A nje nije bilo na utakmici sa Radničkim — Razgovor sa istaknutim stručnjakom
Predrag — Peđa Stanojević, profesor fizičke kulture, bivši plivač, a danas kondicioni trener vaterpolista Partizana i jedan od najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za fizičku pripremu bio je naš sagovornik na temu: hoće li Partizan biti prvak države u fudbalu.
Stanojević se inače bavio i fizičkom pripremom fudbalera OFK Beograda i zeničkog Čelika, ali nikada nije napuštao Partizan u kome je kao takmičar i trener već dve decenije.
— Za mene je jasno da u ovom trenutku naš fudbalski tim nije u formi, kaže Peđa Stanojević. ali ne mogu da razumem kako se odnosi publika i svi oni ljudi koji na određeni način utiču na stvaranje atmosfere na samom stadionu. Eto, na utakmici protiv kragujevačkog Radničkog na stadionu nije bio ambijent kakav je ne ophodan timu koji se bori za prvo mesto. Ja mislim da je tragika Partizana upravo u tome što uvek ima takvih ljudi kojima su njihove bolesne ambicije važnije od uspeha bilo kojeg kluba iz porodice „crno-belih“, pa je to ono što podriva svaku zdravu atmosferu.
Mi stalno mislimo da je važno kritikovati. Kakva zabluda: Nama je neophodna saradnja, međusobno pomaganje. Mi smo svi nekako izdvojeni i ako se borimo pod istom crno-belom zastavom.
Zašto se mi, stručnjaci koji radimo u klubovima Partizana ne bismo sastali i razmotrili neke probleme zajednički, iz više uglova, posavetovali se, izneli svoja mišljenja…
Ali, umesto takve saradnje mi smo u prošlosti (nadam se da toga danas nema) imali takvu situaciju da nam je Vasović vodio politiku fudbalskog kluba. Svaka čast njemu kao velikom igraču, ali to je nedopustivo. Zamislite da sad Džajić počne da se meša u posao Slobodana Ćosića, Miljanića i uprave kluba Crvene zvezde. Pa, to je nezamislivo! A, eto, kod nas je i toga bilo. Imali smo uvek neku upravu „u senci“, neku grupu ljudi za koju je važilo ono: što gore, to bolje, jer su bili po strani i nisu želeli visok domet Partizana. Plašim se da se toga još nismo sasvim oslobodili, mada smo daleko od onog što je nekada bilo.
Mene brine i sveukupna situacija u našem fudbalu. Uzmimo samo prošlu sredu, odnosno to fudbalsko kolo. Hajduk u poslednjem minutu, posle igre rukom, postiže pobedonosni gol protiv Željezničara. Dinamo ostaje pobednik u Sarajevu i pored toga što su domaći postigli izjednačenje. Partizan gubi bod, jer sudija Dopuđa previđa očigledan hends centarfora Kragujevčana u trenutku pre nego što postiže gol. Pa šta sve to znači. Da li opet nekom smeta to što bi Partizan mogao da bude prvak. U redu je, mi znamo svoje slabosti, ali neka nam još i drugi ne otežavaju situaciju. Ali, tako nešto ne može da se dogodi Hajduku, pa čak ni Veležu u Mostaru, jer bi publika svojom atmosferom naterala sudiju da „sve vidi“. Mi smo svi bili pasivni, sa nekim čudnim mirom primali smo svoj oproštaj od titule prvaka. To nije dobro i o tome bi trebalo da razmisle i igrači i naši navijači. Prvi, za to što svojom agresivnošću, voljom, borbenošću i htenjem nisu pokrenuli gledalište, a drugi što, opet, sa svoje strane nisu učinili nešto da fudbalere trgnu iz one letargije.
To je bio monolog, a ne intervju, jer je temperamentni Peđa Stanojević neprekidno govorio. Sve je bilo rečeno iz srca i sa vatrom čoveka koji nikad neće ostati ravnodušan prema onome što se događa u bilo kom klubu Partizana.