Partizanov vesnik

List sportskog društva sa najvećim tiražom u SFRJ

Аутор: Urednik

  • Partizan oduševio Špance

    Još jedan uspeh u inostranstvu: „Crno-beli“ su na Kanarskim ostrvima uvećali ugled jugoslovenskog fudbala

    U ovom vremenu nadzvučnih brzina dimenzija na prostor kao dimenzija prestaje da postoji, je sve je postalo blizu, tu, na dohvat ruke. Eto, fudbaleri „Partizana“ su preko Rima i Madrida odleteli na Kanarska ostrva, to „parče raja na zemlji“ kako kažu turistički prospekti, odigrali utakmicu, prikazali izvrsnu igru, pobedili i već sutradan su bili u Beogradu. Pa, ko može da kaže da svet nije mali!

    Još jedna pobeda naših fudbalera u inostranstvu nedvosmisleno kazuje da i ova ekipa ima svoju određenu specifičnu težinu, čak internacionalnu klasu, i da su ti pomalo zbunjujući uspesi van granica naše zemlje istovremeno i dokaz mladosti i neiskustva tih dečaka, koji u dugom i napornom prvenstvu nisu imali dovoljno nerava i snage da istraju i osvoje prvo mesto kako je i očekivano, ali nas zato teše svojom nepobedivošću prilikom utakmica na raznim geografskim širinama.

    Koliko je Partizan oduševio gledaoce u Las Palmasu najbolje se može videti po tome što je rukovodstvu „crno-belih“ odmah uručen poziv za učešće na jednom turniru u Tenerifu, na Kanarskim ostrvima što je Partizan i prihvatio.

  • Naš Vaske

    Izvesne stvari ostaju duboko u čoveku, u samoj duši njegovoj i čestim evociranjem čuvamo te uspomene. Jedna od tih uspomena koje naš razum nikada neće osuditi na zaborav je i finalni meč Kupa šampiona Evrope Real Madrid — Partizan 2:1.

    Naš šampion je bio na pragu najvećeg uspeha. Toga dana čak i bolji od proslavljenog španskog tima, ali kada naši napadači (Pirmajer, Galić, Hasanagić) nisu iskoristili one silne gol-pozicije koje su usledile posle našeg vođstva terazije sudbine okrenule su se protiv nas.

    Velika šansa je propuštena! A to je bila divna prilika da jedna izuzetno obdarena generacija stane na presto evropskog fudbala. Pomislili smo da im se više takva mogućnost neće pružiti. Međutim, život je pun iznenađenja. Eto, ipak se dogodilo da je jedan član onog velikog tima „crno-belih“ igrao u finalu Kupa šampiona Evrope, pa čak i primio pehar iz ruku predsednika UEFA Viderkera. To je bio Velibor Vasović!

    Tako smo te večeri kraj malih ekrana sa pojačanim žarom pratili utakmicu Ajaks — Panatenaikos i pomno smo želeli da Holanđani pobede. Kroz Vasovićevo slavlje mi smo osetili delić Partizanovog uspeha, neku zakasnelu i delimičnu utehu za ono što smo propustili one noći u Briselu.

    I ne samo to: Vasovićev izbor za kapitena primili smo sa posebnom gordošću, jer su njegove ljudske vrline, časnost, ozbiljnost pa i sam karakter formirani u Partizanu, njegovoj drugoj porodici.

    Zato u toj kapitenskoj traci na Vasovićevom rukavu vidimo priznanje Partizanu, klubu u kome je Vaske i ponikao.

  • Damjanović u Francuskoj?

    Postoje sasvim realni izgledi da Vladica Kovačević i Milan Damjanović ponovo budu članovi istoga kluba. Istina, ovoga puta ne u crno-belom dresu, već u ekipi Anžea, člana prve francuske profesionalne ekipe.

    Damjanović je već otputovao na pregovore i ukoliko se sporazume sa zainteresovanim klubom Partizan će mu izdati ispisnicu bez ikakvog obeštećenja, jer je popularni „Gica“ proveo 18 godina na stadionu JNA i odigrao nekoliko stotina utakmica za sve ekipe: od pionirske do seniorske.

  • Bravo, šampioni!

    Splićani su posle toliko godina zasluženo zaseli na šampionski tron. Imali su više nerava i snage od ostalih konkurenata u finišu i to je odlučilo. Prvo su iz trke ispali Partizan i Željezničar a zatim je posustao i Dinamo. Pobedom nad Partizanom na Stadionu JNA Hajduk je pokazao da je titula novog šampiona Jugoslavije otišla u prave ruke. Zato još jednom:

    Bravo šampioni!

  • Trijumfovao je fudbal!…

    Komentar utakmice Partizan — Hajduk 3:4 (2:0)

    Kada je u pitanju fudbal onda ništa nije izvesno osim — neizvesnosti! Jer, kako je mogućno da jedan tim, nota bene, još i domaćin povede sa tako visokim skorom od 3:0, da bude razigran i da čak nonšalantno poklanja gol-pozicije, odnosno ne pretvara ih u gol pa da na kraju bude pobeđen.

    Ali, draž fudbala, između ostalog, je i u tome što su dramatični obrti uvek mogućni. Međutim, u ovom trenutku čak i nije bitno da li je dva boda osvojio Partizan ili Hajduk. Važnije je da je to bio fudbalski praznik: da je na stadionu bilo 30 hiljada prijatelja ovog sporta i da su dva tima pružila gledaocima pravi doživljaj.

    Za razliku od onog jesenjeg susreta ovih rivala, kada je utakmica završena bez golova, ovo je bio vatromet, spektakl koji se lako ne zaboravlja.

    Kako je svaki tim imao po jedno „svoje“ poluvreme, period kada je dominirao, bio bolji i razigraniji onda ostaje da se konstatuje da je utakmicu ipak odlučila samo jedna činjenica: da mladi golman Beograđana u nekim intervencijama nije bio na visini svoje obdarenosti i to je gostima dalo i rezultatsku prevagu.

    Dakako, recimo i to da su Splićani impresionirali gledalište svojim elanom i moralom i pored toga što je Partizan vodio sa tri gola razlike, odnosno rezultatom koji nije davao gotovo nikakve nade. Upravo u toj činjenici treba gledati povratak Hajduka na staze stare slave, na one pozicije kada Frane i ostali nisu ulazili samo da igraju, već i da se bore.

    Šteta je što su „crno-beli“ u finišu toliko popustili da je pala senka na jednu uspešnu sezonu u kojoj su tako dugo vodili glavnu reč.

    Sad kad je svemu došao kraj, onda slobodno recimo da ga i jedva čekamo, jer sve svoje nade okrećemo prema Letnjoj ligi šampiona i novom prvenstvu u kome ćemo biti bogatiji za iskustvo jedne sezone koja je, tako je bar izgledalo, bila „pisana za nas“.

    Ali, kao što niko u životu nije pošteđen bolesničke postelje tako ni u fudbalu nema kluba koji nije doživljavao teške trenutke upravo onda kada je izgledalo da će se sve završiti „hepiendom“.

    To je fudbal!

  • Beogradski reprezentativci igraju za porodicu pokojnog Nadoveze

    Grupa beogradskih reprezentativaca na čelu sa Paunovićem, Borom Đorđevićem, Petkovićem i Džajićem nastoji da organizuje susret između reprezentacije Beograda i Galenike. Prihod sa ovog meča bio bi namenjen porodici tragično poginulog mladog Partizanovog fudbalera Branka Nadoveze.

    Ova ideja vrhunskih beogradskih fudbalera naišla je na velike simpatije svih ljubitelja fudbala u našem glavnom gradu. To je divna prilika da se najveći fudbalski auditorijum na jednom velikom meču seti prerano nestalog ljubimca. To je divan i humani gest njegovih drugova svih klupskih boja.

  • Novi članovi atletskog kluba

    Njih dvojica, donedavno mladi atletičari čačanske Slobode, pristupili su našem atletskom klubu. Reč je o Milenku Kozomori i Zoranu Vukoviću.

    Prvi je na dobrom putu da se razvije u disciplinama skokova — skok u dalj i troskok. Kozomorin najbolji ovogodišnji rezultat u skoku u dalj je 7,06 metara, a u troskoku 15,06.

    Učešće u finalnom takmičenju Kupa SR Srbije svakako je veliko priznanje. Kad stekne još više takmičarskog iskustva i uz stručnu pomoć Partizanovih trenera, koji radi toga svakih petnaest dana i odlaze u Čačak, stručnjaci naše atletike su uvereni da će on postati solidan atletičar, čiji krajnji domet, naravno, niko zasad ne želi da predvidi.

    Drugi — Zoran Vuković je sprinter, a ima najviše uspeha na stazi ol 400 metara. Takođe je ponikao u čačanskoj Slobodi i zajedno sa Kozomorom je pristupio nedavno Partizanu. Za njega trener Branko Branković kaže da ima lepe perspektive.

    „Ako nastavi da vredno trenira i stiče iskustvo na raznim takmičenjima, a uz našu stručnu pomoć koju mu redovno pružamo odlazeći u Čačak — verujem da će uskoro premašiti svoj najbolji rezultat na 400 m koji sada iznosi 50,4 sekundi.“

  • Odbojka

    Prvenstva su završena i u muškoj i u ženskoj konkurenciji. Muškarci su zauzeli drugo, a žene šesto mesto.

    Sve misli su posle toga bile usmerene na Balkanske igre koje su organizovane u našoj zemlji, a domaćin je bilo Sarajevo. U divnoj hali Skenderije u muškoj ekipi koja je osvojila treće mesto nalazio se i jedan igrač Partizana — Arpad Seker, ali nijednom nije nastupio, već je celo takmičenje presedeo na klupi. Pored njega, bili su pozvani još i Mate Pilić, Dušan Marković i Sveta Petrović, ali su svi, iz opravdanih razloga, otkazali.

    U ženskoj ekipi igračica Partizana Milka Mandić je nastupala u prvoj postavi i imala čast da kao kapiten ekipe primi pehar za osvojeno drugo mesto. Posle doktorske titule, ovo joj je svakako najdraži uspeh u sportskoj karijeri. Mora se naglasiti da je ovo prvo takmičenje reprezentacije a da na njemu ne učestvuje rekorderka u nastupima za žensku ekipu Milica Stojadinović, kapiten Partizana.

    Balkanske igre su u gledalištu okupile brojne odbojkaške radnike iz cele zemlje, jer je to bila jedinstvena prilika da nađu zajedno na jednom ovako velikom takmičenju u našoj zemlji.

    Početkom juna održaće se sastanak Takmičarske komisije Odbojkaškog save za Jugoslavije u Osijeku, na kome će se usvojiti neke izmene u odigravanju državnog prvenstva. Kao prvo: dolazi do proširenja muške lige na dvanaest ekipa, do čega će doći posle kvalifikacionih takmičenja u kojima će učestvovati i ekipa Bosne iz Sarajeva, koja se plasirala na devetom mestu.

    Odbojkaši već misle na sledeću sezonu i obezbeđenje sredstava, pa su sopstvenim snagama organizovali disko klub na Malom Kalemegdanu. Kupljena je kompletna tehnika, a teren temeljito popravljen, tako da će omladina uživati u prijatnom ambijentu uz dobru muziku i bogat bife.

  • Olovkom do uspeha

    Finiš u prvenstvu jedinstvene lige Srbije (2. liga) u rukometu postaje farsa u kojoj dve ekipe pokušavaju na svaki način jedna drugoj da doskoče. Radi se o tome što drugoplasirana ekipa treba da organizuje kvalifikacioni turnir koji omogućava ulazak u Saveznu ligu. Rukovodstvo ekipa sada uveliko radi sa olovkom u ruci i kalkuliše koje utakmice mora da dobije, a koje sme da izgubi, da bi na kraju takmičenja zauzela drugo mesto. To dovodi do apsurdne situacije: najbolja ekipa gubi i od daleko slabije, jer će izbiti na prvo mesto i neće moći da bude organizator kvalifikacija.

    Da bi se ovo izbeglo, trebalo bi u propozicijama izbaciti kvalifikacije za ulazak u saveznu ligu sa prvom i drugoplasiranom ekipom, već da u kvalifikacijama učestvuju samo prvoplasirane pa da se dve najbolje plasiraju u Saveznu ligu.

  • Galićev het-trik

    Prisećanja vezana za derbi: Na toj utakmici za njega nije bilo odbrane: probija se kao metak i ciljao tačno!

    Milan Galić pripada onom najužem krugu jugoslovenske fudbalske elite i, razume se, bio je i ostao ponos Partizana.

    Malo je igrača koji su suštastveno bili veliki a koji su imali tako istinsko držanje antizvezde. „Gale“ je širio neki čudni mir oko sebe na svakom mestu osim na terenu. Tu je bio „tajfun“, nezadrživi napadač, spretni strelac i mnogo veći fudbalski veštak i znalac što se to o njemu i danas misli.

    Galić je posedovao jednu izuzetnu vrlinu: pa velikim utakmicama bio je — velik! Zar treba veći dokaz njegove internacionalne klase.

    Brojne su njegove brilijantne igre u dresu Partizana i reprezentacije. Ali, u ovom trenutku kada iščekujemo utakmicu sa „večitim rivalom“ prijatno je prisetiti se onog meča kada su „„crno-beli“ pobedili Crvenu zvezdu sa 5:0!

    Junak te utakmice i najbolji igrač na terenu bio je Milan Galić. Sam je tri puta savladao golmana Mirka Stojanovića, a Vislavski mu se pridružio sa dva pogotka i tako je ostvaren ovaj impozantni rezultat.

    Galić je na toj utakmici lomio sve prepreke, varao protivnike, „probijao“ protivničke redove da ga ni dva, pa i tri igrača nisu mogli zaustaviti.

    Galićev direktni čuvar na toj utakmici — Vladica Popović bio je tragična figura. Odmah posle tog meča Ljuba Spajić, kapiten Crvene zvezde rekao je svojim drugovima da će na idućoj utakmici lično čuvati Galića. I ne samo to: Spajić je spremajući se za revanš i tu dužnost dva meseca živeo kao pravi asketa: išao je u 22 časa na spavanje, ostavio je duvan, prestao da pije i pivo, a ženu je poslao u Titograd kod njenih roditelja.

    Samo tako bilo je nekad mogućno sprečiti pojedine asove Partizana na „utakmicama godine“.