Nije prvi put — pišemo ove redove da to ne bi išlo u nedogled: ko zna po kakvom kriterijumu, tek, bek Partizana Miloš Radaković ni ovoga puta nije bio na spisku selektora fudbalske reprezentacije Jugoslavije!
Ako je po igri — trebalo je za njega naći mesto u reprezentaciji. Ako je po trenutnoj formi — utoliko pre za njega je bilo mesta u reprezentaciji. Ako je po sticaju okolnosti — i onda je Radaković trebalo da bude u reprezentaciji, jer Stepanović u Lajpcigu nije mogao da igra, a pravog beka osim Rajkovića, koji u svom Radničkom iz Niša beka ne igra, u Lajpcigu nije bilo.
Treba poštovati svačiji ukus pa i ukus selektora Vujadina Boškova, ali reprezentacija nije ničije vlasništvo, pa ukus ne sme i ne može da bude jedini kriterijum prilikom određivanja kandidata za reprezentaciju.
Miloš Radaković je fudbaler u punoj igračkoj zrelosti, fudbaler koji je baš u ovom trenutku idealno spojio takmičarsko iskustvo, neosporan talenat i dobru formu.
Radaković je bek modernog tipa, brz, oštar, izvanredan tehničar sa kvalitetima kojima ne mogu da se pohvale mnogi napadači koji nose državni dres. Shvatanje fudbalske igra je kod Radakovića do te mere savršeno da zadatke beka može da obavlja na klasičan način. U strogoj defanzivi, da bi se već sledećeg trenutka infiltrirao u napad i ne retko postao strelac.
Izuzetan je kvalitet Miloša Radakovića, sportiste i čoveka. Svojom korektnošću i fer odnosom prema protivniku upisao se u onaj uski krug nezaboravnih bekova čiji su „kurs“ u shvatanju fudbalske igre označili Branko Stanković i Bruno Belin.
U Partizanu su zabrinuti, pitaju se da li će Radaković morati da doživi sudbinu golmana Ćurkovića, koji je godinama morao da bude objektivno najbolji Jugosloven u dresu broj 1 a da bi najzad selektori popustili i pozvali ga u reprezentaciju, tek kada je i štampa izvršila snažan pritisak.
Da li će doživeti sudbinu centarhalfa Blagoja Paunovića, koji je morao dugo da bude u senci, žrtva raznoraznih kalkulacija tadašnjeg selektora.
Nije čudo što Radaković svojim igrama za Partizan u ovogodišnjem šampionatu zaslužuje visoke ocene. Čudo je što mu te ocene ne omogućuju i reprezentativni dres.
Nije čudo što brojni stručnjaci svojim izjavama u javnosti ističu da je Radakoviću mesto u reprezentaciji. Čudo je da selektor reprezentacije za to i ne haje.
Nije čudo što je grupa fudbalera Partizana, reprezentativaca, odlučila da predloži selektoru da pozove Radakovića u reprezentaciju. Biće čudo ako selektor i ovoga puta odmahne rukom i objavi spisak reprezentativaca bez imena Miloša Radakovića.
Nije Miloš Radaković fudbaler bez mane. Dogodi se da pogreši, da iskomplikuje neku od svojih akcija, bilo defanzivnu, bilo ofanzivnu ali, karakteristično je da to učini iz prevelike samouverenosti, kada u naponu snage, kada igra kulminira, poveruje da može sve, da mu niko ne može ništa.
Miloš Radaković zaslužio je da obuče dres Jugoslovenske reprezentacije svojom kompletnom sportskom ličnošću — i sigurno je da će svi oni koji ga poznaju učiniti sve u svojoj moći da ovaj izvrsni fudbaler ne ostane bez velike nagrade i priznanja, jer Radaković mesto u reprezentaciji baš tako i shvata.
Ako ga pitate, reći će vam da je najbolje utakmice odigrao baš protiv najboljeg jugoslovenskog fudbalera Dragana Džajića.
Ako pitate Džajića, reći će vam da mu je najdraži, ali i najneugodniji protivnik baš Miloš Radaković.
Najdraži, jer Radaković igra korektno, nikada neće u duel uneti vanfudbalske elemente. Njemu je protivnik prvo drug, pa tek onda sve drugo.
Najneugodniji, jer Radakovića je teško nadmudriti, na lukavstvo odgovara lukavstvom, na dribling driblingom, na brzinu brzinom. Za svaku vrstu napada ima spreman efikasan odgovor.
— Žao mi je što me Boškov nije pozvao u reprezentaciju. Trebalo je da igram protiv Rumuna u Novom Sadu. Tada bih zaslužio mesto i u ekipi za Lajpcig. Ja tražim šansu i ništa više. A šansu sam zaslužio jer igram dobro, jer mnogi od onih koji igraju u reprezentaciji ne igraju bolje od mene — kaže ljubimac navijača Partizana.