Partizan se okreće sopstvenoj „proizvodnji“: Ko je kriv što Filipović i Sušić nisu postali članovi Partizana? — Treneru juniora milion starih dinara za svakog novog prvotimca!
Kritike stižu, ali je pitanje da li su uvek opravdane. Omladinska fudbalska škola „Belin — Lazarević“ već nekoliko godina postoji i podiže mlade talente, ali nikako da stvori fudbalera izuzetne vrednosti.
U trenucima dok Partizan grca i gubi pozicije u vrhu jugoslovenskog fudbala mnogo je onih koji se okreću onima koji rukovode fudbalskom školom i upućuju im najoštrije kritike, i zamerke.
Ljubitelji Partizana smatraju da za to imaju dovoljno razloga.
Šta misle oni kojima se te „lekcije“ upućuju?
Imena
Na kormilu stručnjaka koji brinu o mladima u Partizan“ došlo je do izmena. Najpre je otišao Milomir Nenković, nedavno je „crno-bele“ napustio i Stevan Vilotić, koji se preselio na Kantridu.
Sada omladince i pionire vodi nekadašnji prvotimac i reprezentativac Milan Vukelić dok mu u radu jedino pomaže Dragan Marjanović, jer je Mirko Damjanović postao trener mladih — fudbalera koji su prerasli podmladak i kucaju na vrata prvog tima.
Naš sagovornik je Mirko Damjanović koji je u poslednje tri godine bio jedan od najodgovornijih i najobaveznijih da prvom timu pripremi talentovane i dobre igrače.
Prvo pitanje je bilo direktno: koje ste igrače iz podmlatka Partizana poslali prvom timu?
Mirko Damjanović je odgovorio:
— Radaković, Paunović, Budišić, Vukotić, Pejović, Olarević, Smileski, Živaljević, Ličanin, Drljača, Nadoveza, Bora Đorđević… Kao što vidite brojnije mali.
Samo su dvojica: Paunović i Đorđević uspeli da se afirmišu i postanu reprezentativci, Zar to nije malo?
— Možda i jeste. Ali to već nije naš problem već onih koji rade sa njima kada ih preuzmu.
Mirko Dajmanović je odmah zatim dodao:
— Mislim da Partizan ne ume da prihvati i lansira mladog igrača. Kada dođe prvi tim on mora da bude super talentovan da bi se od njegovog imena stvorila „zvezda“ koja privlači publiku. Ostali tavore u sivilu osrednjosti, bar što se publiciteta tiče.
Dokazi
Kale govori o ovoj tezi i želi da je dokaže mladi trener navodi ovakve primere:
— Pre 18 meseci Živaljević, Vulić, Spremić, Cvetanović, Todorović igrali su usred Splita nerešeno (0:0) polufinalu omladinskog kupa Jugoslavije. Tada su Hajduk predvodili Vukman, Boljat, Peruzović, Džoni Jovanić, Mužinić, Šimek, koji su u godini kada je Hajduk osvojio titulu šampiona predstavljali kostur splitskog prvoligaša.
Igrači iz podmlatka, školovani i dobro potkovani znanjem moraju u Partizanu dugo da čekaju, a tada su najželjniji igre i afirmacije. Mirko Damjanović to ovako potkrepljuje:
— Na našem stadionu Milić, Todorović, Radaković (drugi), Spremić, Cvetanović, Grubješić i ostali pobedili su sa 4:1 onaj tim Crvena zvezde sa kojima se Miljan Miljanić ponosi, a koji su predvodili Atanasković, Nikolić, Filipović, Bogićević, Jovanović, Vasiljević…
— Ko će onda krivac što iz podmlatka, koji je u stvari glavni rezervoar talenata za prvu ekipu, ne stižu mladi?
Mirko Damjanović odgovara:
— Ne mogu to reći, jer je teško optužiti pojedince. Navešću vam i primer Zorana Filipovića iz Crvene zvezde. Dva dana sam ga nudio klubu, molio upravu da ga dovede. I izgubili smo ga u roku od jednog časa. A samo da znate kakav je on navijač Partizana. Mladog Sušića smo isto tako ispustili, jer sam se telefonom javio klubu i tražio dozvolu da ga dovedem. Ostao sam bez odgovora, i Zvezda ga je preuzela.
Talenti
Mirko Damjanović se vraća na svoju tvrdnju da se u Partizanu mladi teško probijaju i dokazuje novim primerom:
— Uzmite Rajkovića i Pejovića. Obojica su bili omladinski reprezentativci. Veoma talentovani Rajković je sada reprezentativac iz Niša, a Pejović je tek nedavno uspeo da postane standardni prvotimac. Ili slučaj Živaljevića i Jankovića isto tako vršnjaka. Živaljević je prošle godine bio na transfer listi, a Janković je kao član Železničara potencijalni reprezentativac.
Ispovest Mirka Damjanovića potkrepljena je dokazima koji sasvim ne opravdavaju, ali olakšavaju odgovornost onih zaduženih za talente. Očigledno da je negde došlo do „kratkog spoja“ ali se pretpostavlja i očekuje da će on biti otklonjen.
— Partizan poslednjih šest godina nije osvojio ni jedan trofej. To je šansa za mlade koji će dobiti šansu kod trenera Gojka Zeca.
Mirko Damjanović navodi njihova imena:
— Golman Milić (visok 188 santimetara, najveća nada). zatim bekovi Vulić i Spremić. half Radaković drugi, polutka Budisavljević (Zec ga najviše hvali), Boško Đorđević (brat Bore Đorđevića), Martinović (došao iz Grafičara), Ljuba Marić (iz Aleksandrovca, najbolji strelac mladog tima). Ima ih još, ali su ovi u prvom planu.
Oni za koje nije bilo mesta u prvom timu a ustupljeni su drugim klubovima takođe najavljuju svoja prava: Lečić (Crvenka) Milošević (Šumadija) Radojković, Trbojević (Dinamo) Miljaković (Borovo) Vranješ (Hajduk) Krndije (BASK). Galić (BASK).
Na kraju trener Mirko Damjanović kaže:
— Mislim da je pogrešno talentovane igrače davati drugim klubovima, jer ih oni upropaste. Neophodno je stvoriti mladu ekipu Partizana i uključiti je u jedno od takmičenja. Do sada smo mi treneri bili nestimulisani. Sada je situacija izmenjena, jer za svakog standardnog prvotimca dobijamo nagradu od milion starih dinara.
Očigledno je da su se u Partizanu okrenuli sopstvenom podmlatku. Kakvi će rezultati biti, pokazaće vreme koje dolazi.