Partizanov vesnik

List sportskog društva sa najvećim tiražom u SFRJ

Аутор: Urednik

  • Strelci u duetu: „Rešetaćemo mreže!“

    Zoran Filipović

    Zoran Filipović — taj daroviti i neumoljivi strelac, mada još uvek poletarac, već se toliko afirmisao, da je obukao i dres sa državnim grbom. Uz Santrača i Jankovića najozbiljnije konkuriše za titulu prvog strelca ovogodišnjeg šampionata.

    FILIPOVIĆ: Protiv Partizana sam igrao dve utakmice, prijateljsku i prvenstvenu. Oba puta sam osetio slast realizatora. Mada će to biti veoma težak meč, nadam da ću i treći put zatresti mrežu protivnika, ovog puta golmana Markovića. Čak mislim da će biti dosta golova…

    P. VESNIK: A rezultat?

    FILIPOVIĆ: Mislim: nerešeno. Istina, našem rivalu su veoma dragoceni bodovi, ali i mi imamo svoju računicu i svoje ambicije.

    P. VESNIK: Mladi ste, imate li tremu pred takve mečeve?

    FILIPOVIĆ: Šta da krijem — imam, i to pred svaki važniji meč. Ali, to brzo prođe. Naposletku, ko je ne bi imao pred tako velikom masom navijača kakvu imaju naša dva tima. Rekao bih još i to da nećemo i ne smemo razočarati te naše simpatizere, već im prikazati sve čari fudbalske veštine. Ja to u svoje ime obećavam.

    Nenad Bjeković

    Nenad Bjeković, tvorac one velike poslednje pobede nad Zvezdom, kada je u završnici utakmice, samo „zadovoljio“ pravdu, jer je Partizan čitavih devedeset minuta bio superiornija ekipa. Ni ovog puta Bjeković nije pesimista.

    BJEKOVIĆ: Derbi je uvek neizvesnost. To je i sukob nerava, a ne samo kvaliteta, strategije i htenja.

    P. VESNIK: Golovi, mladi Filipović ih najavljuje, a vi?

    BJEKOVIĆ: Pa, valjda ni naši topovi nisu bez municije! Uostalom, za sebe lično mogu reći da ću, ipak, savladati Dujkovića bar jedanput. Istina je da Zvezda igra sve bolje, ali ume i da prima golove…

    Zna se da Nenada Bjekovića šut uvek ne služi, da katkad ume i da izneveri. I to smo mu rekli.

    BJEKOVIĆ: U fudbalu je to tako, promaši se gol iz najpovoljnije situacije, a postigne iz gotovo nemoguće. Meni se to, eto, češće dešava. Neka se desi i u igri sa Zvezdom — ovo poslednje! — našali se popularni Nena.

    Poziv od strane Boškova u državnu reprezentaciju veliko je priznanje za Bjekovića. U tom pogledu na ravnoj je nozi sa mladim kolegom Filipovićem. A činjenica je da Nenad pruža veoma dobre igre baš protiv Zvezde i da je tvorac dve pobede, one u Letnjem kupu šampiona i ove poslednje za bodove.

    BJEKOVIĆ: Neka Filipović i postigne gol u trećoj utakmici, a ja da budem tvorac treće pobede, pa smo opet egali! — osmehnuo se Bjeković.

  • Borac će pružiti žilav otpor…

    … Ali se očekuje pobeda Partizana — Sutra Partizan igra u Banjaluci

    U sredu, 2. juna, igra se 30. kolo fudbalskog prvenstva. Partizan gostuje u Banjaluci. To će biti težak okršaj, jer domaćin nastoji da izbegne opasnost koja se nadvija nad njim zlokobno preteći da ga vrati u Drugu ligu.

    Nema sumnje da će Banjalučani učiniti sve da osvoje bod, pa eventualno i dva ali je teško poverovati da bi Partizan mogao biti poražen.

    Realno je očekivati pobedu „crno-belih“ jer je poznato da oni baš u gostima igraju najbolje. Uostalom, i odlična igra protiv Željezničara uliva poverenje i kazuje da se koševski maler ne može ponoviti i na stadionu Borca.

    Razlika u fudbalskoj klasi je očigledna u našu korist, a kada se ima u vidu i predstojeći meč sa Crvenom zvezdom, onda je sigurno da će Paunović i ostali učiniti sve da se u Beograd vrate kao pobednici. jer bi to stvorilo vrlo povoljnu klimu pred tako značajan susret kao što je odmeravanje snaga sa tradicionalnim rivalom.

    Milan Damjanović je vrlo kategoričan: „Verujem da ćemo osvojiti bodove u Banjaluci, jer smo na onoj prijateljskoj utakmici tačno ocenili njihove mogućnosti“.

  • Prvi kapiten

    TRAGOM LEGENDI I DOKUMENATA

    Pre no što pređemo na opisivanje našeg šampionskog hoda kroz prvo posleratno fudbalsko prvenstvo Jugoslavije, (o čemu će biti reči u idućem broju), dozvolite da vam predstavimo ličnost čoveka koji je predvodio Partizanov tim u tom pohodu prvog kapitena u istoriji „crno-bele“ ekipe.

    Bio je to Miroslav-Meho Brozović, čovek čije ime zbunjuje mladu generaciju naših navijača, koja se logično pita: „Kako zar to nisu bili Bobek ili Čajkovski?“ Opsednuti dvama legendama prvog Partizanovog sastava današnji ljubitelji fudbala ne može ni da zamisli da je neko drugi mogao u to doba da nosi kapitensku traku. Zato se u čudu, ali i s pravom pita: ko je i kakav je igrač bio Meho Brozović? Šta je to što mu je davalo prednost za ovakvu počast ispred jednog Čajkovskog i Bobeka?!

    Pre svega, reći ćemo vam odmah da najstariji, najautoritativniji i najrenomiraniji igrač ekipe po pravilu navlači žutu traku oko rukava. To je zakon u svakom timu. A Brozović je u trenutku formiranja Partizana bio to u svakom pogledu. Stariji od poletarca Bobeka i znatno mlađeg druga Čajkovskog. Ne samo po godinama već i po igračkom i reprezentativnom stažu. Kada su ova dvojica bili još nepoznati juniori. Miroslav Brozović je bio igrač u punoj snazi, standardni član državnog tima i jedan od najpoznatijih fudbalera u zemlji!

    Ipak, u glavi navijača-laika večno je prisutna i druga misao, koju on spontano vezu je za ličnost kapitena: nije li možda igračka vrednost presudnija od staža i iskustva? Zar nije ispravnije da kapiten tima bude igrač najvećeg formata, onaj čiji autoritet izvire iz fudbalske klase? Posmatran čak i tako Brozović je bio „pravi čovek“ pošto je spadao tada u kategoriju gorostasnih igrača — u najekskluzivniji krug evropskih bekova koje je naš fudbal imao!

    Hroničar ovih redova razvrstava sve igrače s brojevima 2 i 3 na bekove klasičnog tipa (prevashodne „fajtere“) i braniče modernog vremena, koji podjednako učestvuju u napadu i odbrani. I odmah da dodamo: više ceni čak i beka klasičnog tipa koji je u svojoj ulozi dostigao evropsku i svetsku perfekciju nego li najsavremenijeg beka koji u svojoj ulozi nije dostigao taj nivo. Odavde se nameće i zaključak: dok su dva najbolja beka po savremenom konceptu — Jusufi i Stanković — imali u igri nedostataka i felera, Miroslav Brozović je u kategoriji bekova-fajtera bio gotovo nepogrešiv! U predratnoj Evropi ulazio je u red tri najbolja beka kontinenta — minimalnu prednost pred njim imali su možda samo nezaboravni braniči „skavdre azure“ Foni i Rava!

    Otkuda tako visoko mišljenje o Brozoviću? Koji su to kvaliteti koji su ga tako visoko uzdizali (po mišljenju pisca ovih redova čak na pijedestal najboljeg beka u istoriji našeg fudbala?

    Pre svega to je atletizam kakvim nije mogao da se pohvali nijedan naš docniji branič. Brozović je u tom domenu imao sve: veliku masu, strahovitu snagu, odličan odraz, dovoljnu brzinu i oštrinu… Ako dodate tome njegova voljno-moralna svojstva — besprimerno požrtvovanje, strahovitu oštrinu (koja je graničila s brutalnošću), hladnokrvnost i trezvenost — onda vam je jasno da ste suočeni s pravom „fudbalskom nemani“ na čijoj strani prolaza nije bilo. pogotovu za krilo koje je bilo osnovna briga u tadašnjoj bekovskoj igri. Bezbroj puta smo bili svedoci da je britki Meho formalno „pojeo“ najveća evropska krila koja su mu se suprotstavljala!

    Postojalo je još nešto paradoksalno u njegovoj igri što ta je izdizalo za glavu iznad savremenika u dresu s brojem 2. Već pomenuta hladnokrvnost i trezvenost koja nije bila svojstvena „fajterima“. Dok su svi oni srljali, Brozović je to radio samo u trenucima „stani-pani“. U svim ostalim fazama igre bio je izvanredno mudar taktičar(!).

    Šta više, bio je najopasniji bek svog vremena i u oblasti izgradnje napada svog tima! Samo to nije postizao brzim begom duž aut-linije i centaršutem s krila (što rade savremeni bekovi), već dubinskim pravolinijskim dugim loptama ili dijagonalama preko polovine igrališta kojima je upošljavao svoja krila. Po tim udarcima Brozović je uoči rata bio nadaleko čuven — nedostižan bek WM sistema. U tom elementu nadmašao je čak i slavnog Fonija i Ravu.

  • Nade, želje i obećanja aktera i navijača

    Uoči gala predstave najvećih rivala našeg fudbala Partizana i Crvene zvezde

    I ovo fudbalsko predvečerje podariće nam u zelenoj areni na Topčiderskom brdu žestok boj. Pobornici fudbala, pogotovo oni strasni i klupskim bojama Zvezde i Partizana otrgnuti, u rastućoj groznici dočekaće veliki dvoboj. A oni, akteri, i stratezi derbija, katkad i sam odagnaju da bi se mašti pobede predali. Ipak, radost i tuga u fudbalu su uzajamni, nužni, deljivi — već prema tome kako ih isprede i podeli sudbina megdana…

    Sakupili smo pregršt želja, poruka i htenja — da nam toplo i navijački zvuče, da nas opiju i nadahnu u iščekivanju onoga što će nam doneti 6. juni.

    Miljan Miljanić: Partizanu kapu dole!

    Našli smo ga na popodnevnom treningu. Žestoko je oznojio svoje momke. Nasmejan i ljubazan, kao jedini Miljan, kao diplomata drevne grčke filozofske škole, reče:

    MILJANIĆ: Partizanu, uvek kapu dole!

    P. VESNIK: Samo to?

    MILJANIĆ: Ako mislite da nije sve, razvodnićemo malo — veli i briše znoj. — Da, taj derbi se ipak razlikuje — od svih ostalih, on je nešto posebno, rekao bih takvo fudbalsko stanje koje je puno elektriciteta i najvećih imaginacija. Cenim sve protivnike, za Partizanu, kako rekoh — kapu dole, makar s njim i najmanje važan megdan delili, mada takvih nema. Znam da će moje i Gojkove momke velika armija navijača poneti na krilima, da će derbi biti kvalitetan fudbalski okršaj, a to je i najvažnije. Rezultat će sigurno biti — ispisan na semaforu!

    Trener Gojko Zec: Učinićemo sve kako bismo iskoristili šansu.

    Valjda nikoga od kandidata za titulu prvaka nisu tako pratile nevolje kao Partizana. Odlazak Katića i Ćurkovića, povrede, mali fond rezervnih igrača… — znaju se i sve druge nedaće, objektivne i subjektivne. No, Gojko je vraški uporan, radan, istrajan. Gotovo kao da čarobnom palicom iznalazi ona suptilna rešenja. Ukratko, „peče“ se na velikoj vatri ovogodišnjeg šampionata. Kako se onda suprotstavi ti „večitom rivalu“?

    ZEC: Zvezda je uvek protivnik dužan punog poštovanja. Osvojila je veliki trofej — Kup i nije opterećena trkom za prvo mesto. Utoliko će joj meč s nama biti lakši. Nama je, pak, taj meč velika šansa, možda i poslednja. Moramo uložiti krajnje napore, učiniti sve, da bismo tu šansu iskoristili.

    Dakle, biće teško. No, ja verujem u svoje momke. Neka dadu sve od sebe. neka igra bude velika i dostojna ugleda dva velika rivala i brojne publike, koja će umeti sigurno da stvori štimung za veliku igru.

    Blagoje Paunović: Biće to velika igra.

    PAUNOVIĆ: Uveren sam da će to biti velika igra bez obzira na položaj Zvezde i Partizana na tabeli. Ali biće to i težak meč za nas igrače. Kad kažem težak, onda, pre svega, mislim na našu odbranu. Jer, teško je zadržati takvu navalu kao što je Zvezdina, posebno sad kada je u usponu forme. Izgaraćemo kao, uostalom, i uvek u duelima sa Zvezdom, jer moramo postići pun uspeh!

    P. VESNIK: Najlepši i najdraži derbi?

    PAUNOVIĆ: Debitovao sam protiv Zvezde 1965. (1:1) i od tada sam odigrao sve utakmice sa „večitim rivalom“. Najdraža pobeda mi je ova poslednja (2:1) kada smo tokom cele utakmice bili bolji, da bismo pali u trans radosti tek u poslednjim sekundama dvoboja.

    Momčilo Vukotić: Moram jednom načeti Zvezdinu mrežu.

    VUKOTIĆ: Naše šanse za prvo mesto su istina umanjene ali nisu i prestale. To nas obavezuje da u žestoku bitku uđemo sa željom da velikom protivniku uzmemo oba boda. Upravo ti bodovi mogu biti naša poslednja šansa.

    P. VESNIK: Gol, prvenac?

    VUKOTIĆ: Moram načeti Zvezdinu mrežu! Još im nisam dao gol, ali to, inače velikom golmanu Dujkoviću, ovog puta čvrsto obećavam. Mislim da ne mogu stalno da me prate ti maleri. Uostalom, znam da je to moj veliki dug vernim i strpljivim navijačima, i neću dozvoliti da ih ovom prilikom razočaram.

    Snežana Cvijović, učenica iz Beograda: Derbi i navijača!

    CVIJOVIĆ: Kao odana simpatizerka i navijač uvek sam optimista. Istina, lepo bi bilo da se ponovi onaj prošli derbi, da nam naši ljubimci u poslednjim sekundama donesu neizmernu radost… Ja verujem u pobedu Partizana. Samo, mislim da bi mi „Partizanovci“ trebalo bolje da navijamo, da pariramo inače veoma bučnim navijačima Crvene zvezde.

    Golman Dujković: Opasnost se zove Vukotić

    DUJKOVIĆ: Verujem da će nam biti lakše nego našim protivnicima, čak lakše nego u svim dosadašnjim susretima. Jer, Partizanu su bodovi neophodni u borbi za prvo mesto, a zna se veoma dobro koliki je to psihički teret u toku igre.

    P. VESNIK: Ako se vaša mreža koji put zatrese, od koga bi mogla?

    DUJKOVIĆ: Opasnost se zove Vukotić, bar ja tako mislim…

    P. VESNIK: Ko je, po vama novi šampion?

    DUJKOVIĆ: Hajduk je trenutno u prednosti, ali do kraja sva šta može da bude, da se izmeni. Jer, bodovi prednosti se lako istope u finišu koji dostiže „belo usijanje“.

    Jovan Aćimović: Velika draž i inspiracija

    AĆIMOVIĆ: Svaka naša utakmica ima veliku draž i daje nam posebnu inspiraciju. Rekao bih, pomalo romantično, da je to uvek fudbalska rapsodija viša bar za oktavu od ostalih. Zato se publika sigurno neće prevariti ako na puni stadion. Uveren sam da će biti i dosta golova.

    P. VESNIK: Cenite li nekoga u protivničkom timu posebno?

    AĆIMOVIĆ: Ko obuče dres velikog tima i on je veliki! Đorđević, Paunović i Bjeković su državni reprezentativci. Znamo se dobro i uzajamno cenimo i poštujemo. Samo, tu su i drugi, za koje lično mislim da će se afirmisati iduće sezone.

    P. VESNIK: Novi šampion?

    AĆIMOVIĆ: Intimno mislim i nadam se da će to biti Partizan, mada niko nije imao toliko nedaća ove sezone kao on. Iskreno želim da smognu toliko snage i da u finišu nadmaše opasne rivale.

    Kapiten Zvezde Dragan Džajić: Radaković je „nezgodan“ bek…

    DŽAJIĆ: Mada ovaj derbi dolazi u trenutku očigledne razlike u našim pozicijama na tabeli, pa i ambicijama, on ipak mora biti veliki. Mi i te kako moramo voditi računa o ugledu Zvezde i navijačima, pogotovo smo to dužni u susretu sa najvećim rivalom Partizanom.

    P. VESNIK: Kakvu poruku imate za Radakovića?

    DŽAJIĆ: Miša je odličan igrač! — Rekao bih: nezgodan bek! Ako je na prošlom derbiju bio moj uspešni ukrotitelj, onda sam mu ostao dužan. Svakako ću nastojati da ovog puta budem bolji. Uostalom, jedno je sigurno: publika će uživati u kreativnoj i uzbudljivoj igri, ona će nas nositi devedeset minuta, u kojima ćemo dobro natopiti naše dresove. Mislim da nam je lakše, jer nećemo imati ono psihičko opterećenje kao što ga Partizan ima s obzirom na borbu za prvo mesto.

    Borivoje Đorđević: Pobedićemo Zvezdu sa dva gola razlike!

    ĐORĐEVIĆ: Za taj derbi danima živimo i mi i Zvezda i publika. On mora biti veliki i po igri i po onoj izuzetnoj atmosferi koju verni simpatizeri umeju da naprave, a to je onda nadahnuće za nas igrače, ono što nas napred kreće.

    P. VESNIK: Rezultat?

    ĐORĐEVIĆ: Pobedićemo Zvezdu sa dva gola razlike! Istina, imam problema sa povredom iz Sarajeva, ali ja bih i iz kreveta ustao i igrao tu utakmicu. Naravno, ako treba tako da bude. Poručio bih našim navijačima da nas istrajno bodre, da nadvise Zvezdine pristalice u gledalištu, pa ćemo i mi njih na terenu.

    Miša Radaković: Biće presudna inspiracija…

    RADAKOVIĆ: Nema lepše predstave od te i zato mislim da je velika čast za svakog od nas igrati derbi. A kad je tako, onda treba verovati u izuzetan fudbalski spektakl na stadionu JNA.

    P. VESNIK: A protivnik, rezultat?

    RADAKOVIĆ: Zvezda je Zvezda i time je sve rečeno. Veoma se dobro poznajemo i lično i taktički… Mislim da će trenutno inspiracija biti presudna za ishod. Za naš tim biće veoma važan poklič navijača. Ako nas ponesu kao prošli put, nadam se trijumfu. Što se tiče duela sa Džajićem, njemu svi komplimenti kao asu, a meni dueli! — nasmejao se Radaković.

    Ratko Čolić: Moram gledati derbi…

    Upitan da li odlazi pa okršaje Zvezde i Partizana fudbalski veteran nam je s osmehom rekao:

    ČOLIĆ: Redovno odlazim i gledam, a bez njih bi bio siromašniji. — reče Čolić brišući naočare. — Te utakmice oduvek su privlačile ljubitelje fudbala kao najveći magnet. Jer, imaju posebnu draž. Želeo bih da, ipak, vidim naše mladiće u punom zalaganju za boje kluba i verne navijače, da izgaraju, kao što smo to mi činili.

    Novica Cvetković: Pobediće Zvezda.

    CVETKOVIĆ: Mislim da Partizan u ovom derbiju nema šta da očekuje. Zvezda ima više prednosti, a ja bi podsetio samo na jednu činjenicu: zar ona ne daje polovinu igrača za državnu reprezentaciju! Inače, volim te derbije i rado ih posećujem. Moj ljubimac je Filipović za kojeg verujem da će postići bar jedan pogodak. Jednostavno, derbi je izuzetna fudbalska poslastica koju svakako ne treba propustiti.

    Mićo Lepčtinović, radnik iz Beograda: Važno je da to bude velika igra i da vidimo golove…

    LEPČTINOVIĆ: Navijač sam Zvezde. Ali, uvek sam cenio Partizana, bez kojeg ni Zvezda ne bi bila velika. Razume se, priželjkujem pobedu mojih ljubimaca i posebno verujem u golgeterske sposobnosti mladog Filipovića. Ali bojim se da, ipak, Partizan ne iznenadi — kao prošli put… Uostalom, važno je za nas gledaoce da to bude velika igra i da vidimo što više golova, da nas meč uzbudi i oduševi.

  • Ako napustim Velež, moj novi klub može da bude samo Partizan!

    Sve su glasniji komentari oko eventualnog odlaska Duška Bajevića iz Veleža. Iskoristili smo nedeljno gostovanje Veleža u Beogradu da bismo „iz prve i prave ruke“ dobili odgovor na raznovrsne pretpostavke o sutrašnjici mostarskog centarfora:

    — Ne verujem da će mi dozvoliti da napustim Velež — rekao je. — Smetaju mi priče i pisanje o tome da prelazim u Zvezdu, Dinamo, Partizan… Ukoliko do tog transfera ipak dođe, postoji samo jedan tim čiji bih član mogao da postanem. To je Partizan! Ovo ne kažem ni u trenutku emocija, ni u času kada oko svega pravim neke računice. Kao dečak navijao sam za Partizan. Kao igrač sam shvatio da je to zdrav kolektiv, da je Partizan tim u kome bih mogao da napredujem. Ipak, ne bih želeo da ovo bude tendenciozno interpretirano. Samo sam odgovorio na pitanje o mojim željama…

  • Gerilci odložili start

    Na Pentagonalu i oko njega

    Prvu utakmicu na „Pentagonalu“, sa Milionariosom, Partizan je trebalo da igra 14. januara. Međutim, susret je odložen za 24 časa iz političkih razloga.

    Bili su to dani oštrih sukoba između vojske i pripadnika gradske gerile u Bogoti, pa je postojala opasnost incidenata. To je „stranka“ slična urugvajskim „Tupamerosima“. Srećom, sve se na vreme stišalo…

    Susret „večitih rivala“

    Crvena zvezda i Partizan sreli su se i na „zelenom kontinentu“. Pošto su „crveno-beli“. zbog nekih nesporazuma, nepredviđeno stigli u Bogotu, odseli su u istom hotelu gde i Partizan — „Kordiljeri“. Na aerodromu ih je sačekao — Bora Đorđević. Fudbaleri, uz Šekularca i Veselinovića, proveli su zajedno dva prijatna dana.

    Zec odbio ponudu

    Za vreme gostovanja u Kaliju, predsednik istoimenog kluba ponudio je treneru Gojku Zecu pozamašnu svotu dolara za dvogodišnji ugovor. Naš trener nije o tome hteo ni da razgovara!

    Osam dana kasnije, pred meč sa Botafogom vlasnik Kalija je ponovio ponudu, ovog puta povećavajući svotu ponuđenih dolara.

    Dobio je isti odgovor!

    Neki drugi klubovi su izrazili spremnost da kupe Bjekovića, Đorđevića i Paunovića. Međutim, trudili su se uzalud.

    Čikinjo — „bela vrana“

    Za prekid meča Botafogo — Partizan, domaći novinari i funkcioneri nisu uperili oštricu kritike na Roberta, koji je navodno vređao glasno arbitra. Fudbaleri Botafoga napustili su teren, solidarišući se sa Čikinjom, koga je sudija isključio.

    „Odmazda“ navijača

    Posle inkriminisanog susreta sa Botafogom, fudbaleri Partizana napadnuti su kamenicama, na putu do hotela. Bila je to „odmazda“ grupe neobuzdanih navijača Botafoga, koji su — u znak protesta razbili dva stakla na prozorima autobusa. Naši igrači nisu osetili posledice tog nesportskog ispada.

    Dresovi na poklon

    Rukovodstvo „crno-belih“ na ovoj turneji, pokazalo je da zna da ceni svaku pažnju. Zbog korektnog gesta niškog Radničkog i Pobede iz Prilepa, koji su im ustupili Gligorovskog i Kneževića, kao pojačanja, rešili su da se revanširaju: Partizan je Radničkom i Pobedi doneo po garnituru dresova, kao znak pažnje.

    Inače, rukovodstvo je, za razne klupske selekcije, kupilo 17 garnitura dresova razne veličine i dezena!

    Bod poslednjem

    Naši fudbaleri su trijumfovali. Zanimljivo je, međutim, da su jedini bod na „Pentagonalu“ izgubili protiv najslabijeg tima na turniru, Kalija. Ali, i za to ima opravdanja: to je jedini susret koji nije igran u Bogoti, već na terenu protivnika. A u Bogoti je nadmorska visina 2700 metara, u Kaliju — svega 1000! To je za „crno-bele“ bila velika prepreka.

    Izostao duel

    Pred meč sa Botafogom Partizan je najviše nade polagao u Radakovića. On je trebalo da čuva najboljeg igrača protivnika, slavnog Paula Cezara-Limu. Jer, prošle godine u Meksiku, Lima nije „pipnuo fudbal“ pored našeg beka!

    Ovog puta očekivani dvoboj je izostao — jer je Lima bio povređen i nije mogao da igra.

    Pejović — polutka

    Na dve utakmice Zec je odlučio da centarhalfa Vladu Pejovića prebaci na mesto polutke. Želi da na mesta ovom izvrsnom igraču, koji je „hendikepiran“ činjenicom da su Paunović i Budišić izvrsni. Kada je to, u Beogradu, čuo Atanacković je samo prokomentarisao:

    — Zec zna šta radi, to je izvrstan potez. Neka Pejović proširi svoje znanje, neka nauči linije u napadu: To će mu trebati.

    Malerozni Drljača i Đorđević

    Slavko Drljača baš nije imao sreće. Odlaskom Ćurkovića dobio je toliko željenu šansu i na prvoj proveri (protiv Milionariosa) slomio nogu u duelu sa protivničkim centarforom! Mogao je da ostane, ali se vratio u Beograd da se leči. Nogu je stavio u gips i neizvesno je kada će početi sa treninzima.

    Ni Đorđević nije bio mnogo bolje sreće. On, Damjanović se ponovo povredio — u meču sa Santa Feom, u kome je bio najbolji na terenu. Da maler bude veći: nekoliko dana kasnije, protiv Botafoga, dobio je udarac na istom mestu!

    Specijalne nagrade

    Posle izvanrednog uspeha na turniru u Bogoti, želeći na taj način da oda posebno priznanje fudbalerima za izvanredne igre i zalaganje, kao i za sportsko držanje, vođstvo puta odlučilo je da fudbalerima i treneru Zecu dodeli specijalne nagrade, odnosno ekstra premije.

    Izvinjenje

    Veče posle incidenta rukovodstvo Botafoga (u delegaciji su bili predsednik kluba, članovi rukovodstva, Roberto i predsednik FS Kolumbije, Alfonso Sele) u hotelu „Kordiljeri“ i izvinilo se zbog napuštanja terena. Beograđani su to prihvatili i proveli veče u srdačnoj atmosferi.

    Partizan tim meseca

    Najveći list u Bogoti, „El ekspedeter“ svakog meseca bira najuspešniji klub (i pojedince), bez obzira da li je to domaća ili strana ekipa. Ovog puta Partizan je bio bez konkurencije — dobio je još jedno veliko priznanje. Nezgoda je bila samo u tome što domaćini nisu znali da li da tu titulu „crno-beli“ ponesu za januar, februar ili za oba meseca!

    Brkajlije

    Nekoliko dana Paunović je bio „najatraktivnija“ ličnost u hotelu. Doneo je iz Beograda pun kofer konzervi. Posle nekoliko trovanja hranom (Paunović, Pejović, Antić i Marić) svi igrači su se okupili oko Paunovićevog kofera sa konzervama.

    Ali, čim su konzerve potrošene, naišla je druga atraktivnost. Mnogi igrači pustili su brkove. Petrović, Paunović, Bjeković i Damjanović, za vreme južno američke turneje, nosili su epitet — „brkajlije“.

    Biser turneje

    Domaći komentatori i stručnjaci tvrde da je naš predstavnik na svim utakmicama igrao veoma dobro. Pa, ipak, mnogi misle da je biser turneje bio meč protiv Santa Fe. List „Il tiempo“ piše:

    „Partizan je igrao odlično na svim utakmicama. Ali, najlepšu igru prikazao je u prvom meču protiv Santa Fea. Vukotić, Paunović i Đorđević bili su na toj utakmici veliki.“

    U trenerkama starih majstora

    Ljut sudar Partizana i Botafoga nije mogao da stvori granicu u prijateljstvu istinskih sportista. Paulo Cezar i Žairzinjo, vedete brazilskog fudbala razmenili su klupske trenerke sa Gojkom Zecom i Nikolom Budišićem.

  • Dragoslav Šekularac: Pa, vi i ne slutite šta ste učinili!

    Na Pentagonalu i oko njega

    ŠEKULARAC: Meč sa Partizanom bio je za mene događaj godine! Mislim da sam još jednom dokazao svoju veličinu, Partizan me prijatno iznenadio.

    VESELINOVIĆ: Santa Fe je izgubio od sjajnog protivnika. Partizan ima izvanredno mladu, talentovanu i kvalitetnu ekipu. Najbolji ste na Pentagonalu, ovo je tim pred kojim je budućnost. Imate i jednog izvanrednog i mladog trenera, koji majstorski vodi tim.

    ZEKINJO (BOTAFOGO): Odavno u Južnoj Americi jedan tim nije dočekan sa takvom pompom, kao sada Partizan! Vi ste to zaslužili, zbog utiska i trijumfa prošle godine, u Meksiku.

    ŽAIRZINJO (BOTAFOGO): I prošle godine „slomio“ nas je Đorđić! To je sjajan igrač. Drago mi je što me je i ovog puta u to uverio.

    ŠEKULARAC: Pa, vi i ne slutite šta ste učinili! Ni jedna evropska ekipa do sada nije ovako igrala u Bogoti. Posle ovog trijumfa cena Partizana na južnoameričkom kontinentu biće pet puta veća!

    PAULO DE AUMEGA (TEHNIKO BOTAFOGA): Mislio sam da će naše dvoboje rešiti sjajna navala Botafoga. Ali, Jugosloveni imaju odbranu kakvu još nisam video. To je fenomenalno!

    IZVEŠTAČ LISTA „IL TIEMPO“: Ta dva mladića, Vukotić i Živaljević, oduševili su publiku u Kaliju. Prvi je igrač neviđenih ideja i mogućnosti, drugi ima udarac kao torpedo…

    LIST „EL EKSPERTADO“: Kali je srećno prošao! Partizana može da zaustavi samo Santa Fe, jer ga Veselinović i Šekularac poznaju.

    ESKOBAR (KALI): Kakav je to igrač, taj Paunović! Pa, pored njega ni ptica ne može da proleti…

    ROBERTO (BOTAFOGO): Ne mogu sebi da oprostim što sam udario Paunovića. Ne znam šta mi je bilo. Izvinjavam se svima do neba. Pokvarili smo jedan spektakl, meč koji bi bio velik.

    DAMJANOVIĆ: u drugom susretu protiv Botafoga isključen sam prvi put u životu! Zaista, za to nije bilo razloga. Nije mi zbog kazne, već što sam „srušio“ jednu svoju dragu tradiciju.

    PAULO CEZAR — LIMA (BOTAFOGO): Video sam mnogo velikih svetskih golmana. Ali, Knežević je fenomenalan! Sad mi je jasno zbog čega je Santos želeo da ga angažuje. U njegovoj senci (na drugoj utakmici — prim. red) ostala je čak i odlična igra Partizana.

    VELASKEZ (ARBITAR PREKINUTOG MEČA SA BOTAFOGOM): Partizan nije kriv, držao se džentlmenski. Botafogo je pokušao da igra silom, a fudbalski zakoni su isti za sve. Morao sam da prekinem meč.

    ALFONSO SENIOR (ČLAN FIFA): Arbitar je bio u pravu — morao je da prekine utakmicu. Botafogo nije imao nerava, poneo se kako ne dolikuje velikom timu. A mogao se ugledati na Partizana!

    GOJKO ZEC: Nije važno ko je bio najbolji, nije važno ništa se dešavalo. Bitno je da smo osvojili pehar, da smo igrali veoma dobro, da smo sproveli plan priprema i da je svaki pojedinac bio izvanredno disciplinovan.

  • Naši gosti

    Knežević

    Veteran među stativama. Preko 500 puta čuvao je mrežu u prvoligaškim i internacionalnim mečevima. Nije, onda, slučajno pao izbor na Kneževića. Partizan je zatražio njegovu pomoć, jer je pored sjajnih kvaliteta imao i iskustvo, jer mu je ovo treći put preko Okeana (po jednom je bio sa Radničkim i OFK Beogradom).

    — Srećan sam što mi je trener Zec ukazao poverenje — kaže Knežević. — Još sam zadovoljniji ako sam opravdao poverenje. Osećao sam se kao u Radničkom. Hvala mom klubu što me pustio, hvala Partizanu za poverenje.

    A trener Zec ne krije komplimente. On kaže:

    — Knežević nam je dobro došao. Potvrdio je sve ono što se o njemu već zna: da je sjajan golman i veliki sportista. Branio je vrlo dobro, naročito protiv Botafoga.

    Miodrag Knežević je ostvario svoju davnašnju želju — da stane na gol „crno-belih“. I, učinio je to na briljantan način. Zato je Partizanova pobeda u Bogoti i njegova pobeda.

    Gligorovski

    Predstavlja, jednu od onih drugoligaških veličina, čiji je najjači adut — mladost! Gligorovski je centarfor Pobede iz Prilepa, koja se velikodušno odazvala molbi Partizana, i omogućila put ovom 20-godišnjem mladiću preko Atlantika. Gligorovski nije igrao mnogo, ali je i to dovoljno da bi potvrdio svoj veliki talenat.

    — Gligorovski je opravdao nade. To je izvanredno brz igrač, eksplozivan, sa veoma opasnim udarcem. Njegov gol protiv Santa Fea — priča trener Partizana — bio je izvanredan. Ono što impresionira kod ovog mladića — to je skok. Odavno nisam video tako nešto. Ima Gligorovski i mana, mnogo još treba da radi, ne zna osnovne elemente, ali je još jednom dokazao da je veliki potencijal,

    Mladi fudbaler nema šta da doda. On je prezadovoljan, a njegova želja da pređe u Partizan (posle ovakvog prijema među igračima) postala je još jača…

  • Start na Karaburmi


    Partizan i OFK Beograd otvorili su ovogodišnju fudbalsku sezonu u glavnom gradu. Stadion na Karaburmi okupio je oko 15.000 gledalaca. Bio je to izvanredan meč, gledaoci su došli da pozdrave pobednike iz Bogote, koji su im se odužili dobrom igrom. Odlično su igrali i „plavi“ i ovogodišnja premijera bila je veoma uspešna. Na našoj slici je pogodak Bjekovića, kojim su „crno-beli“ izjednačili na 1:1. Zatim je Marić doveo Partizan u vođstvo, pa ipak, meč je završen miroljubivo — 2:2. Za OFK Beograd strelci su bili Santrač i Stevanović.

  • Surčin u crno-belom


    Stotine navijača sa zastavama došlo je da dočeka pobednike iz Bogote. Grupa naših estradnih umetnika pridružila se „crno-belima“ još u Parizu i uz Miju Aleksića i Tozovca slavlje je bilo potpunije.