IGRE I LJUDI
Skupština FK Partizana je bila završena, ali ja sam i dalje sedeo. Jer, činilo mi se da to nije bio njen pravi završetak. Očekivao sam trenutak kada će se ovaj skup dekostimirati i umesto svečane odore navući radno odelo. Na moju veliku žalost, a možda i ne samo moju, to se nije do godilo. Činilo mi se da je te oktobarske večeri i pored toga što se u Velikoj dvorani Doma JNA dosta govorilo, rečeno malo pravih reči. Dok sam slušao izveštaj o radu uprave, činilo mi se da sam na skupu velike porodice, koja živi bez briga i problema.
Na skupštini se premalo govorilo o onom najbitnijem, o igri, o fudbalu, o fudbalerima. Na dnevnom redu je bilo čak devet tačaka, bilo je amandmana, pozdrava, telegrama, povelja, euforičnih usklika, psihoanalize, hvalospeva, ali ne i pravih pitanja i odgovora na njih. Krivo mi je bilo što, ipak, nisam ustao i postavio neka pitanja, mislim, makar to zazvučalo apartno i neprijatno u atmosferi kakva je tamo vladala. Pošto to nisam učinio, gonjen grižom savesti, činim to sada. Evo, dakle, nekoliko pitanja koja bi mogao postaviti svaki prijatelj Partizana:
- Ko je kriv što se o Partizanu više ne može govoriti kao o velikom klubu, (što je on odista bio pune dve decenije), već samo o velikom — imenu? Ako doskorašnja uprava nije mogla odgovoriti na to pitanje, mogla je bar naznačiti svoj udeo „zasluga“, u šestogodišnjim neuspesima ovog kluba, za koje vreme on nije uspeo da osvoji ni jedan značajniji domaći trofej! Mislim da je to bila njena moralna obaveza prema onima koji su joj ukazali poverenje;
- Koji su razlozi Partizanovog debakla u prolećnoj sezoni ove godine (samo četiri pobede u osamnaest igara!) — debakla nepoznatog u istoriji, ovog kluba!? Ko je odgovoran za takav sportski krah?
- Kako može jedan dobro organizovan i razumno vođen klub ostati sa jedva jednim timom igrača sposobnih za igru usred sezone? Kako se moglo desiti da jedan klub renomea Partizana ima samo jednog golmana ligaškog kvaliteta i da u jednom kobnom trenutku, koji je mogao i ranije doći i sa druge strane — ostane i bez njega?
- Ko je odgovoran za sve ozbiljnije opadanje popularnosti Partizana, koji se samo pre nekoliko godina mogao meriti sa Zvezdinom popularnošću? Zašto Partizanovi navijači sve češće napuštaju stadion JNA razočarani (ne samo posle poraza)?
- Zašto Partizan poslednjih godina nije doveo pred svoju publiku ni jedan veliki svetski tim, iako je za to vreme imao uspeha na međunarodnoj sceni više od svih drugih klubova koji su punila svoje stadione i kase zahvaljujući međunarodnim utakmicama?
- Doskorašnja uprava je imala sjajnu priliku da učini izvanredan personalni potez i da zadrži Ivana Ćurkovića u Partizanu do kraja njegove karijere. To bi bilo dobro za njega, a naročito za Partizan, jer bi ovaj golman svetske vrednosti, s obzirom na režim života i sportsku kulturu, još bar pet-šest godina mogao uspešno braniti gol Partizana, a zatim u njemu nastaviti karijeru fudbalskog učitelja, Ali ona to nije učinila i Ćurković, verovatno, uskoro odlazi u pečalbu. Zašto?
- Nikada u svojoj istoriji Partizan nije imao manje reprezentativnih igrača u svojoj sredini. Danas je spao na jednog stalnog reprezentativca (Paunovića) i jednu stalnu rezervu (Bjekovića). Zašto?
- Na skupštini sam čuo izveštaj o izvanrednom finansijskom poslovanju Kluba. I, naravno, to me je obradovalo. Ali me nije obradovalo što sam čuo, naravno ne na skupštini, jadikovke igrača da su slabo plaćeni. Kapiten i reprezentativac Paunović imao je, kako sam kaže, prosečnu zaradu prošle godine od 280.000 starih dinara. To je danas premalo i za prosečne igrače malih i siromašnih klubova, a kamoli za Partizanovog kapitena. Nije li i tu jedan od razloga za slabo zalaganje, beskrvnu igru i gubljenje već dobijenih bodova?
Mogao bih postaviti još takvih i njima sličnih pitanja. Ali čemu to, kad ionako neću dobiti odgovor. Jer je i do sada postavljano dosta pitanja slične sadržine (ovaj list je bio i kritikovan zbog toga) ali su ona, naravno, ostala bez odgovora. Nadam se da novoizabrana uprava, u kojoj ima imena koja dosta obećavaju, neće razočarati prijatelje Partizana, a još manje im dati povoda za ovakva i njima slična (neprijatna) pitanja.