Dragan Papović, „drugi čovek“ Partizana o krizi „crno-belih“: Predstoji analiza dosadašnjeg rada i mnoge promene
Autor ovih redova bio bi daleko zadovoljniji kad bi od prve do poslednje reči mogao Partizanu da upućuje čestitke, da svede bogat bilans ove fudbalske sezone. I lično bi se veoma radovao kad bi mogao da bez „zadrške“ deli pohvale svim igračima od golmana do levog krila, rezervama, stručnom štabu i upravi kluba. Međutim, ja to i na sopstvenu i Partizanovu žalost, ne mogu. Jesenji bilans je tako mršav da se mora baratati samo sa neuspesima, s nevoljama i bilansom koji je nedopustivo loš.
Partizan — klub slave i uspeha juče — ove jeseni ima manje od 50 odsto bodova (16 utakmica samo 15 bodova)! Ni najcrnji pesimisti tako nešto nisu predviđali. Partizanovi prijatelji se pitaju: šta se to dogodilo sa njihovim timom? Gde su uzroci takvog i tolikog pada? Gde su i kakvi su vidici?
„Partizanov vesnik“ je želeo da o tome govori Dragan Papović, potpredsednik fudbalskog kluba koji je već četiri godine član Predsedništva i zadužen je za kadrove.
Nedokrajčeni profesionalizam
P. VESNIK: Partizanovi rezultati su ove godine katastrofalno slabi. U poslednja dva meseca gotovo nikoga ne može da pobedi. Navala se muči, odbrana lako kapitulira. Igra je konfuzna: Gde su uzroci, subjektivni i objektivni toj krizi koja predugo traje?
PAPOVIĆ: Cela godina je odista loša. U prolećnom i jesenjem delu prvenstva (kolo pre kraja) Partizan je osvojio jedva 28 bodova, a u prošloj godini čak 50! Prvi i osnovni uzrok neuspeha je neprofesionalni odnos igrača. Nekoliko igrača iz utakmice u utakmicu želi samo da igra za sebe, da sebe prikaže, na kolektivnu igru zaboravlja. To nije ništa drugo nego „privatizacija igre“ koja je isključivo kolektivni sport. Volja, moral, borbenost ponekad se toliko srozaju da to nema ničeg zajedničkog sa profesionalnim odnosom. Druga strana neuspeha je u tome što se nisu dosledno sprovodile odluke Upravnog odbora o profesionalnim odnosima na svim sektorima rada. Stručni štab je daleko više delovao pedagoškim akcijama nego profesionalnim, pa čak i onda kad igrači ponavljaju grešku za greškom, kad se ne zalažu. Takav odnos pojedini igrači su zloupotrebili. Treneri dosta rade, ali „timski rad“ u stručnoj službi, u pogledu organizacije i sinhronizovanih akcija očigledno je pokazao više slabosti.
P. VESNIK: Da li su igrači zadovoljni premijama?
PAPOVIĆ: Deo javnosti je u zabludi. Premije nisu male, nego, naprotiv, i dvaput veće od onih koje propisuje pravilnik. Čak ni dupliranje premija za njih nije stimulans!
P. VESNIK: Koliko igrača imate pod ugovorom? Dugo se operiše sa devizom da trener nije u stanju da sastavi tim? Koliko je poznato, međutim, Partizan ima 34 igrača pod međusobnom obavezom.
PAPOVIĆ: Tačno. Od toga su šestorica iz omladinske škole u julu potpisali ugovor. Dosta je među njima neiskusnih većina igra u mladom timu i gostuje po unutrašnjosti. Neke od njih ćemo ustupiti na određeno vreme drugim klubovima da bi što više igrali. Trebalo bi da od tolikog broja igrača uvek sastavimo jak tim, a na žalost, nismo u stanju. Dopuštam, da nismo uvek radili najmudrije.
Tradicija odličnog podmlatka — izneverena
P. VESNIK: Kako ocenjujete prinove iz drugih klubova?
PAPOVIĆ: Dovodili smo uglavnom igrače iz druge lige najistaknutije pojedince, one koji su tamo važili za „zvezde“. Takvi su bili: Hošić, Prekazi, Katić, Bjeković, pa i Marić i Antić. Koliko se i kako ko od njih pokazao to se dobro zna. Svakako, znatno ispod očekivanja. Borili smo se i dovodili one igrače za koje se opredeli stručni štab i koji su najbolje kotirali na fudbalskoj „pijaci“. Istini za volju, doveli smo i nekoliko igrača sumnjive vrednosti.
P. VESNIK: Red je da budete samokritični. To Partizanovi prijatelji traže. Recite da li ste Vi Partizanov Tartif kao što se priča? Procurile su neke vesti da niste pristali da se za Kustudića plati još 500 hiljada st. dinara pa da dođe u Partizan. Ovako je u poslednjem času otišao u Vojvodinu?
PAPOVIĆ: E žao mi je, ali to nije istina. I za Kustudića je glavnu reč imao stručni štab. Da se on upornije zalagao Kustudić bi bio u Partizanu.
P. VESNIK: Šta je sa Partizanovom fudbalskom školom koja je svojevremeno dala nekoliko talentovanih generacija? Zašto je sad tako mršav njen bilans?
PAPOVIĆ: Škola nam je nedopustivo slabo radila. Za poslednje četiri godine iz nje smo dobili od talentovanijih fudbalera samo Vukotića, koji je jedva godinu i po dana standardni prvotimac. Ali, ni s njim nismo sasvim zadovoljni. Stručni rad, a i opšta politika, podbacili su na ovom sektoru. Tavorili smo sa trenerima, menjali ih. Imali smo u tome i teškoća.
P. VESNIK: Nešto bi mogli naučiti i od „večitog rivala“, ako ne iz sopstvene tradicije. Njihovu fudbalsku školu sada vodi Rajko Mitić. Najavljuje se dolazak i Šekularca. Sve najpoznatija imena.
PAPOVIĆ: Slične ideje i mi imamo. Neke razgovore vodimo sa nekoliko bivših istaknutih Partizanovih asova. Život nas tera, i profesionalizam, da tu nešto kvalitetno menjamo.
P. VESNIK: Da li se trener Zec u svom radu „dokazao“? Dobio je veća ovlašćenja i od Bobeka i od Simonovskog? Eto, nedavno je i novi direktor kluba B. Mihailović dao izjavu za štampu „da se neće mešati u sastav tima“.
PAPOVIĆ: Trener je vrlo ambiciozan, vredan, mnogo radi. I za njega je rad u Partizanu svojevrsna škola. On se dokazuje kroz rezultate. Ali se ne može uspeti ni brzo ni lako. Zec traži strpljenje. Preneli smo na njega sva ovlašćenja u cilju potpunog uspeha. Lični utisak je da nije bio dovoljno smeo, naročito u poslednje vreme, da stavi na klupu sve one koji nisu izvršavali zadatke, koji nisu igrali kao profesionalci. Pojedinci su to koristili pa su se u neodgovornosti i individualizmu zaboravljali… Mihajlović će, na određeni način, imati uticaja na tim. On rukovodi svim službama, pa i stručnim. On će davati opšti smer i za organizaciju stručnog rada, za njegovu sinhronizaciju, tražiće analize, polaganje računa za sve aktivnosti.
U ovom času i sutra — preispitivanje svih komponenata
P. VESNIK: Kad ide loše — svi su nezadovoljni. Treba naći snage, umeti odoleti krizi. Šta će Partizan učiniti do proleća?
PAPOVIĆ: Odluka je pala: Partizan će na najanalitičniji način, što je mogućno dublje i objektivnije, da preispita dosadašnji rad. Sve aktivnosti ćemo dobro izvagati: upravu, stručni štab i, što je najvažnije, doprinos igrača. Profesionalan odnos mora da osvoji svaku našu aktivnost. Zaokret u radu mora da bude temeljit. Ko ga ne može da prihvati, neka se bavi drugim poslom. Moral i volju, srčanost i borbenost dužni smo da uporno i trajno razvijamo i negujemo. Imam poverenje, pre svega, u igrače.
P. VESNIK: Kakvi su izgledi za Ćurkovićev ostanak? Nećete, valjda, preko Atlantika i ove zime?
PAPOVIĆ: Svi želimo da Ćurković ostane. On i kao igrač i kao čovek odista nedostaje našem timu. Još procenjujemo da li mu možemo dati onoliko koliko može dobiti napolju… u Južnu Ameriku konačno ne idemo. Ostaćemo Evropi ili — uz Sredozemlje. Odlučni smo da iz temelja popravljamo bilans.
To je Papovićeva ocena i obećanje. Partizanovi prijatelji su strpljivi, ali žele što pre da vide kraj ove mukotrpne krize.