Predstavljamo vam novu nadu „crno-belih“: Sprinter Gabor Lenđel se bavi i muzikom i na oba koloseka dejstvuje sa puno uspeha
Kada je 1966. godine petnaestogodišnji Gabor Lenđel zakoračio u svet atletike, našao se u lavirintu punom iskušenja. Godinu dana trajalo je lutanje. Izlaz nikako nije mogao da nađe. Jedan put ga je vodio na crvenu stazu, punu obaveza i neizvesnosti; stazu koja je zahtevala puno napora i fanatizma, ali koja je obećavala sportsku slavu. Drugi put, koji je bio mnogo interesantniji i lakši, vodio je u svet zabave, muzike i mladalačke radosti.
Nije mogao a da se ne divi svome treneru Sikoru Palu, koji je s puno vere i entuzijazma, trenirao njega — „veliku nadu“ jugoslovenske atletike. Pal je čvrsto verovao da će od ovog dečaka jednog dana postati pravi as. Mnogo puta mu je progledao kroz prste nedolazak na trening, zatvarao uši kada su ga drugovi iz kolektiva kritikovali. Čekao je trenutak kada će njegov pulen dokazati da je „rođen“ za atletičara i da njegov trener nije grešio kada je tolerisao njegove dečačke greške.
Možda tu i treba tražiti uzrok nonšalantnog ponašanja Lenđela. Smatrao je da za talentovanog sportistu ne važi pravilo — trening i samo trening! Kad god bi mu se ukazala prilika, nastojao je da izmigolji iz ruku trenera. „Zlatna ribica“ teško je podnosila stegu akvarijuma.
Segedin — prekretnica
A, onda, došlo je putovanje na međunarodni turnir u Segedin. Iznenadio je sve prisutne. Pretrčao je stazu u izvanrednom vremenu 11,3. Bio je to ujedno i prvi rekord ovog mladog sprintera! Kada je stupio na pobedničko postolje, čulo se među stručnjacima: „Rođena je nova zvezda jugoslovenske atletike!“ A, on je bio radostan, ne zato što je osvojio prvo mesto, već što je opravdao poverenje svog trenera, koji je bezgranično verovao u njegov talenat, u njega kao sportistu. Jednom rečju, radovao se što je osetio da ga atletika tiho podjarmljuje i da počinje da živi za nju.
Trka u Segedinu bila je prekretnica u Lenđelovom životu. Čvrsto je odlučio da se sav posveti treniranju, da se odrekne svih zadovoljstava i iskušenja, kojima je jedan mlad čovek izložen.
Trenirao je pod vrlo teškim okolnostima. Često staza na fudbalskom stadionu u Subotici nije bila slobodna za atletičare, jer su u to vreme trenirali fudbaleri. I pored toga marljivo je radio i rezultati su se nizali sami po sebi. Postao je višestruki juniorski rekorder na 100 metara koji i danas drži (10.4). Postigao je zapažene rezultate na 200 metara sa vremenom od 21,6 sekundi. Bio je juniorski prvak Balkana.
Žal za Minhenom
Talenat udružen sa ozbiljnim treningom, došao je do izražaja: uvrstio ga je u jugoslovensku reprezentaciju, koja je dva puta osvajala zlatnu medalju na Balkanskim igrama (u štafeti 4×100 metara). Ista ta ekipa oborila je državni rekord u vremenu 39,7 sekundi.
Pravo je zadovoljstvo gledati Lenđela na atletskoj stazi. Danas stručnjaci očekuju još bolje rezultate od ovog vrsnog sprintera. Možda bi se njegovo ime još nekoliko puta upisalo u anale naše atletike da nije došla iznenadna odluka Jugoslovenskog olimpijskog komiteta da štafeta 4×100 metara ne ide na Olimpijadu, jer nije ispunila normu.
„Zaista žalim zbog ove odluke“, kaže Lenđel. „Sa toliko volje i žara sam se pripremao za ovo najveće takmičenje. Pojedinačno svi iz ekipe bolje trčimo nego u vreme kada smo oborili rekord. Razlog, što nismo ispunili normu, ne leži u nama, već ga treba tražiti na drugoj strani. Česta smenjivanja trenera dovela su do toga da štafeta nije dobro uvežbana, jer je svaki trener imao svoju ideju o našem pripremanju za Minhen. Učinjena je zaista velika nepravda, što moji drugovi i ja nećemo braniti boje naše zemlje na Olimpijadi.“
Ove godine Lenđel je trenirao kao nikad do sad. Po uzoru na Nemca Hari Armonda do najsitnijih detalja razradio je sa trenerom Brankovićem plan rada. Pokušaće sve da u narednoj sezoni obori rekord na 100 metara u seniorskoj konkurenciji.
Druga strast — muzika
Za Gabora Lenđela se s pravom može reći da spada u red sportista-fenomena. On nije samo izvanredan atletičar, koji poput vihora fijuče atletskim stazama, već se iskazuje i na polju umetnosti. Naime, već deset godina on i dušom i telom pripada muzici. Svira violončelo, klavir i gitaru. Napisao je veliki broj kompozicija od kojih je svakako najbolja „Padao je sneg“. Na ovogodišnjem Omladinskom festivalu u Subotici Lenđel je za ovu melodiju dobio prvu nagradu i time „otvorio“ vrata u svet muzike.
Konkurisaće na „Beogradskom proleću“, „Zagrebu 72“ i festivalu „Omladina 72“ sa novim delima. Ukoliko bi neka od njegovih kompozicija ušla u uži izbor TV gledaoci i ljubitelji sporta imali bi zadovoljstvo da pozdrave njegov uspeh i na ovom polju.
Dvadesetogodišnji Gabor Lenđel je tek mesec dana član atletskog kluba Partizan. Pristupio je „crno-belima“, jer je među njima imao i najviše prijatelja. Međimurec, Karasi, trener Branković i ostali, bili su ti, koji su ga oberučke prihvatili kada je došao u Beograd na studije. Zadovoljan uslovima pod kojima radi i trenira veruje da će biti od velike koristi jednom od najboljih atletskih kolektiva u zemlji.
Dolaskom Lenđela Partizan je dobio mnogo.
Ostaje nam da sačekamo kako će se u boljim uslovima oblikovati jedna nesumnjiva darovitost.
Lična karta
Gabor Lenđel — Rođen je u Subotici 11. aprila 1951, godine. Sportsku karijeru započeo je 1966. godine u Spartaku. Takmiči se u disciplinama na 100 i 200 metara. Kao i u štafeti 4×100 metara.
Višestruki juniorski rekorder na 180 metara (vreme 10,4 sekunde). Bio je u sastavu ekipe, koja je oborila državni rekord u disciplini 4×100 u vremenu 39,7 sekundi, što predstavlja sedmo vreme na svetu.
Dva puta je osvajao zlatnu i dva puta srebrnu medalju na Balkanskim igrama.
Za juniorsku reprezentaciju nastupio je 7 puta, dok je boje A reprezentacije branio 9 puta.
Student je Više turističke škole.
Neoženjen.
U Partizan je prešao iz subotičkog Spartaka oktobra meseca 1971. g.