ONI SU BRANILI DRŽAVNE BOJE
Branko Zebec:
- Rođen: 1929. godine u Zagrebu
- Igrao: od 1943. do 1965. godine
- U klubu: Lokomotiva, Zagreb, Partizan, Crvena, zvezda, Alemanija (Ahen)
- Na mestu: levog krila i centarhalfa
- Reprezentativac: 65 puta
- Zanimanje: profesionalna fudbalski trener
Našu novu seriju pod nadnaslovom „Oni su branili državne boje“, u kojoj ćemo vam iz broja u broj predstavljati sportiste-reprezentativce Partizanovih klubova, započinjemo portretom Branka Zebeca, doajena nacionalne reprezentacije u najpopularnijem jugoslovenskom sportu — fudbalu.
Prve korake napravio je na rodnoj Trešnjevci, u radničkoj četvrti Zagreba u kojoj su oduvek regrutovani veliki jugoslovenski fudbaleri. Još kao dečačić u juniorskoj ekipi Građanskog privukao je živo interesovanje čuvenog mađarskog trenera Martona Bukovija, koji mu je proricao veliku budućnost. Odmah posle rata sa svega 16 godina, obukao je dres zagrebačkog prvoligaša Lokomotive iz koje je brzo prešao u Borac (docniji Zagreb) za čiji je ulazak iz podsaveza u Prvu ligu (!) bio najzaslužniji.
Zapažen kao izvanredno levo krilo postao je meta menadžera mnogih prvoligaških klubova. Odlučio se za dres našeg kluba u kome je proveo punih osam godina (1951. — 1959.). Za tih osam godina izrastao je u najveće levo krilo našeg fudbala. Zajedno sa Stjepanom Bobekom činio je fantastičan levi napadački tandem kakav naš fudbal ni pre ni posle toga nije više nikada imao!
U reprezentaciji je debitovao 1951. godine, na utakmici Jugoslavija — Švajcarska 7:3. Bio je jedan od junaka susreta i od tada više nije skidao reprezentativni dres. Doživeo je najveću čast da sa 65 igara u plavoj nacionalnoj majici postane rekorder i doajen našeg državnog tima, a igrao je i u timu Evrope.
Zanimljivo je da je Branko Zebec pored levog krila u reprezentaciji i Partizanu igrao s istim uspehom i centarhalfa, vođu navale, levu polutku i levog halfa. Verzirani tvrde da je isto tako mogao da igra bek, pa čak i golmana! Po tom kvalitetu, univerzalnosti, bio je — nedostižan — nesumnjivo najveći al-raund fudbaler koga smo ikada imali!
Svoju fudbalsku veličinu zasnivao je prevashodno na gotovo nadljudskim atletskim svojstvima. Bio je strahovito snažan, s neverovatnim odrazom i fantastičnom brzinom (100 metara je trčao 11 sekundi!). Ako se tome doda solidna tehnika, izvanredno osećanje igre i maksimalna angažovanost i borbenost koja nije znala za granice ni milost — na za sebe ni za protivnika — onda je tim sve rečeno o, verovatno, najvećem profesionalcu, koga je Jugoslavija imala!
Svoj profesionalizam dokazao je i na kraju karijere kada je uprkos poodmaklim godinama pet neprekidnih sezona bio standardni centarhalf zapadnonemačke ekipe Alemanije iz Ahena. Po napuštanju zelenog polja završio je fudbalsku školu Sepa Herbergera u Kelnu i posvetio se trenerskom pozivu. Pod njegovom komandom zagrebački Dinamo je osvojio Kupa sajamskih gradova, a minhenski Bajern je osvojio nemačku „duplu krunu“ (kup i prvenstvo u istoj sezoni)! Bio je to drugi put za 100. godina nemačkog fudbala da jednom timu i treneru to pođe za rukom! Danas Branko Zebec predvodi visokoplasiranu ekipu Bundes lige — VFB Štutgart!