Zapažanja našeg bivšeg glavnog urednika
Da li se po jutru dan poznaje? Nekad da, ali često i ne.
Voleli bismo, svakako, da Partizan ne bude u prvenstvu onakav kakvim se pokazao u prvoj utakmici sa banjalučkim Borcem. Pre svega, zato što vredi znatno više nego što je pokazao i što može više da učini nego što je u tom meču dao.
Partizan se „oštrio“ za prvenstvo. U Letnjoj ligi šampiona kao i da nije imao većih pretenzija. Želeo je da uigra novu ekipu, da makar nađe njene konture. Takvo objašnjenje je dato za nizak plasman u tom takmičenju. Tražene su prinove. I neke su od njih nađene. Sad trener Zec ima veći izbor igrača. Obezbeđen je kvantitet! Računalo se, svakako, da se dobije i u kvalitetu, da navala postane ubojitija. U Letnjoj ligi i na prvoj utakmici u prvenstvu (a to je svakako malo i vremena i susreta, a ipak daje osnovu, da se izvesne opaske učine) Partizan je pokazao i neke slabosti. Najvrednija je svakako pobeda, a njoj bismo dodali i srčanost samo nekolicine igrača. Neke dosad toliko puta viđene i više puta manifestovane mane, svoje lične i svoga tima, fudbaleri su pokazali u susretu sa Borcem.
Opet neefikasni!
U navalu se vratio Đorđević. Došli su Grubješić i povratnici Smileski i Olarević. Po dosadašnjim igrama, naročito po onoj sa Borcem, opet se očitovala stara boljka — neefikasnost. Opet malo golova — jedan iz igre i jedan iz jedanaesterca. Istini za volju, i nije bilo mnogo prilika za golove — jedna stativa i nekoliko centaršuteva koji su ostali neiskorišćeni — i to je sve. Protivnik je u drugom poluvremenu, mada je iz redova „malih“ klubova i bez nekog renomea, imao 3 — 4 vrlo zrele šanse za golove! I to u Beogradu! Za Partizan sa velikim pretenzijama početak prvenstva očekivao se sa više radosti.
Igra preko krila
Teško je reći da Partizan nema pravih krila. Ali da se preko njih malo igra — to se može reći. Sigurno je, međutim, da se moglo igrati više. To su u dva-tri maha dobrim potezima pokazali Bjeković i Radaković, mada nisu bili „zaduženi“ za ta mesta. Tako se i sada ponovila stara pojava: — da se preko krila malo igra, da su većina u sredini, a njihov prostor se slabo koristi. Pravo je čudo kako većina igrača navale uporno, mada bezuspešno, teži da se probije do gola kroz sredinu, kroz gustu odbranu protivnika, kroz njegov najbolje branjeni deo terena. Kroz sredinu, istina, vodi najkraći put do gola, ali je on i najteži, pretvoren u odbrambene bedeme, često u „bunker“. Mogu se preći jedan-dva igrača. Dobrom dribleru pođe za rukom da i trojicu katkad prevari, ali tu su i drugi. Ne može se uporno i uvek pravo na gol. Staro je pravilo da se krila neminovno moraju više i upornije „bacati u vatru“. Ona mogu jednostavnije i brže, bez mnogo prepreka da stvore povoljne šanse za udarac na gol. Partizan tu mogućnost malo koristi. Igra preko krila najsigurnije i najbrže razbija odbranu protivnika, razređuje njegove bedeme. To u prvom redu treba da prihvate sama krila, ali i drugi igrači kako bi ih redovno upošljavali. Inače, golova će i dalje biti malo.
Rizični potezi odbrane
Čitavih dvadeset minuta drugog poluvremena Partizanova odbrana se pošteno mučila sa navalom Borca. Navijačima su srca „silazila u pete“ od opasnosti pred golom Kneževića. Protivnik je imao čak dve-tri zrele šanse da postigne pogotke. U tim minutima odbrana je teškom mukom odolevala. U svemu tome najviše zabrinjava rizična igra u svom šesnaestercu izražena kroz poprečne kombinacije i nonšalantna vraćanja lopti golmanu.
Nadajmo se da za ovakve opaske više nećemo imati prilike, jer ovo je samo „mršav“ početak prvenstva. I jutro — po kome se dan ne poznaje.