U vremenu od 20. do 24. maja ove godine, naši omladinci su bili učesnici međunarodnog turnira u Ludvishafenu, tradicionalnog takmičenja na kojem se svake godine okupljaju najbolje ekipe iz Evrope. Bilo je to treće gostovanje po redu, i uz dva prethodna trijumfa, ovaj treći je ekipi doneo sjajni pehar u trajno vlasništvo.
Opravdan visok renome
Prošle i pretprošle godine u Ludvitshafenu mladići do sedamnaest godina iz Partizanove fudbalske škole, bili su najbolji u konkurenciji vršnjaka iz Evrope! I ove godine im je uručen poziv. Treneri: Vilotić, Damjanović i Vukelić, kao i mladi fudbaleri, svakodnevno su vredno trenirali i pripremali se kako bi i ovog puta opravdali visok renome. Uspeli su u tome, čak trijumfalno! — Mislim da nije preterano reći da smo ostavili izvanredan utisak kod inače korektne publike. Naša ekipa je igrala borbeno, disciplinovano i tehnički veoma dopadljivo… — kaže vođa puta i tehnički: rukovodilac mladog tima, profesor Vladimir Zović.
A Milan Vukelić, trener koji je u odsutnosti Vilotića vodio ekipu, kaže:
— Vratili smo se ozarena lica, s velikim trofejom koji ostaje u našim vitrinama. Prijem im boravak bili su izvanredni. Mladići su se svojski zalagali da bi opravdali ime kluba i veliki ugled koji uživaju u Ludvishafenu.
Koliko su Zović i Vukelić u pravu, možda će najbolje potvrditi i podatak: Hanover 96 — Partizan 0:0 i najteža utakmica kojom je turnir otvoren; zatim, domaćin turnira Ludvishafen je savladan sa 2:0, bečka Austrija sa čak 6:0 i Plavi iz Berlina sa 4:0 i finalu. Taj impozantni bilans izražen je omerom golova 12:0! U konkurenciji mladih ekipa iz Austrije, Italije, Poljske i četiri domaće, nije nimalo lako bilo osvojiti. A, ono što je najvažnije, naši omladinci su prikazali najlepši fudbal na turniru.
Lepe perspektive
— U kategoriji mladih fudbalera do sedamnaest godina trenutno ima njih dvadesetak i ako me pitate za najbolje, taj kompliment ovoga puta pripada svima — kaže Vukelić.
No, zanimala su nas ipak imena onih mladića čije su bliže perspektive dres prvog tima!
— Dobro, kad već insistirate da nabrajam i izdvajam. Svakako najveći komplimenti pripadaju golmanu Arsiću i njegovom kolegi Peroviću. Obadvojica su perspektivni, samo ako nastave da napreduju ovim ritmom. Korica i Tomić iz odbrane i napadači: Kurčubić, Perović, Matić, Boško Đorđević (Borin brat) i Radojković, spadaju takođe među perspektivne momke koji za godinu — dve mogu stasati u prvotimce. Ali, nepravedno bi bilo prećutati da istu šansu imaju i ostali, a sve zavisi od njih samih.
Čini nam se, ove reči trenera Vukelića dosta ohrabruju i demantuju one pesimiste koji već vide „crne dane“ naše budućnosti.
Srdačan prijem i dug domaćinu
Trener Vukelić, tehnički rukovodilac Zović i dr Blažo Mijović, puni su hvale za srdačan prijem u Ludvishafenu.
— Pokrovitelj ovogodišnjeg turnira bio je gradonačelnik Ludvishafena gospodin Erih Rajman. On je za rukovodstvo Partizana napravio prijem kod svoje kuće, što se u tom svetu smatra posebnom čašću. Uz to, svim članovima naše ekipe darovao je simbolične poklone — kaže dr Mijović. — Drugim rečima domaćini su nas zadužili da se na njihov poziv ponovo odazovemo, kao i da im, ako se ikad za to ukaže prilika, pružimo isto takvo gostoprimstvo.
Kažu da u Ludvishafenu danas živi oko 10.000 naših radnika. Svi su oni punim srcem navijali za zemljake i bili veoma ponosni na kraju turnira. — Zaista, tim našim sugrađanima mnogo dugujemo za podršku u toku celog turnira. Katkada smo se osećali baš kao na stadionu JNA. Videli smo čak kako za naše momke navijaju i drugi, Grci, Italijani… Jer, igre koje su naši mladići prikazali bile su na najvišem tehničkom nivou u njihovoj konkurenciji. — kaže Zović.
Na kraju, pomenimo i to da je turnir u Ludvishafenu bila velika afirmacija Partizanovog podmlatka i divna prilika za proveru kvaliteta u evropskim dimenzijama. O tome Vukelić kaže:
— Osim onog turnira u Vijaređu (u Italiji), uvek ćemo prihvatati i ovaj u Ludvishafenu. U našem planu rada moramo voditi računa i o tome da kalimo naše mladiće, da ih upoređujemo u Evropskoj klasi i tako što uspešni je pripremimo za prelazak u prvu ekipu. Za godinu — dve, kako već rekoh, pojedinci će to i praktično dokazati. Nadajmo se da će „zlatni dečaci iz Ludvishafena“ već uskoro stasati i najaviti svoja prava za učešće u prvoj ekipi nastavljajući tako veliku tradiciju Partizana.