Hronika i eho Partizanovog akademskog protesta na suđenje i manir zagrebačkog arbitra inž Ivana Frankovića na utakmici u Mariboru: Teške optužbe reprezentativaca Đorđevića (isključen sa slomljenom nogom), Bjekovića, Paunovića i Vukotića. — Manir sudije Frankovića; „Neka vas čuva milicija“! — Delegat Miroslav Lukić i sudija Ivan Franković iz istog mesta! — Partizan konstatuje krivicu Bjekovića i Đorđevića, ali pita: Kada će već jednom neko da pozove na odgovornost samovoljne arbitre? — Tema za razmišljanje: da li o odgovornosti profesionalaca mogu neprikosnoveno da odlučuju amateri?
U svakoj drugoj prilici Partizan bi verovatno bio zadovoljan sa osvojenim bodom na poslovično neugodnom igralištu u Mariboru. Ovog puta Partizan je doneo bod iz Ljudskog vrta, ali istovremeno i impresije pune gorčine i žuči koje je morao da izlije…
Revoltiran i uvređen istovremeno, Partizan saziva konferenciju za štampu da bi objasnio „mariborski slučaj“ onako kako su ga videli, doživeli i osetili „crno-beli“ fudbaleri i rukovodstvo ekipe.
Dnevna štampa kad eho prati uzbuđen glas reportera Radio-Beograda Petra Lazovića, koji je tokom za Partizan tužnog nedeljnog popodneva iz Maribora javio da je i njega, neutralnog posmatrača, najblaže rečeno začudio manir zagrebačkog sudije Frankovića, njegov odnos prema fudbalerima Partizana…
Crna hronika
Bod ostavljen u Mariboru je najmanje ono o čemu fudbaleri i rukovodstvo Partizana danas razmišljaju. Nije to ni prvi ni poslednji bod koji Partizan gubi u šampionatskoj trci. Ono što je Partizan izgubio u Mariboru i preko čega ne želi da pređe je — vera u fudbal!
- Bora Đorđević, fudbaler kome je mana što na terenu nije u stanju da kalkuliše, čija ljubav za igrom, za fudbalskom loptom u drugi plan baca sve ono što fudbal kao surogat prati, isključen je u trenutku kada je ležao na zemlji sa slomljenom nogom! Fudbaler Maribora Klančnik, koji ga je u Partizanu tvrde, namerno povredio, ostao je u igri. Bora Đorđević isključen je zato što je „opsovao i vređao sudiju Frankovića“.
- Iz igre je isključen fudbaler Partizana Bjeković koji je namerno, bez lopte, udario po nogama fudbalera Maribora Rašovića. Gest Bjekovića usledio je kao reakcija na težak faul Rašovića, koji ga je nogom pogodio između plećki.
- Trojica fudbalera Partizana su zapisani — četvorica su povređeni, što je konstatovano medicinski.
Osmeh sudije Frankovića
Zagrebački sudija Franković, ili „inženjer Franković“, što on ne propušta da istakne, prema rečima vođe puta fudbalera Partizana Đure Đuraškovića „favorizovao je grubu igru Mariborčana“.
Đurašković je izjavivši ovo za štampu bio najblaže rečeno diplomatski neodređen, nije želeo da kaže sve ono što misli i oseća, verovatno zato što nema iskustva kao rukovodilac ekipe, a kao čovek koji je do juče bio samo jedan od hiljade zaljubljenika u fudbal, nije želeo sebi da prizna da je istina sve ono što mu je Maribor priredio, kao čoveku i sportskom radniku.
Inženjeru Ivanu Frankoviću u Partizanu glasno zameraju ne na njegovim greškama, koje mogu da budu ljudske i objašnjive, već na maniru, stavu koji često nije bio dovoljno ljudski, u svakom kontaktu sa fudbalerima Partizana.
Da citiramo:
BORA ĐORĐEVIĆ: „Sa neodređenim osmehom na licu sudija Franković me je posmatrao kako se u bolu previjam na zemlji. Kada sam želeo da mu se obratim, bagatelišući me uzviknuo je da me odnesu sa terena, „jer mi nije ništa“. To je dosad najneprijatnije što sam u fudbalu doživeo. Bio sam trivijalan, opsovao sam, ali to je najmanje što sam mogao da mu kažem, to nije ni približno onome što prema tom čoveku osećam“.
NENAD BJEKOVIĆ: „Kada me je Rašević udario nogom među plećke, kada sam osetio u tom skoku i udarcu nameru koja je ugrožavala mene kao čoveka, nisam mogao da se uzdržim. Kada će arbitri da shvate da im nije isključiva dužnost da sviraju aut ili korner, već da budu komandanti igre, njeni regulatori, da im je najveća dužnost da štite igru i fudbalere“.
BLAGOJE PAUNOVIĆ: „Kada sam se obratio sudiji Frankoviću s molbom da nas zaštiti od grubosti fudbalera Maribora, odgovorio mi je da se obratim miliciji“!
MOMČILO VUKOTIĆ: „Sudija Franković, kad sam se požalio na grubu igru Mariborčana, nasmejao se i zapretio da će i mene da isključi“.
To govore najbolji fudbaleri Partizana, državni reprezentativci:
Đuro Đurašković. novinar, glavni urednik „Komunista“, kad bi otvorio srce mogao bi da ispriča kako mu je sudija Franković u verbalnom duelu posle utakmice rekao kako on može da „svira što mu je volja“.
Ruka ruku mije
Sudija Franković je u pravu, on može da „svira što mu je volja“, ali tu mora da postoji jaka i pravična sudijska organizacija koja isto tako može da kaže „sviraj, sviraj, ali i za pojas zadeni“.
Uostalom, tu je i delegat koji može da kaže svoju reč. Ali…
Delegat na utakmici u Mariboru bio je Zagrepčanin Miroslav Lukić. Nesimpatično je početi priču o delegatu konstatacijom da su sudija i delegat iz istog mesta — Zagreba. Tek, ono što je Lukić u protokolu zapisao, bledo je, ne može da pomogne onima koji žele da o utakmici u Mariboru steknu o6jektivan sud. A delegat Miroslav Lukić je zbog toga i poslat u Maribor.
„Meč je dobro organizovan. Utakmica je bila fer sve do izjednačenja. Tek kasnije došlo je do oštrih duela. Franković je vodio meč vrlo dobro“.
O delegatu može da se razgovara konkretno i u principu. Ono što je i konkretno i u principu, to je da delegat i sudija ne bi smeli da budu ličnosti iz istog mesta, i da je potrebno stalno menjati i proširivati spisak delegata. Jer, dovoljno je da se sudija i delegat dva puta sretnu na dužnosti, pa da se intimiziraju, da im bude u krajnjoj liniji neprijatno jedan o drugome nešto loše da kažu.
Partizan
Evo nekoliko pitanja za delegata Miroslava Lukića iz Zagreba:
- Zar su za vas „oštriji dueli“ oni u kojima je jednom fudbaleru slomljena noga, a trojica su povređena. Zar su za vas „oštriji dueli“ i zar je za vas sudija Franković „vodio meč vrlo dobro“ kada je isključio iz igre fudbalera sa slomljenom nogom, a onog koji je povredu izazvao ostavio u igri?
- Zar je za vas suđenje „vrlo dobro“ kada ono sankcioniše samo jednog od partnera?
Partizan, veran sebi da ne stvara zlu krv između svog kluba i sudijske organizacije, vodi akademski dijalog. Ono što imponuje to je da direktor Papović pre svakog razgovora na mariborsku temu ističe neopozivo da su Đorđević i Bjeković krivi što su nepristojno i nedisciplinovano reagovali. Međutim, Partizan se pita dokle arbitri mogu nekažnjivo da se isto tako nepristojno ponašaju prema fudbalerima, da ih provociraju i pri tom, kasnije, kao na primer Franković, kažu da oni svoj posao obavljaju amaterski, a da profesionalci, fudbaleri, moraju da slušaju.
To što su profesionalci, što od fudbala žive, argument je u rukama fudbalera. Bez obzira koliko to možda nepedagoški zvučalo, mnogo je lakše pronaći među nama Jugoslovenima amatere Frankoviće, nego profesionalce Đorđeviće i Bjekoviće. Uostalom, profesionalac Đorđević će profesionalno i da ispašta — i on i njegova porodica bez nekoliko stotina hiljada dinara kazne i nezarađenih premija — a sudija Franković je i posle ovakvog mariborskog suđenja naplatio svoj ni malo amaterski honorar.
Partizan diže svoj glas i možda nekome liči na Don Kihota, možda će njegov glas da se razbije o krila vetrenjače FSJ i SFSJ, ali, ipak je bolje pucati, pa makar i u vetar, nego ćutati.
Danas je pogođen Partizan, sutra će biti pogođena Crvena zvezda, Dinamo, Hajduk… Postavlja se i pitanje odgovornosti trenera koji, nije to ništa novo, savetuju svoje fudbalere da igraju grubo i pogibeljno.
Nije u opasnosti Partizan, nije u opasnosti ni Zvezda ni Hajduk, ni Dinamo. Crni oblak nadvio se nad fudbalsku igru, jer, kada bude moralo da se leči, može da bude kasno.
U ovom trenutku zlo još uvek može da se spreči.