KROZ NAŠU LUPU
Davno je rečeno: mladost i pamet ne idu zajedno! U ovom trenutku — svi znamo — Partizan u svojim redovima ima dečake. To može da bude hendikep (jer su lišeni velike dragocenosti — iskustva) ali i velika prednost, jer današnji mladići ne pate od kompleksa a borbenost je uvek bila svojina te dobne kategorije.
Međutim, ovoj generaciji prvotimaca Partizana nedostaje upravo taj element. Tačnije: njihov entuzijazam, borbenost i moral nisu kvaliteti koji traju, odnosno s njima se ne može računati 90. minuta, već samo u pojedinim delovima utakmice. A, to nije dovoljno da bi se ostvarila standardno dobri rezultati. Naprotiv, ta igra u intervalima je trasiranje puta koji vodim u poraz. Uostalom, pogledajmo šta kažu neumoljive cifre statistike.
Od 3. oktobra (utakmica sa Hajdukom u Splitu) pa do 7. novembra (poraz u igri sa OFK Beogradom) Partizan je izgubio pet utakmica (računajući i meč sa Fiorentinom), jednu igrao nerešeno i samo jednu dobio. Kada se tome doda da je tokom 630. minuta igre navalni red „crno-belih“ postigao samo dva gola onda naš vertikalni pad na tabeli postaje sasvim logičan. Nema sumnje: to je crna serija, jedna od onih koje se ne očekuju kod ekipa takvog renomea.
Sigurno je da se razlozi mogu naći na raznim stranama. Međutim, ono što zabrinjava to je nedoslednost u borbenosti! Da li je u pitanju fizička sprema ili moralno-voljni elementi ali jedno je sigurno: utakmica se ne dobija igrajući i boreći se punim naponom samo 30 ili 40 minuta. A naši mladići upravo tako igraju.
Ostaje nam da se pitamo: kakva je to mladost? Jer, svojevremeno slavni Mat Bezbi je na pitanje zašto u fudbalu daje prednost mladosti nad iskustvom ovako odgovorio: „Kada tridesetogodišnjaku stanete u autobusu na žulj on će podići svoj šešir u vis i uz učtiv osmeh procediti „I am sorry“ (izvinite, žao mi je). Ako to isto učinite onome ko ima 18 ili 19 godina može vam se dogoditi da budete ošamareni, jer su mladi impulsivni, borbeni zbog svoje vrele krvi. A ja u fudbalu ne tražim one koji vole da se izvinjavaju, već one koji se bore, pa čak i udaraju“.
Međutim posle ove crne serije i svega onog što tako često viđamo na terenu od današnje generacije igrača ima mesta pitanju: kakva je to mladost koja nije sposobna da se 90 minuta bori sa moralom i entuzijazmom?