… to je mišljenje trenera „crno-belih“ posle uspešnih priprema. — Razgovor sa Gojkom Zecom na startu novog prvenstva
Čudan je taj mladi čovek Gojko Zec! Teško ga je definisati. Jedno je sigurno: vrlo je nezahvalan za novinare! Ljubazan je, društven, lepo vaspitan, ne uvek tačan, ali malo govori. Iz njega je teško izvlačiti reči, mada u svakoj prilici ima inteligentu repliku i o svemu ozbiljno razmisli pre nego što kaže.
Pozvali smo ga na razgovor o Partizanu sa osnovnim pitanjem: Može li Partizan biti prvak?
ZEC: Nisam Vanga, ne bavim se proročanstvima, već sam samo fudbalski trener. Da li će Partizan biti prvi teško je reći. Znam samo ovo: radili smo vrlo intenzivno i potpuno smo spremni za prvenstvo. Mislim da u ovom trenutku ima boljih ekipa nego što smo mi, ali ne odustajemo od ambicija da se borimo za vrh.
P. VESNIK: To nije ništa novo, (uzvraćam). Partizan mora uvek da najavljuje svoje pravo s da se bori za najviši plasman. U ovom trenutku pitanje je: koliko je spreman?
ZEC: Imamo vrlo mlad tim. Najstariji naš igrač, izuzimajući golmana Kneževića, ima 26 godina (Radaković), a većina je jedva prešla dvadesetu. To mnogo znači. Istina, oni još nisu dovoljno iskusni ali zato poseduju druge kvalitete: brzinu, neustrašivost, borbenost, moral i — željni su afirmacije.
Zna se prva postava
Zec je vrlo oprezan kada govori o igračima. Zapravo, tada je pravi diplomata: kaže samo ono što hoće, a na kraju ispadne da ništa određeno nije rekao. Uvek je pun ograda, večno je na oprezi kao vojnik na mrtvoj straži. Čudno je takvo ponašanje tim pre što se zna da on u Partizanu ima izuzetno povlašćen položaj u odnosu na sve trenere koji su tokom dve i po decenije radili u ovom klubu. Uprava čvrsto stoji iza njega i to je — može se slobodno reći — jedini trener u zemlji, pored Miljanića, koga ljudi iz rukovodstva nikad neće dezavuisati. To je u ovom trenutku i najveći kvalitet sadašnjeg rukovodstva, jer je za stručni štab stvorena vrlo povoljna klima za rad.
Međutim, i pored toga Zec ne daje mišljenje o svojim igračima. Pa, ipak, da se zaključiti da se zna prva postava ekipe koja će se boriti u novom prvenstvu. To su Knežević, Radaković, Marić, Pejović, Paunović, Antić, Živaljević, Đorđević, Grubješić, Vukotić, Bjeković.
U poređenju sa prošlogodišnjim timom na startu ove godine nema Ćurkovića, Damjanovića, pokojnog Nadoveze, Daneta Petrovića, Katića i Đorđića. Više od pola tima! I sad se postavlja pitanje da li je ovaj današnji sastav jači od onog prošlogodišnjeg izdanja „crno-belih“, a svima je znano da je Partizan bio jesenji prvak i najozbiljniji kandidat za prvaka?
ZEC (ne voli da upoređuje, ali kaže): Verujem da ćemo ove godine biti mnogo efikasniji tim. Naša napadačka linija to obećava svojim kvalitetom. Imamo dva izvanredna organizatora igre (Vukotić, Đorđević), dva vrlo visprena i raznovrsna igrača. Njima se u srednjem redu priključuje Antića, koji pored radnog odnosa prema igri odlično raspoređuje lopte i može opasno, udarcima iz daljine, da ugrozi protivnički gol. Ti „vezisti“ će konstruisati našu igru upošljavajući tri vrlo brza i prodorna igrača, koji su i odlični šuteri. Jer, neće našim rivalima biti baš tako lako da zaustave Živaljevića, Grubješića i Bjekovića, a da i ne govorimo o opasnosti koju svojim mogućnostima nose Vukotić i Đorđević u zoni šuta.
— I još nešto, (nastavlja dosta vedro šef Partizanovog stručnog štaba). Mi ove godine imamo veći fond igrača, pa, maltene, za svako mesto u timu imamo i alternaciju. To je, takođe, naš nov kvalitet u odnosu na prošlu godinu.
Kandidat „u senci“
Na pitanje koje bi inače postavio svaki navijač „crno-belih“: da li možemo očekivati jedan od dva trofeja, Zec je nešto određeniji.
— Mi se nikad ne odričemo svojih ambicija da budemo prvi, najbolji… Međutim, to ne zavisi samo od nas, već i od naših rivala. Svi oni takođe kreću sa istim ambicijama. Realno, mislim da su neki drugi timovi u prednosti nad nama. U ovom trenutku nam više odgovara da budemo aspiranti „u senci“. Mi smo prošle godine bili taj „gromobran“ koji je privlačio sve „munje“ i zna se kako smo prošli. Ove godine to rado prepuštamo drugima, a mi ćemo, onako iz prikrajka, nastojati da iskoristimo svoju šansu.
P. VESNIK: Znači ne ostavljate nas bez nade?
ZEC: Za Partizan se uvek vezuju vrhunske želje. To je već tradicija, pa je sasvim normalno što će naši navijači i u ovom prvenstvu želeti da vide svoj tim u samom vrhu, odnosno na vodećoj poziciji.
„…Bićemo ratnici u rovu!“
P. VESNIK: Naša iskustva sa sudijama mršte nam čelo. Možemo li se nadati većoj pravdoljubivosti „Ljudi u crnom“?
ZEC: Prvaka u fudbalu ne odlučuje uvek kvalitet, već i niz drugih faktora koji su sastavni delovi jednog šampionata. Zna se da fudbal ima neku svoju zakonomernost, odnosno da su revanši na svim relacijama uvek mogućni. Zašto nam se ove godine ne bi dobrim vratile sve one nepravde koje su nam bile načinjene prošle godine? To se lako može dogoditi, i bio bi red.
P. VESNIK: Navijači Partizana očekuju da radost dođe i pred njihov dom, šta im možete poručiti?
ZEC: Vera u one koje volimo mora biti postojanja bez obzira na trenutne krize i iskušenja. Prvenstvo je duga trka. Treba biti uz svoj tim i u časovima trijumfa i u trenucima tuge, jer jedno bez drugog ne ide. Mi garantujemo da ćemo se boriti kao ratnici u rovu. Za naš tim neće biti predaje, niti umora. Ne, ostavićemo na terenu sve svoje snage. Naš odnos prema poslu će biti krajnje pošten. Daćemo sve što u datom trenutku možemo, ali to uvek neće biti dovoljno za pobedu. S tim bi naši prijatelji trebalo da računaju i da budu uz nas i onda kada nam „ne ide“. Samo tako, zajedničkim snagama, moći ćemo da ostvarimo istu želju: da Partizan bude prvak ili nosilac kupa.