Razgovor sa Draganom Gligorićem, članom Upravnog odbora JSD Partizan: Radi aktivnijeg bavljenja stvarnim problemima i efikasnijeg odlučivanja neophodno je podmladiti sastav u rukovodstvu svih klubova „crno-belih“
Naš sagovornik je Dragan Gligorić, nekadašnji potpredsednik, a danas član Upravnog odbora JSD Partizan.
Drug Gligorić je dugogodišnji sportski i društvenopolitički radnik. Član je CK Saveza komunista Srbije, pa njegov prilaz sportskoj problematici ima određenu širinu. Zapažanja i predlozi istaknutog rukovodioca Partizana zaslužuju punu pažnju i nadamo se da će umnogome to biti putokaz za buduću aktivnost Društva i svih klubova iz ove velike sportske porodice.
P. VESNIK: Druže Gligoriću, Partizan je najveće i najstarije sportsko društvo u zemlji. Klubovi Partizana su nekad postizali zapažene rezultate skoro u svim sportskim granama. O tome svedoče i mnogobrojni trofeji, koje su naši sportisti osvajali u zemlji i inostranstvu. Danas to nije slučaj. Zašto?
GLIGORIĆ: Danas Partizan ne postiže sportske rezultate koji bi odgovarali njegovom ugledu, a nedostaje i onaj sportski duh na koji smo toliko navikli. Nisu u pitanju samo subjektivne slabosti mada ima i toga. Nevolja je u tome što je ranijih godina u našoj zemlji bilo manje klubova i društava, manje su se ljudi bavili sportom, manje se davalo na sport pa je i konkurencija bila slabija.
— U razvoju društva, društvenog života i društvene nadgradnje — u razvoju kulture, pa i sporta uopšte, došlo je do formiranja i drugih sportskih društava, ništa manje ambicioznih nego što su to Partizan i Zvezda. Veća konkurencija i razvijanje takmičarskog duha, stvara želju za što boljim rezultatima. Svi imaju jedan cilj — prestiž nad Partizanom!
— Novonastala situacija zahteva da rukovodstva klubova menjaju i modernizuju svoj odnos prema sportu, načinu rada, pa i rukovođenju.
P. VESNIK: Da li je u JSD Partizanu i njegovim klubovima izvršena jedna dublja sportsko-stručna analiza, koja bi utvrdila tačno stanje i put razvoja u bliskoj budućnosti?
GLIGORIĆ: Te analize, utvrđivanje politike kao i način finansiranja stalan su posao rukovodstva. Ali, naše osnovne slabosti tih analiza su — što smo preokupirani jednom objektivno tačnom i nepovoljnom ekonomskom situacijom i što se iscrpljujemo u beskonačnim diskusijama i raspravama o materijalnim izvorima, našem položaju… Tako da od tih problema, koji su značajni, ali ne i jedini, mi se u tom radu ne bavimo dovoljno ostalim, za razvoj sporta važnim problemima.
— Tu su kompleksna pitanja stručnog rada, trenerskog rada, možda, najvažnije vaspitnog rada sa mladim ljudima i sportistima. Mislim, da se ne bavimo dovoljno položajem sporta u društvu i sportista u sportskim organizacijama. U našoj samoupravnoj zajednici, samoupravljanje kao i principi u radu treba da se razvijaju i u sportskim organizacijama. Aktivni sportisti, od kojih jedino zavisi uspeh u sportu i postojanje sporta uopšte, učestvuju vrlo malo, a negde ni u najnužnijoj meri: u odlučivanju u sportu! Ako bismo uspeli da u ovim pitanjima utvrdimo pravo stanje i razvijemo fotografiju, onda bi nam bilo lako da odredimo i svoj odnos i stav prema njima.
P. VESNIK: Kako Vi vidite rešenje materijalne situacije u Partizanu?
GLIGORIĆ: Kao i na drugim sektorima života našeg društva, tako, na žalost, i u sportu vlada jedna potrošačka i budžetska logika, koja je vrlo štetna, a prisutna je u Partizanu.
— Mi takvu logiku moramo menjati kako u svesti članova uprava, tako i sportista. Ubeđen sam da Partizan ima sve uslove da se sam izdržava i da stvara sredstva za svoj razvoj, usavršavanje i postizanje vrhunskih rezultata. Naša je nedaća u tome što smo navikli da se izdržavamo od zajednice, fondova, dotacija, budžeta… Zbog toga nedostaje aktivnost u povezivanju sa radnim organizacijama, kojima sportske organizacije mogu da pruže neophodnu pomoć u smislu stručne saradnje za rekreaciju zaposlenih, a da one za uzvrat daju materijalna sredstva sportu. To je važna i nužna potreba šireg povezivanja sa radnim ljudima i građanima uopšte. Na taj način moći će da se koriste svi sportski objekti, tereni, rekviziti za široku rekreaciju građana, a objekti čije je izdržavanje vrlo skupo, neće služiti samo malom broju aktivnih sportista. Tu je deo izvora sredstava.
— Najzad, sport kao plemenita aktivnost, mora da se oslobodi i drugih unutrašnjih slabosti, koje odbijaju publiku. Mora biti lep, atraktivan, mora biti viteški da bi privukao mase i na taj način ostvario materijalne uslove za svoj dalji razvoj.
P. VESNIK: Šta biste Vi konkretno predložili Upravnom odboru JSD Partizan?
GLIGORIĆ: Pre svega potrebno je pripremiti javnu diskusiju u „familiji“ Partizana o svim akutnim problemima.
— Prva grupa pitanja: koji su uzroci pada kvaliteta u rukometu, boksu, košarci i još nekim sportovima?
— Drugi kompleks problema odnosio bi se na vođenje sporta i na politiku uprave Društva i klubova. Mislim, da je sazrelo potanje reorganizovanja uprave i to u pravcu postizanja aktivnijeg bavljenja stvarnim problemima, efikasnijeg odlučivanja. doslednijeg ostvarivanja onog što se utvrdi.
— Mislim da uprava Društva i uprave klubova po svom sastavu moraju biti znatno podmlađene. U njima moraju biti ljudi koji će biti „na istoj talasnoj dužini“ sa mladićima i devojkama — sportistima, koji su u stanju da prate savremena zbivanja u modernom sportu.
— Svi članovi uprave Društva moraju biti angažovani u upravama klubova, kako bi bili u toku sa konkretnim problemima sporta. Trebalo bi formirati odgovarajuće organe, komisije, radne grupe i druga radna tela za pojedine sektore, za probleme koji bi angažovano izučavali i davali kvalifikovane predloge u cilju unapređenja sporta.
— To organizovanje ne treba shvatiti samo kao potrebu za promenom ljudi ili kao nepoverenje dosadašnjim upravama, već kao potrebu za većim angažovanjem svih i kao potrebu za osavremenjavanjem rada uprava. Da bi ljudi bili angažovani, moraju biti informisani i upućeni u probleme. Činjenica je da mi to u Partizanu nismo uspešno rešili. Smatram vrlo značajnim pitanje propagande sporta, publikovanje, stalno informisanje javnosti o zbivanjima u našoj velikoj sportskoj porodici, rekao je na kraju Dragan Gligorić.