KLUB POZNATIH PARTIZANOVACA
Husein Tahmiščić. Pesnik i Sarajlija koji često dolazi u Beograd, najvećma kada igra Partizan. Takvom jednom prigodom smo ga i sreli u Beogradu i tako je nastao i ovaj razgovor.
P. VESNIK: Otkada navijate za Partizan?
TAHMIŠČIĆ: Od rođenja. Ponovo sam se rodio kad sam sa četrnaest godina otišao u partizane… Ne znam da li taj datum mog rođenja priznaju i matičari.
P. VESNIK: Kako navijate za Partizan?
TAHMIŠČIĆ: Srcem. A posle poraza nadom — da će druge nedelje biti bolje.
P. VESNIK: Vi živite u Sarajevu, a Partizan najčešće igra u Beogradu. Zar vam to nije predaleko…
TAHMIŠČIĆ: Nije. Ja sam sa Partizanom obišao četiri kontinenta: čovekovoj želji za pobedom nema granica.
P. VESNIK: Kako tumačite okolnost da za Partizan navijaju mnogi pesnici?
TAHMIŠČIĆ: Partizan među pesnicima ima dosta navijača. Ali u našoj novijoj poeziji još uvek nema i dostojne pesme. Partizan je večita mladost našeg fudbala, a poezija večita mladost čovekova. Pa, valjda, zato.
P. VESNIK: Da li je fudbal dovoljno dobra igra za današnjeg čoveka?
TAHMIŠČIĆ: Jeste. Podseća na vreme u kome živimo: veoma je dinamična, Zatim, fudbal može da se voli jednako kao i sve što vredi u životu. I, najzad, rezultat fudbalske utakmice je neizvestan kao i sam život.
P. VESNIK: Partizan je uvek bio jugoslovensko sportsko društvo. Kako da to i dalje ostane?
TAHMIŠČIĆ: Svi njegovi sportisti treba da veruju kako je jugoslovenstvo naša šansa: i u stvarima duha i u stvarima sporta. A mi, prijatelji Partizana, moramo izmisliti način da se češće viđamo i da utičemo na njegov položaj u Jugoslaviji i u svetu.