Tragom renesanse Partizanovih atletičara, drugog mesta na prvenstvu Jugoslavije, rečima najzaslužnijeg Omera Arnautovića: Partizan dogodine spreman za titulu prvaka! — Sanirana finansijska situacija, odlična saradnja sa mnogim klubovima. — Potajna računica: da nije bilo povreda — već sada šampioni! — Veterani se vraćaju u klub
Od rasula da drugog mesta u zemlji! I to, samo za godinu dana. To je podvig atletičara Partizana, podvig vrednog predsednika Arnautovića i njegovih saradnika. Trebalo je imati hrabrosti prihvatiti se tog posla, u klubu koji je jedva i postojao, trebalo je imati snage da se od jednog bolesnika na umoru stvori atletski Herkul!
Atletičari Partizana su doživeli novi procvat. Svojim naglim usponom zadivili atletski svet. Po mnogima, predsednik kluba je nosilac te renesanse.
Početak iz — ništa!
A taj početak bio je nemerljivo težak. Da bi se vicešampionska titula objasnila, neophodno je znati i njenu traumatičnu predistoriju, njenu znojem natopljenu podlogu. A, ko će to lakše ispričati od predsednika?…
„Zamoljen sam od Mihalića i ostalih da dođem u klub“, seća se tog početka Omer Arnautović. „Pristao sam, mada teška srca. Tri godine pre toga se nisu ni takmičili! Tražio sam odrešene ruke za sastav nove uprave. Znao sam mnoge vredne ljude, mnogi su pre toga radili u fudbalu. Najteže je bilo izabrati predsednika. Odlučili smo da je Mirko Kosorić najpogodniji, ja sam bio potpredsednik. Izabrali smo 27 članova rukovodstva od čega samo dvojicu iz stare uprava (Mraović i Bajić)!“
U tom trenutku (marta 1970.) klub je postojao samo na papiru! Imao je tri trenera, nekoliko atletičara, rasulo i dug.
„Morali smo da rešavamo probleme, kao da formiramo novi klub! Doneli smo mnoga akta, formirali predsedništvo (od sedam članova), koje je izvršno telo kluba, a to se pokazalo kao dobro.“
Naročito vredni saradnici, kreatori mnogih elemenata preokreta bili su uvek aktivni Popović, zatim Marjanović, Novaković, Bajić, Jovančević, Bojanić, Rudinski…
Tehnička komisija, sastavljena od stručnjaka (Branković, Mihalić, Štritof, Milosavljević, Gubijan i Furundžić) zadivila je radom, stručnošću, odnosom. Donet je pravilnik o stimulisanju atletičara na osnovu rezultata. To je bio veliki motiv da mnogi ostanu u klubu, da se vrate oni koji su odlazili. To su bili temelji sa kojih se mogla sagledati određena perspektiva.
„Danas imamo“, priča agilni predsednik, koji je u januaru i zvanično postao „persona non grata“, „oko 120 atletičara, 22 reprezentativca. Svi oni rade ili studiraju!“
Upornim radom, mnogim odricanjima, umešnim rukovođenjem stiglo se do drugog mesta. To je sjajan uspeh, iznad svih očekivanja. Jer, pred finale ekipnog prvenstva plan je bio — treća pozicija.
„Međutim“, objašnjava Arnautović jednu potajnu računicu, koja umalo nije donela potpun trijumf i prvorazrednu senzaciju, „na desetak dana pred finalne borbe, naš tehnički štab imao je tačan plan šta koji naš atletičar treba da postigne, a šta protivnici mogu da ostvare. I to se pokazalo kao apsolutno tačno! Nažalost, ta potajna računica da možemo i da trijumfujemo nije se ostvarila, jer zbog bolesti nisu nastupili Stojičević (u tri discipline) i Popović. A oni bi sigurno eliminisali prednost Crvene zvezde od 900 bodova! (Sam Košutić, na primer, doneo je ekipi preko 4900 bodova).“
Dogodine — šampioni
Ovo je tek deo puta, koji planiraju ti vredni ljudi. Samo dokaz da se zalaganjem i radom sve može.
„Glavno je da finansijski izdržimo do aprila, kada stiže novac dobijen od SOFK za do sadašnje rezultate (nagrada)“, kaže Arnautović. „Imamo i obećanje od Društva da će nam dati pomoć, ako budemo među prvih šest. Bili smo drugi! Očekujemo to ovih dana, a spremni smo već u maju da vratimo to. Već iduće godine (kad konačno stanemo na svoje noge), mi ćemo pomagati druge klubove Partizanovog giganta!“
Ovi vredni ljudi očekuju nastavak razvojne putanje. Bili su drugi na krosu Srbije, drugi na krosu Jugoslavije (seniori i juniori), u Kupu treći, na državnom ekipnom prvenstvu drugi sa 36.664 boda, što je samo za 100 bodova manje od najveće cifre, koju je ovaj kolektiv ostvario u 16 šampionskih pohoda do danas.
Ta postepena putanja, koja se samo penjala, okićena je sa nekoliko izvanrednih pojedinačnih rezultata, državnih i balkanskih rekorda. Partizanovi predstavnici (zajedno sa atletičarima Crvene zvezde) bili su najuspešniji Jugosloveni na Balkanijadi. Međimurec je bio prvak, a svih sedam članovi „crno-belih“ na tom takmičenju doneli su bodove Jugoslaviji! U međuvremenu, oborili su tri, a jedan nacionalni rekord izjednačili. Međimurec je bio izvanredan i na EŠ:
„Planovi?“ pitamo predsednika.
„Ostvarili smo izvrsnu saradnju sa Slobodom (Čačak), Spartakom, Metalcem (Kraljevo), Titovim Užicem, Trepčom, Sarajevom, Dinamom, Radničkim (Kragujevac)… Iz tih klubova došlo nam je sedam atletičara, koji već stiču pravo nastupa (Lenđel, Popović, Poljakinja Kopa, Miloševićeva, Kuzmanović, Antolić…). Nekima od njih mi pomažemo, ili ćemo uskoro obilato pomoći. To je plan uzajamne pomoći i saradnje. Sa tim snagama Partizan realno može da dogodine osvoji i Kup i prvenstvo! To su naše mogućnosti, i naši planovi! U toku ove godine formiraćemo i juniorsku školu. Vrata svima, koji žele da dođu biće otvorena, ali će naša orijentacija biti na sopstvene snage. Imamo uslove (još samo da se reše veoma ozbiljni problemi treninga), imamo stručnjake, imamo talenata… Uvešćemo funkciju profesionalnog trenera, a već je otvoreno i radno mesto direktora kluba.“
Zamašan i obećavajući poduhvat. Hoće li Partizan već iduće godine ubrati plodove jednog meteorskog skoka i jednog sizifovskog pokušaja? Možda će ti teški uslovi rada biti prevaziđeni uskoro kada Stadion JNA pređe u ruke JSD Partizan?
Ovaj kolektiv je dobio svoju najtežu i najdražu bitku. Atletika Partizana kreće stazom šesnaest titula prvaka, stazom mnogih rekorda. Taj renesansni put i njegova dokumentovana i izgledna perspektiva zaslužuju punu podršku. Ne treba ubedljivijeg primera kako se sa mnogo rada i odricanja može postići veliki uspeh. Čestitke tim vrednim ljudima, uz želje da im se pruži veća podrška.
Uz čestitke Omeru Arnautoviću, junaku Partizanove atletske nove ere. Uz onu Njegoševu — zaista… „na muci se poznaju“… predsednici!
Siromašni postali bogati
Zanimljiv je finansijski put novog mandatora i njegove uprave. Ako je klub na rezultatskom planu napravio „bum“. onda je sigurno da je još veći podvig saniranje materijalne situacije. Novac je bio ključni problem novog rukovodstva, koje je došlo sa novim predsednikom. Arnautoviću je bilo najteže: trebalo je sanirati 20 starih miliona duga, naći sredstva za egzistenciju…
„Uspeli smo, jer smo naišli na veliko razumevanje“, kaže predsednik. „Privreda nam je pomogla. Mnoga preduzeća su nam pomogla, neki su nam oprostili dugove (kao „Jež“ i „Mladinska knjiga“ — Ljubljana), sa drugima smo našli poravnanja i kompenzacije.“
Uglavnom: Partizan danas nikom ne duguje, a od marta nijedan atletičar nije ostao bez prinadležnosti koje mu pripadaju, već 1. u mesecu!! Čak se Partizanu duguje oko 13 starih miliona!!?
„Dobićemo od SOFK oko 29 miliona“, objašnjava Arnautović, „na ime pojedinačnih rezultata. Nažalost, taj sistem nagrađivanja nije dobar, jer ne stimuliše takmičenje u međunarodnoj konkurenciji (što je apsurd), gde su naši predstavnici postigli odlične rezultate! Dok te pare dobijemo treba nam nešto pozajmice, valjda ćemo naći, kako bi mogli normalno da radimo. Ako treba, vratićemo i sa kamatom!“
Veterani se vraćaju, nove snage stasavaju
Rezultati „crno-belih“ u poslednjih godinu dana su izvrsni. Svi tvrde da je to delo Omera Arnautovića. Međutim, on u prvi plan stavlja svoje vredne saradnike, stručni kadar i atletičare. Pa, ipak, u niski bisernih akcija rukovodstva spada i pokušaj da se bivši asovi Partizana okupe oko kluba.
„U kontaktu smo sa oko 60 bivših atletičara Partizana. Svi su oni spremni da pomognu, mnogi i da se vrate u klub, mnogi su to već učinili“, priča predsednik renesansnog kolektiva. „Moramo stvoriti podlogu, za naše planove neophodna je široka baza.“
Ako je Arnautović prvi čovek rukovodstva koje je utemeljilo renesansu Partizanove atletike, koja je godinama stagnirala i propadala, onda ovi momci i devojke predstavljaju neposredne aktere i uzdanice te renesanse: Karasi, Međimurec, Lenđel, Popović, Stojičević, Miloševićeva, Kovačević, Košutić, Vukmirović, Ajanović, Vojnov, Farčić, Jokić, Matijević, Kozomora, Krstičeva, Obrenović, Popović P, Tomićeva, Jovašević… i plejada mladih koji pristižu.
„U svim disciplinama, sem u bacanjima, imamo trenutno po dva atletičara, koji mogu da konkurišu za prvo i drugo mesto u zemlji! A omladinska škola tek treba da donese plodove. Najvažniji zadatak je pred trenerima — sad treba ojačati bacački kadar.“
Predsednikova „lična karta“
Kada je januara ove godine stao na čelo atletskog kluba, ni sam Omer Arnautović nije verovao u čuda. Ali je verovao u rad! Sa 40 godina bio je najmlađi predsednik atletičara u istoriji Partizana. Od marta 1970. radio je u ovom kolektivu, imao je određena iskustva, kao potpredsednik. Pre dolaska u atletski, bio je u fudbalskom klubu. Trenutno je savetnik u Vatrogasnom savezu Jugoslavije, amaterski i potpredsednik Atletskog odbora Beograda. Mandat mu traje do januara 1972.