Partizanov vesnik

List sportskog društva sa najvećim tiražom u SFRJ

Аутор: Urednik

  • Partizan — Santa Fe 1:0 (1:0)

    Još jedna pobeda „crno-belih“ u Bogoti: Danas igraju prijateljsku utakmicu Partizan — Botafogo, a u sredu Partizan leti za Meksiko

    Fudbaleri beogradskog Partizana posle osvajanja prvog mesta na Pentagonalnom turniru u Bogoti, odigrali su još jedan prijateljski susret sa kolumbijskom ekipom Santa Fe i pobedili sa 1:0 (1:0).

    Jedini pogodak na ovoj utakmici postigao je u 6. minutu igre mladi Gligorovski (iz prilepske Pobede), koji je na turneju pošao kao zamena za Katića.

    1.Partizan43109:37
    2.Milonarios42029:64
    3.Botafogo42024:64
    4.Santa Fe41126:93
    5.Cali40224:62

  • Šegrtovoj i Barbijeriju nagrada novinara

    Još jedno slavlje u Partizanu: Odlukom beogradskih sportskih novinara Mirjana Šegrt nadmoćno postala najbolji sportista Beograda za 1970. godinu

    Bio je to još jedan praznik za prijatelje i navijače Partizana. Klub sportskih novinara Beograda odlučio je da svake godine glasanjem svoja 103 člana izabere najboljeg sportistu našeg glavnog grada.

    Toj akciji pridružio se i Studio 202 Radio Beograda, koji će svake godine dodeljivati prvom predstavničkom sportisti svoj dar: sport-kupe automobil! Tako će pored velikog priznanja i pehara novinara najbolji sportista dobiti i skupocen poklon.

    Na prvom izboru, koji će inače postati tradicionalan, nadmoćnom većinom izabrana je Mirjana Šegrtova, član plivačkog kluba Partizan i višestruki jugoslovenski rekorder. Samo u 1970. godini Šegrtova je osvojila 15 medalja i oborila državnih rekorda. Tokom cele godine Mirjana je neumorno trenirala, slušala savete svoga trenera Blaga Barbijerija, napredovala i tako ostvarila tu žetvu medalja, što je svojevrstan rekord jugoslovenskog sporta svih vremena.

    Međutim, radi istine i onih mladih kojima je Mirjana, i sportski san treba reći da su svi ti uspesi delo jednog neshvatljivog entuzijazma, samoodricanja, energije i rada. To je svakodnevna borba sa metrima i štopericom; to je iscrpljujući trening izdržljivosti i snage, napor koji se često graniči sa nadčovečanskim moćima.

    Ali, u savremenom sportu se samo takvim odricanjem i potpunim predavanjem svojoj disciplini mogu ostvariti vrhunski rezultati. Mirjana se na sopstvenom primeru uverila da talenat nije sigurna garantija uspeha, već da je rad, uporan, sistematičan i stalan ono što donosi uspeh.

    Navijači Partizana su ponosni na Mirjanu Šegrt i u njenom trijumfu oni pevaju kao zvono i žele da ih naša rekorderka i dalje oduševljava svojim uspesima.

    Pedagog u senci svojih učenika

    Blago Barbijeri je prvi trener koji je dobio nagradu novinara!

    Pored one vode gde Blago Barbijeri stoji sa štopericom u ruci uvek ima i vatre i dima. Jer, taj fanatik plivačkog sporta i nekadašnji rekorder imao samo jednu strast: plivanje! Sve je podredio tome, pa čak i svoju magistraturu farmaceuta, i živi samo za to da othranjuje šampione!

    Barbijeri je onaj tihi sportski poslenik, stručnjak i pedagog koji se gotovo nelagodno oseća kada mora da govori o sebi, svome radu i rezultatima. Ne voli da bude pod snopovima reflektora, da daje izjave i da se slika. Ne! Za njega je bitan samo — rad.

    Blago Barbijeri je danas trener plivačkog kluba Partizan i ostalih reprezentativaca — olimpijskih kandidata. Njegovo iskustvo i znanje nepogrešivom rukom vode te mlade sportiste ka uspehu.

    No, i pored toga što dela bez buke i reklame stručnost rad i zasluge Barbijerija nisu ostali nezapaženiji: Klub sportskih novinara Beograda nagradio ga je kao trenera najuspešnijeg sportiste Beograda za 1970. godinu. Barbijeri je dobio nagradu od milion starih dinara.

    — To mi je prvi put u životu da primim novčanu nagradu za svoj rad, — kaže istaknuti stručnjak. — Drago mi tim više što je priznanje došlo od meritornih ličnosti — od novinara, ljudi koji su neposredni svedoci i kontrolori moga rada.

    Žao mi je što mi u Jugoslaviji nemamo bolje uslove za rad, nastavlja Barbijeri, jer sam uveren da bismo imali daleko bolje rezultate. Ovako smo u neravnopravnom položaju sa plivačima iz SAD, SSSR, obe Nemačke i mnogih drugih zemalja. Ali, to jeo naš krst i moramo ga nositi.

    To su reči čoveka koji je primivši nagradu nastavio mirno da radi svoj posao: da rafinozno oblikuje plivačke talente i da ih sa sjajem u očima posmatra na počasnom postolju sećajući se pređenog puta i svih onih muka do trijumfa.

  • Naši čitaoci i idealan tim Partizana

    U novogodišnjem broju našeg lista objavljen je „idealan tim“ Partizana, kao finalni akt proslave 25-ogodišnjice postojanja i rada fudbalskog kluba Partizan.

    I kad i obično: svaka anketa ma kako brižljivo pripremana, čak i ako svojom slojevitošću daje presek vremena, atmosfere i mišljenja, na određen način uznemiri čitaoce i prijatelje i mnoge od njih nagna da nam se jave, bilo da izraze svoje slaganje ili neslaganje ili, jednostavno, da zatraže objašnjenje zašto je ovaj, a ne onaj igrač u najboljem timu Partizana tokom minulih godina jedne četvrtine našeg stoleća.

    Da ne bismo pojedinačno odgovarali svim čitaocima, evo iznosimo šta je bilo presudno za ovakvu kompoziciju tima i zašto u njoj nisu našli mesto Šoštarić, Brozović, Minda Jovanović, Hasanagić, Miladinović, Čebinac, Valok, Atanacković i još neki čija su imena bila po ukusu prijatelja „crveno-belih“.

    1 Ćurković

    IvanĆurković je zahvaljujući igrama koje je pružio tokom tri poslednje godine uspeo da nadvisi čak i Šoškića, koji je u našim i svetskim okvirima veće ime od Ćurkovića, ali ne i bolji golman. Naime, Ćurković u taktičkom smislu toliko unapredio igru golmana da je postao uzor modernog čuvara mreže.

    Danas je Ćurković, uz Engleza Benksa, najbolji golman Evrope! On je u svom šesnaestercu sve više računar, a sve manje golman u onom klasičnom smislu reči.

    Ćurkovićev najveći kvalitet je u tome što sprečava a ne brani gol kao većina golmana. Inteligentan je, pronicljiv kada je u dresu misli kao mačka i gotovo se ne da iznenaditi. Rečju golman van serije i konkurencije!

    2 Belin

    BrunoBelin je bio i ostao „najplemenitiji bek“ koji je fudbalskom sportu uopšte poznat. Sve je kod njega bazirano na tehnici, veštini i brzini. Fudbal je igrao lakoćom majstora, pa otuda i utisak da svoju snagu nije ni koristio. Imao je izuzetnu tehniku oduzimanja, a grubost mu je do kraja karijere ostala nepoznata.

    Belin je uz Branka Stankovića iz Crvene zvezde bio preteča beka današnjice, beka koji ne dejstvuje samo u defanzivnim zadacima, već spretno organizuje igru svoga tima pospešuje napada, pa ga čak i završava. To sve nije posedovao Miroslav Brozović, koji je bio veliki bek u ondašnjem shvatanju fudbala, ali ne u ovom današnjem smislu.

    3 Jusufi

    Fahrudin Jusufi je trajno ušao u istoriju jugoslovenskog fudbala kao bek svetskog potencijala. Bio je čvrst kao kremen, umeo je da se bori kao lav, da oduzima lopte i da ih u smučarskom slalomu donosi do protivničkog šesnaesterca i podaruje saigračima.

    Fascinirao je kao tehničar i fudbalski znalac i po tome je odmah upadao u oči. Na svim meridijanima bio je priznavan kao „evropski Džalma Santos“ toliko je virtuozno delovao na terenu da je najviše priznanja primao i od navijača iz rivalskih tabora.

    Svoju visoku internacionalnu klasu potvrdio je i po odlasku u Zapadnu Nemačku.

    4 Čajkovski

    Zlatko Čajkovski: Za mnoge stručnjake je to najbolji jugoslovenski igrač svih vremena. Bio je najubedljivija ličnost na fudbalskom terenu. Igrao je fudbal sa zanosom i strašću koju još niko posle njega nije ponovio. Znao je mnogo, davao je još više. Imao je neizmerenu izdržljivost, posedovao je veštinu koja je oduševljavala i nikad se nije predavao.

    To je najpopularniji jugoslovenski igrač u svetu! Voleli su ga navijači, cenili novinari, oduševljavali stručnjaci. Uz Bobeka, Miloša i Zebeca činio je igrački kvartet najviše međunarodne klase. Oni su proslavili Partizan na svim meridijanima.

    5 Paunović

    Blagoje Paunović: Uz Ćurkovića jedini igrač današnje generacije koji je našao svoje mesto u „najidealnijem timu“ Partizana. Paunović ima takva igračka svojstva da je teško zamisliti veću kompletnost. Brz je, ima odlične reflekse, sjajno igra glavom, odlično se postavlja, vrstan je tehničar, oseća igru i podjednako dobro dejstvuje i kad obavlja defanzivne zadatke kao i kad započinje akcije napada.

    UZ Holcera je nezamenljiv član odbrane državne reprezentacije, a u Partizanu sa Ćurkovićem čini nepremostivi bedem za svaki napadački red. Centarhalf najvećeg formata!

    6 Vasović

    Velibor Vasović: u danima kada je branio boje Partizana i državne reprezentacije bio je igrač bez premca. Suvereno je vladao prostorom pred svojim golom, ali je povremeno znao opasno da ugrozi protivnička vrata.

    „Vaske“ je jedan od onih koji su dobili najviše glasova u našoj anketi, što je dokaz da su ga svi visoko cenili. Pravi igrač savremenog fudbala! Uporan, neustrašiv, snažan, nesavladljiv i oštar. Imao je svoj stil u igri. Delovao je sirovo, tvrdo, ali je zato bio uvek dostižan, gotovo da je sve duele rešavao u svoju korist, a kada bi on bio savladan gol je bio neminovan.

    7 Kovačević

    Vladimir Kovačević je još kao junior mnogostrukošću svoga talenta umeo da ukreše divljenje u očima gledalaca. Bilo je svima jasno da će taj dečak krhke konstitucije izrasti u pravog asa.

    Kovačević je fudbalski strateg najvećeg formata. Sve je video, pa čak i predviđao u deliću sekunde i donosio rešenja koja su bila nevidljiva i mirnom posetiocu na tribinama.

    Bio je suptilan tehničar sa prefinjenim smislom za igru i kombinacije, a umeo je da postiže golove s lakoćom rođenog golgetera.

    Da ga je priroda obdarila većom izdržljivošću i snagom u Kovačeviću bismo imali najkompletnijeg, najinteligentnijeg i, svakako, najboljeg igrača svih vremena. Boljeg čak i od Bobeka!

    8 Milutinović

    Miloš Milutinović je bio trio igrač: centarfor ili polutka, a na desnom krilu igrao u reprezentaciji i samo nekoliko puta u Partizanu.

    Igrao je pet godina u crno belom dresu i za to vreme je stekao visoku internacionalnu afirmaciju. Bio je umetnik lopte, veštak, maštoviti kombinator i neumoljivi strelac.

    Miloš je najbolji golgeter Partizana ako se uzme u obzir broj odigranih utakmica i postignutih golova. Oduševljavao je lakoćom, znanjem i umećem. Sve je kod njega bilo skladno, elegantno, bez napora…

    9 Galić

    Milan Galić je bio igrač ekstra klase, ali ga svi nisu cenili u meri koju su zasluživali njegova obdarenost i ostvarenja na terenu.

    „Gale“ je bio odličan tehničar, spretan dribler i nepogrešivi strelac. Imao je prodornost strele. Njegova brzinska reakcija je bila fenomenalna. Sve je radio u punom sprintu i protivničke odbrambene igrače je ostavljao bespomoćnim.

    Malo je igrača koji su toliko osećali igru, tražili je i pri svemu tome uvek išli na najjednostavnija rešenja. Galićeva veličina je u tome što nikad nije voleo jevtine efekte, već je pred sobom imao samo jedan cilj: protivnički gol!

    10 Bobek

    Stjepan Bobek: Prvi i do danas jedini priznati majstor fudbala. Tako visok stepen fudbalske intelegencije još nije viđen u našoj zemlji.

    Bobek je mogao sve da učini sa loptom, a njegov kreatorski odnos prema igri ostao je do danas nedostignut. „Štef“ je bio i ostao istinski fudbalski hudožestvenik. On je oplemenio i obogatio fudbalsku igru, dao joj je ono što pre njega nije mogao niti znao.

    Savremenici iz Bobekovih dana i danas su spremni da ustanu kada govore o njegovoj fudbalskoj veštini.

    11 Zebec

    Branko Zebec: Dugo se verovalo da je Zebec prevashodno igrač izvanrednih fizičkih mogućnosti. Međutim, vremenom Branko je eliminisao takva mišljenja i naterao sve prijatelje fudbala da ga uvažavaju kao igrača izvan kategorije.

    Zebec je bio sjajno krilo i izvanredan centarhalf. Šta je igrao bolje teško je reći. Uostalom, tako veliki igrač na svakom mestu pruža mnogo, jer je i njegova sveukupnost bila nemerljiva.

    U Partizanu Zebec je doživeo svoju punu afirmaciju, bio nezamenljiv član reprezentacije i u dva maha je branio boje najboljeg tima Evrope. Jedan od onih koji se ne zaboravljaju.

  • Kup osvajača jugokupa ovog leta!

    „Partizanov vesnik“ predlaže: Učestvovali bi Partizan, Zvezda, Dinamo, OFK Beograd, Hajduk i Vardar

    Redakcija našeg lista odlučila je da predloži Takmičarskoj komisiji FSJ da se ovoga leta, povodom proslave 30-godišnjice narodne revolucije, organizuje turnir osvajača Kupova Jugoslavije, odnosno nosilaca pehara druga Tita.

    Poznato je da je tokom 23 godine ovog takmičenja samo šest klubova osvajalo dragoceni trofej: Crvena zvezda, Partizan, Dinamo, OFK Beograd, Hajduk i Vardar.

    To bi bio doprinos fudbalske organizacije proslavi 30-godišnjice Revolucije, koja će tokom ove godine imati brojne manifestacije u svim oblastima, pa, dakako, i u sportu.

    Pobednik ovog turnira dobio bi veliki pehar Saveza udruženja boraca NOR-a Jugoslavije.

  • „Praksa je pokazala da je lekar neophodan, a ne maser!…“

    … to su reči Dragana Papovića, tehničkog direktora Partizana — Povodom neodlaska Atanackovića i masera Stojića u Južnu Ameriku

    Prijatelji fudbalskog sporta zapazili su da je ekspedicija „crno-belih“ pošla na dugu turneju po zemljama Južne Amerike bez pomoćnog trenera i masera. Istovremeno je zapaženo da se u vođstvu puta nalaze tri člana Predsedništva Upravnog odbora kluba: Miša Nikolić, Đuro Đurašković i dr Vlastimir Golubičić.

    Naša redakcija, a i fudbalski klub, primili su brojna pisma simpatizera sa pitanjem kako je i zašto do toga došlo.

    Da bismo doznali čime je inspirisana takva odluka najužeg rukovodstva kluba obratili smo se najmeritornijoj ličnosti — Draganu Papoviću, tehničkom direktoru Partizana.

    — Pre svega nije tačno da u vođstvu puta imamo tri člana, već samo dva, objašnjava Papović. Mi smo dr Golubičića poslali kao lekara, odnosno zamenu dr Ristiću, koji je bio sprečen da putuje.

    Uostalom, naše iskustvo vam govori da je neophodno da uz ekipu bude lekar i mišljenja smo da je takva ličnost važnija od masera. Uostalom, naš klub nikad nije vodio fizioterapeuta, već smo na licu mesta uzimali masera, čije smo usluge plaćali četiri dolara i tako rešavali taj problem.

    — Zar Atanacković nije bio neophodan budući da je ekipa otišla na pripreme, a turnir i utakmice su sastavni deo toga plana?

    — U prošlosti Partizan nikada na put preko Atlantika nije vodio pomoćnog trenera, pa, verovatno, zato ni ovoga puta nismo napravili taj presedan. Uostalom, to je isključiva nadležnost trenera Gojka Zeca i mi u to ne želimo da se mešamo. Ako bi on iduće godine, poučen ovim iskustvom zahtevao da uz sebe ima asistenta, drugi trener će putovati.

    Dragan Papović nam je objasnio čime je uprava kluba bila rukovođena pri odlučivanju rukovodstva za put u Južnu Ameriku.

    Ostaje da se sačeka kakva će iskustva članovi ekspedicije „crno-belih“ doneti sa ovog puta, pa, eventualno, praviti korekcije prilikom narednih turneja.

    Da bi naši čitaoci imali kompletnu situaciju razgovarali smo sa „drugom stranom“ — Atanackovićem i maserom Brankom Stojićem.

    Moje nije da postavljam pitanje zašto ne idem sa ekipom, objašnjava Aca Atanacković, već da radim. Uostalom, neću biti ništa siromašniji bez 400 dolara, a sve te zemlje sam video.

    Branko Stojić je pun žuči. Smatra da je prema njemu učinjena nepravda.

    — Mišljenja sam da je sprečenost dr Ristića moja šansa, kaže maser Stojić. Kada sam doznao da ne putujem, shvatio sam da se moj rad ne ceni i odlučio sam da podnesem ostavku. Volim Partizan, žao mi je što odlazim, ali moja odluka je neopoziva.

  • Princip pariteta

    Pred konferenciju FSJ

    Krajem februara meseca u Ljubljani će se održati godišnja konferencija Fudbalskog saveza Jugoslavije od koje profesionalni i amaterski fudbalski sport mnogo očekuju.

    U nizu problema koji očekuju rešenja od najvišeg organa fudbalske organizacije dominira pitanje strukture budućeg Fudbalskog saveza Jugoslavije.

    Promene u društveno-političkom životu naše zemlje imaju vrlo jasan i određen eho i u sportu. Tako ćemo, sledeći strukturu federacije, i u fudbalskoj organizaciji imati zastupljen princip pariteta republika i pokrajina.

    Međutim, interesantno je napomenuti da u drugim sportovima taj princip neće biti tako striktno poštovan kao u fudbalu. Recimo u Vojvodini je smučanje sportska disciplina za koju gotovo ne postoji interes, pa samim tim ni potreba pariteta sa, recimo, SR Slovenijom. I to je sasvim logično.

    Ali, kada je u pitanju fudbal, onda svi žele ravnopravno učešće, svi hoće da budu pitani ili da odlučujuće utiču na politiku Fudbalskog saveza Jugoslavije. I tako će se dogoditi da SR Crna Gora, koja ima 23 fudbalska kluba, bude zastupljena istim brojem članova u novom Upravnom odboru FSJ kao i Hrvatska (u kojoj je prvi put odskočila lopta i koja ima takvu tradiciju) i Srbija koja broji preko hiljadu klubova (samo Beograd ima 123 registrovana fudbalska kluba).

    I sad se opravdano postavlja pitanje da li je baš neophodno insistirati na principu pariteta u fudbalskoj organizaciji ako to neće biti dosledno sprovođeno u drugim sportskim organizacijama? Ili: fudbal toliko duboko zadire u naše ljude da svi žele da budu u njemu, odnosno da pa određeni način budu kreatori politike njegovih organa bez obzira na prošlost, tradiciju, sadašnje stanje, masovnost…

    Nedavni sastanak sportskih novinara Beograda sa predstavnicima JSOF-e (predsednikom M. Prelićem i teh. sekretarom M. Erceganom) i Socijalističkog saveza Jugoslavije (Beno Zupančič) nije uspeo da ubedi prisutne u neophodnost poštovanja principa pariteta.

    U ovom trenutku je neizvesno da li će fudbalska organizacija tražiti analogiju kroz strukturu federacije? u svakom slučaju utisak je da nam je forma važnija od suštine, pa otud i opravdana bojazan da su akutni problemi fudbala u drugom planu.

  • Lep gest Radničkog i Pobede

    Ekspedicija „crno-belih“ otisnula se na južnoameričku turneju hendikepirana. Ivan Ćurković i i Ilija Katić obukli su vojničku uniformu u trenutku kada je tim stekao svoju fizionomiju igre i kada odsustvo svakog pojedinca može da bude kobno. Na put su krenula dva mlada, neiskusna golmana, Drljača i Furtula, i da nesreća bude veća Drljača je povređen i morao je da se vrati kući. Partizan je zatražio pomoć od Nišlija, koji su bez razmišljanja omogućili svom golmanu Miodragu Kneževiću da otputuje u Bogotu. Tako su ispunjene i želje navijača Partizana i Kneževićeva davnašnja — da obuče crno-beli dres.

    Isto tako sa Partizanom je otputovao na turneju i napadač prilepske Pobede, talentovani Gligorovski, fudbaler koji je izjavio da mu je životna želja da zaigra za naš tim.

    U svakom slučaju saradnja „crno-belih“ sa ovim klubovima zaslužuje samo pohvale.

  • Partizan ponovo prvoligaš

    Veliki uspeh hokejaša „crno-belih“ i pored svih teškoća

    Hokejaši Partizana u subotu uveče posle poslednjeg zvižduka arbitara na klizalištu u Celju potrčali su jedan drugom u zagrljaj. Posle jednogodišnje pauze nekadanji višestruki šampion Jugoslavije ponovo je postao prvoligaš. Partizan je u Celju pobedio sa 5:1, a posle završetka utakmice između OHK Beograda i Kranjske Gore na Tašmajdanu, ova pobeda nije mu bila ni potrebna. Tako su „crno-beli“ osvojili prvo mesto u B grupi finala prvenstva Jugoslavije, odnosno peto mesto na ovogodišnjem šampionatu, što im je donelo plasman u Prvu ligu.

    Čini se da je ove godine Partizan zaista slavio jednu od svojih najvećih pobeda. Još uvek nam je u sećanju početak prvenstva kada je predsednik Hokejaškog saveza Jugoslavije Leopold Krese mimo svih propisa i paragrafa jednostavno višestruke šampione prebacio u Drugu ligu. Uzalud su bili mnogobrojni protesti, HSJ i njihov predsednik ostali su pri svojoj odluci i tako se „crno-bela“ četa našla u drugoligaškom društvu. Počelo se od početka, ali to nije bila jedina prepreka na koju su naišli sada novi prvoligaši.

    Tokom prvenstva HSJ je pokušao preko svojih organa da zaustavi pobedonosni put Partizana, da ga omete kako ne bi se našao tamo gde mu je i mesto prema kvalitetu — u samom vrhu jugoslovenskog hokeja.

    Vrhunac nekorektnog odnosa bila je odluka da se suspenzija celog prvog tima, koji je napustio klizalište u Ljubljani za vreme polufinalne utakmice Kupa Jugoslavije protiv Olimpije, prolongira do dan danas. Tako je ubedljivo vođstvo „crno-belih“ u B grupi takmičenja, odnosno skoro obezbeđen plasman u Prvu ligu, u poslednji čas doveden u pitanje. I ovog puta Partizan skoro naviknut na smicalice upućene na njegovu adresu smogao je snage da sa rezervnim igračima i doajenima beogradskog hokeja ostvari prvoligaški plasman.

    Novi trener Partizana poznati poljski stručnjak Ježek sigurno je doprineo da ekipa Beograđana tokom proteklog prvenstva pruži niz izvanrednih partija i u potpunosti opravda ambicije da se nađe u Prvoj ligi. Doduše, bilo je i propusta trenutnih slabosti, ali sve to prati jedno ovako ekspresno i maratonsko takmičenje.

    Partizan je ponovo prvoligaš. Samo godinu dana voljom HSJ i njegovog predsednika Kresea višestruki šampioni Jugoslavije morali su da se bore u nižem stepenu takmičenja. I iskonstruisana odluka nije pokolebala mladiće, nekadašnjih asova jugoslovenskog hokeja, jer su bili svesni u svoju vrednost i konačno uverili sve da su u pravu.

    U finalnom delu takmičenja protiv Kranjske Gore OHK Beograda i Celja, kada se odlučilo ko će biti prvoligaš, čini se da je do najvećeg izražaja došla vrednost kluba svetlih tradicija za koje se može reći bez sumnje da je jedan od osnivača jugoslovenskog hokeja. Iako teško hendikepirani suspenzijom skoro kompletnog prvog tima svi oni igrači koji su nosili crno-beli dres u novonastaloj situaciji pružili su maksimum od sebe ne boreći se u ovom trenutku za lični plasman u klubu i jugoslovenskom hokeju već za odbranu jednog svetlog imena kao što je hokejaški klub Partizan.

    I sada kada je sve završeno, kada je Partizan ponovo tamo, gde mu je i bilo mesto, među najboljim jugoslovenskim klubovima, treba čestitati svima od golmana Šemsedinovića, pa do poslednje dojučerašnje rezerve i juniore, a silom prilika i prvotimca, na ovom izvanrednom podvigu.

    Partizan je ponovo prvoligaš, a iduća sezona pokazaće koliko je odluka Hokejaškog saveza i njegovog predsednika Leopolda Kresea bila apsurdna.

    Doajene ne treba zaboraviti

    Skoro sigurno i ubedljivo vođstvo Partizana u finalu šampionata Jugoslavije u hokeju na ledu (B grupa) i plasman u Prvu ligu bili su dovedeni u pitanje. Na polufinalnoj utakmici Kupa Jugoslavije protiv Olimpije hokejaši crno-belih nezadovoljni suđenjem odlučili su da napuste klizalište. Automatski im je izrečena suspenzija, a tako je klub praktično ostao bez celog prvog tima.

    U novonastaloj situaciji uprava je reagovala na jedan jedini način. Pod „crno-beli barjak“ pozvani su svi nekadašnji asovi beogradskog hokeja. Tako su ljubitelji ovog sporta ponovo na ledenoj ploči mogli da vide dr Ljubomira Georgijevića, inž. Mijuškovića, Đokića, Manića, Bogičevića i druge.

    U svakom slučaju uprava Partizana mora pohvaliti sportski gest svog večitog rivala Crvene zvezde koji je stavio na raspolaganje „crno-belima“ nekadašnje asove iz svog kluba. Tako je Partizan sa jednim „old“ timom uspeo da završi šampionat, ali i da obezbedi prvoligaški status.

    Dr Georgijević bio je izvanredan kao i nekad kada je bez konkurencije nosio naziv najboljeg jugoslovenskog čuvara mreže. Đokić je ponovo zaustavljao dah svojim hrabrim i beskompromisnim interpretiranjem hokejaške veštine. Mijušković je svoje bogato iskustvo umeo da prenese u pravim trenucima na svoje nove kolege u timu — juniore Partizana…

    I tako u trenutku slavlja kad „crno-bela“ četa proslavlja povratak u prvoligaško društva ne treba zaboraviti ni ove doajene koji su sigurno dosta doprineli da se Partizan ponovo nađe među najboljima.

  • Belić bez pravog protivnika

    Završeno pojedinačno prvenstvo Jugoslavije u boksu

    Šampion Jugoslavije u polusrednjoj kategoriji znao se još pre finalne borbe. Svetomiru Beliću bila je potrebna samo jedna runda da pokaže svoju visoku klasu. Mladi Tuzlak Hukić nije bio dostojan protivnik Partizanovom asu, koji se, to je sve evidentnije, priprema za vladavinu u polusrednjoj kategoriji. Od prošlogodišnjih šampiona samo su on, Džakula, Amzić i Parlov odbranili titule. Svetomir Belić je nesumnjivo najbolji đak Pavla Šovljanskog, vredan je i disciplinovan. Mlad je i njegovo vreme tek dolazi.