Srđan Popović, specijalni izveštač „Večernjih novosti“:

Nekako uvek, gotovo po pravilu, Partizan je odjedanput ostajao bez jedne izvanredne generacije i kada su svi očekivali dugotrajnu krizu, nicao je novi, talentovani i snažan tim.

Sa titulom jesenjeg šampiona, Partizan je devetog januara, sa aerodroma u Surčinu krenuo u Južnu Ameriku, na kontinent gde se igra najlepši, a možda i najbolji fudbal na svetu.

Fudbalski neiskazana mladost, gotovo dečaci, naizgled kao juniorski tim. Otišli su svečano ispraćeni, da bi ih tačno mesec dana posle toga, na istom mestu, dočekalo desetostruko više navijača, pozdravljajući još jedan uspeh na američkom kontinentu, prvo mesto no Pentagonalnom turniru u glavnom gradu Kolumbije.

Po novinarskoj sudbini koja neprekidno servira iznenađenja, bio sam prvo sa fudbalerima Crvene zvezde desetak dana, a onda nastavio da pratim „crno-bele“.

Kako je posao novinara takav da u daljini uvek biva orijentisan na zajednički život sa ekipom koju prati, imao sam mogućnost da sasvim dobro upoznam obe ekipe.

Da ne bude zabune, bez opredeljenja, oba tima ostavljaju, sasvim sigurno, utisak da su to zdravi, disciplinovani i simpatični kolektivi, skupovi mladih, savesnih i ambicioznih sportista. Ni velika nervoza, udaljenost od kuće, baš ništa nije moglo da uznemiri igrače Partizana ili Crvene zvezde. U svakoj prilici, na putovanju, terenu, u hotelu ili kada su se neobavezno provodili van domaka kontrole trenera ili vođe puta, svi su bili veoma disciplinovani i savesni.

— Ovde su bile mnoge sportske ekipe, ali nijedna nije ostavila tako povoljan i simpatičan utisak kao vaša, — rekao nam je direktor hotela „Kordiljera“ u Bogoti.

— Igrao sam sa vašim prethodnicima, bio sam sa njima drug van terena i protivnik na njemu, ali ono što sam kod vas video sada, veoma me iznenadilo. Umete da igrate, borite se, radite, sve bez galame i poze. Ovo će biti veliki tim!

Slavni Žairzinjo, najbolji strelac Brazilaca na svetskom prvenstvu u Meksiku, oduševljen je igrom „crno-belih“.

— Nisam igrao protiv bolje i korektnije odbrane, — rekao mi je Žairzinjo. — Vi ste elitni predstavnik evropskog fudbala.

O igrama Partizana javljali smo svakodnevno našim redakcijama, kao po pravilu radosne vesti. Partizan je pobeđivao, skupljao bodove i na kraju primio skupoceni pehar grada Bogote.

Između utakmica, Gojko Zec je sproveo veliki deo planiranog rada, pripremajući tim za proleće, za odbranu vodeće pozicije. Nijednog trenutka nije bilo pogovora, čak ni zakulisnog, kuloarskog ogovaranja i prigovora. To je jedan novi kvalitet ekipe kojoj je novi, mlad i ambiciozan, nadasve sposoban i nadaren trener usadio volju za radom i uspehom. Nije bilo „buntovnika“, svi su slušali, trenirali i — pobeđivali.

Slobodno vreme koristili su fudbaleri za obilazak grada, kupovinu suvenira, posetu bioskopima.

Jedne nedelje svi smo bili na koridi. Dok je arena odjekivala poklicima „O-le!“, dok je bik izboden ležao u poslednjim trzajima, fudbaleri Partizana su jedini bili na strani jadne životinje, a to mnogo govori.

Često uz pesmu i šalu provodili su dane asketskog života daleko od svojih, a nijednog trenutka nije došlo do svađe ili raspravljanja.

I pored incidenta na prvoj utakmici sa Botafogom, prijateljstvo sa ovom sjajnom ekipom iz Ria ostalo je nepomućeno, a kasnije zajednički sastanak još je poboljšao odnose.

U hotelu Santa Fe, gde su stanovali Brazilci, održan je zajednički sastanak igrača i vođstva puta koji je pokazao da jezik sporta lako ruši sve barijere. Paunović i Roberto koji su se zavadili na terenu brzo su se pomirili, da bi kasnije postali odlični prijatelji.

Partizan i Crvena zvezda su veliki sportski rivali, to je notorna činjenica, ali suparništvo dva velika tima ne stvara neprijateljstvo. Naprotiv, van terena oni su dobri prijatelji. Tako je bilo još iz onih prvih dana, još od Rajka, Bobeka, Čika i Đajića…

U Malagi, dok se čekalo na put u Južnu Ameriku, doznali smo da je Partizan u prvoj utakmici na Pentagonalu pobedio tim Milonarisa sa 2:1.

— To je odlično za naš fudbal, prokomentarisao je pred svojim igračima trener Crvene zvezde Miljan Miljanić. Partizan i nama pravi reklamu.

Ovo nisam rekao Gojku Zecu.

Jedne noći, pred utakmicu sa Santa Fe, u šetnji gradom, trener Partizana Zec, glasno razmišljajući o fudbalu reče.

— Mi dobro igramo i pobeđujemo, Crvena zvezda je sa najboljim argentinskim klubovima, na njihovom terenu, dokazala vrednost jugoslovenskog fudbala. Velež je zabeležio odlične rezultate. Sve je to naš zajednički doprinos. Zaista sam radostan!

Mesec dana je brzo prošlo. Ostala su sećanja na prijatne trenutke boravka u dalekoj Kolumbiji. Veliki trofej je u vitrini uspeha. Partizan je dokazao sadašnju vrednost, ali je sigurno nagovestio da pravo vreme ovog sadašnjeg tima donosi tek budućnost. Taj trenutak nije daleko. Možda, već ovog proleća!?