KROZ NAŠU LUPU
Nekad sam negde pročitao: Najveća prepreka sreći jeste težnja za prevelikom srećom! Pouka je jasna: budite skromniji u svojim zahtevima i bićete zadovoljniji.
Pristalice Partizana, svi od reda, kao da su usvojili ovaj aksiom iz filosofije življenja, ta su istinski šarmantni u svojim tako malim zahtevima. Jer: ove jeseni bilo je dovoljno da se savlada golman Čelika, ta da se zavijore crno-bele zastave, da radost zabruji gledalištem i da navijači zapevaju. Oni već dugo nisu u prilici da se naslađuju egzibicijom svojih ljubimaca, da uživaju u nekom blještavom razmahivanju Bore Đorđevića i drugova ili u kanonadi golova. I, svesni te realnosti, oni se zadovoljavaju malim. Dovoljan je samo jedan lep potez (ne mora da bude gol!) pa da oni skandiraju ime tog igrača.
I ne samo to: Partizan ima najvatreniju, najpostojaniju i najdivniju publiku na ovim geografskim širinama. Ove jeseni, baš u najtežim trenucima, oni su pokazali takvu sportsku zrelost i takvu privrženost svome klubu da je to istinski dirljivo.
Ima nečeg u tome što se ne posustaje, što održava, što nas nagoni da verujemo i da se nadamo da će biti bolje i lepše.
Taj fenomen što publika i u porazima dolazi na stadion ima svoje objašnjenje u vaspitanju da se poštuje prošlost. Oni se unapred mire i znaju da ne dolaze na gozbu, već idu po mrvice. Ali — dolaze. Nisu okrenuli leđa svome klubu. Ostali su uz njega upravo onda kada malodušni gube interes. To je prava publika! To su istinski navijači, oni bi dali transfuziju krvi za svoj klub samo kada bi znali da će mu time pomoći.
Partizan se mora ponositi svojim navijačima. Jer: oni se upisuju u članstvo prijatelja želeći time da na određen način, više moralno nego materijalno, pomognu svome klubu. To su gestovi koje ovih dana registrujemo sa posebnom gordošću. Klub koji ima takve navijače nikada neće doživeti najgore. Naprotiv, on se mora brzo oporaviti i krenuti put slave.
Partizan nema najbrojnije navijače, ali ima — najbolje! Naš list „Partizanov vesnik“ ima najveći tiraž od svih klupskih listova u zemlji. Veći čak i od onih koji se besplatno dele navijačima i prijateljima. I to je jedan pokazatelj za nivo, kvalitet i odanost navijača „crno-belih“.
U fudbalu važi ovo pravilo: svaki klub ima navijače kakve zaslužuje. Ako se držimo toga onda je sigurno da će nevolje Partizana biti prolaznog karaktera, epizoda koju ćemo brzo ostaviti iza sebe, jer ono što zaboravljamo to je naš um unapred osudio na zaborav, a čuvamo u sećanju samo ono, što želimo da bude sačuvano.