Partizan sa mladim košarkašima posle kup utakmice: Velike mogućnosti naših prvotimaca; Žeravica se žali na teške uslove
Košarkaši Partizana vratili su se ponovo u društvo najboljih jugoslovenskih klubova: Prvu saveznu ligu. Sa manjim izuzecima (dva poraza) „crno-beli“ su se, takoreći, „prošetali“ u takmičenju kroz Drugu ligu, gde su bili degradirani na kraju prošlogodišnjeg prvenstva Prve savezne lige, tačnije posle nesrećne „majstorice“ u Sarajevu sa Oriolikom iz Slavonskog Broda.
Bez obzira koliko su bile teške ili lake utakmice na drugoligaškim, otvorenim terenima u Istočnoj grupi Druge lige, sve su one zahtevale jednu izuzetnu angažovanost tima, ozbiljnost u redovima mladih kojima je pružena šansa da se razviju, da steknu iskustvo i da „izrastu“ u nosioce teških utakmica u Prvoj saveznoj ligi.
Bez odmora
Čim je druga liga završena pristupilo se planovima za novo prvenstvo, za sezonu 1971/72. Odmora, takoreći, nije bilo osim malog predaha, kratkog opuštanja za one, koji su bili najviše angažovani: Čermaka (obaveze u reprezentaciji), Jelića i Farčića.
Savezni trener Ranko Žeravica, koji je ostao stručni savetnik Partizanu i trener Radovan Radović morali su da angažuju sve raspoložive snage i pripreme planove za novo prvenstvo i osminu finala Kupa Jugoslavije.
Takva izuzetna angažovanost, koja traje gotovo neprekidno — od početka prošle prvenstvene sezone u Prvoj ligi, zatim se nastavila u drugoligaškim okršajima, a potom prelila u pripreme i start za novo prvenstvo u Prvoj ligi, mora da se i odrazi na igru čitave ekipe, gde se i očekuju, prirodno, izvesne krize dok se na uhoda mehanizam ekipe.
U takvom vremenskom tesnacu, pred početak takmičenja, intenzivno se radilo dva puta dnevno na nekoliko mesta u beogradskim dvoranama, obzirom da su svi termini bili striktno podeljeni među 6eogradskim ligašima i ostalima u gradu, bilo u sportskoj hali, sportskom centru, ili školskim dvoranama.
„Rekreacija“
Trening je ustaljen i pored mnogih teškoća. Trenira se svakoga dana. Svi su na okupu i marljivo vežbaju pod nazorom dvojice trenera (Žeravica i Radović). Ranko Žeravica žali se na otežane uslove:
„Normalno je da se ekipa, koja ima ambicija da dobro prođe u prvenstvu, okupi na treningu koji treba da traje do dva sata. Polovični treninzi, zbog stiske u vremenu, ne dozvoljavaju nam da se nađemo na vežbama pod obručima više od sat i po! Ovo mi liči na „rekreaciju“, a ne na ozbiljan trening. Zato pokušavamo da ovaj minimum, koji nam je ostavljen u večernjim časovima, nadoknadimo dodatnim treninzima — pre podne.“
Ambicije
U ekipi Partizana srećemo se sa mladim košarkašima. Mnogih igrača nema iz tima od prošle sezone. Neki su promenili klub, neki prestali da igraju. Mladi su sada izbili u prvi plan. U razgovoru sa njima, u sretanjima sa rukovodstvom ekipe oseća se ambicija: da se što više uspe sa novom formacijom. Svi su svesni činjenice da postoji kvalitetan igrački kadar. To je tim budućnosti. Većina su novi i od njih se ne mogu očekivati odmah veliki rezultati. Ali, Kerkez, Beravs, Simić… imaju šansu. O drugima će se tek čuti.
Poraz u Kupu
Utakmica Partizana protiv Radničkog u Kupu bila je uvertira prvenstva. Mladi su igrali sa puno žara. Ali, bilo je očito da im nedostaje iskustvo. Vidi se: imaju talenta. Nazire se: volja da se izbori pobeda. Međutim, nedostatak kvalitetnih utakmica i, ono najvažnije, kao što rekosmo — iskustvo glavni su nedostaci. Poraz nije primljen tragično. Naravoučenije dobijeno iz stručnog štaba je rekapitulacija grešaka koje ne bi trebalo da se pojave i na startu prvenstvenih okršaja.
U ekipi nije bilo džinovskog centra Josipa Farčića. Na jednostavno pitanje: zašto nije bio u timu, dobio se još jednostavniji odgovor, tipičan za trenerski kadar koji pred sobom ima tim budućnosti:
„Farčić ima 26 godina. Izrazito je najstariji u timu. Mi našu igru baziramo na mladim igračima, njima smo pružili šansu. Ukoliko Farčić ne može da odgovori novim naporima ekipe on nije ni poželjan u timu. Uostalom, za mladi tim, potrebne su i mlade snage.“
Rukovodstvo brine za svoje igrače, ne samo što se tiče treninga. Utakmica, putovanja… Prvotimcima je obećano da će dobiti na startu prvenstva — nove uniforme. To je jedan izuzetan potez, koji bi trebalo da slede i drugi prvoligaši. Uostalom, tako i priliči zemlji koja je prvak sveta.
„Red vožnje“ u prvom delu šampionata
Prvi deo prvenstva Jugoslavije igra se od 6. novembra do 22. januara 1972. „Red vožnje“ Partizanovih košarkaša je sledeći: 13. novembra protiv Zadra u Zadru, 20. novembra sa Rabotničkim, 27. novembra protiv Borca u Čačku, 4. decembra sa Rabotničkim u Beogradu, 1. decembra protiv OKK Beograda, 18. decembra sa Željezničarom u Karlovcu, 25. decembra protiv Olimpije u Beogradu, 8. januara sa Jugoplastikom u Splitu, 18. januara protiv Oriolika u Beogradu, 22. januara sa Crvenom zvezdom.
Partizanovih četrnaest momaka
| Ime i prezime | Godine | Visina | Zanimanje |
|---|---|---|---|
| Zoran Simić | 19 | 191 | student |
| Dragan Đukić | 22 | 200 | student |
| Goran Latifić | 21 | 191 | student |
| Dušan Kerkez | 19 | 192 | student |
| Slobodan Jelić | 26 | 192 | student |
| Ratko Kaljević | 18 | 203 | učenik |
| Josip Farčić | 26 | 206 | oficir |
| Dragutin Čermak | 27 | 190 | student |
| Branimir Popović | 20 | 203 | student |
| Boris Beravs | 18 | 184 | učenik |
| Žarko Zečević | 21 | 201 | student |
| Dražen Dalipagić | 20 | 196 | student |
| Zvonko Iljadica | 18 | 196 | student |
| Marko Martinović | 17 | 202 | učenik |