Partizanov vesnik

List sportskog društva sa najvećim tiražom u SFRJ

Категорија: Fudbal

  • Beogradski reprezentativci igraju za porodicu pokojnog Nadoveze

    Grupa beogradskih reprezentativaca na čelu sa Paunovićem, Borom Đorđevićem, Petkovićem i Džajićem nastoji da organizuje susret između reprezentacije Beograda i Galenike. Prihod sa ovog meča bio bi namenjen porodici tragično poginulog mladog Partizanovog fudbalera Branka Nadoveze.

    Ova ideja vrhunskih beogradskih fudbalera naišla je na velike simpatije svih ljubitelja fudbala u našem glavnom gradu. To je divna prilika da se najveći fudbalski auditorijum na jednom velikom meču seti prerano nestalog ljubimca. To je divan i humani gest njegovih drugova svih klupskih boja.

  • Netaktičnost

    KROZ NAŠU LUPU

    Nedavno je u sportskoj rubrici „Politike“ objavljeno pismo jedne čitateljke, koja se žalila što uoči utakmice Partizan — Zvezda karte nisu prodavane van blagajni stadiona JNA i što cene (40 i 20 din.) nisu objavljene, jer se na izvestan način osetila prevarenom, i bila je prinuđena da se gura pred blagajnom.

    Urednik „Politike“ želeo je pre objavljivanja ovog pisma da čuje i „drugu stranu“: potražio je objašnjenje od sekretara FK Partizana — Slavka Ivanovića, koji je lakonski odgovorio: „Pa ako joj je cena ulaznica bila visoka zašto se nije vratila?“

    Tu rečenicu, taj „zvanični odgovor“ Partizana, pročitao sam dva puta ne verujući da je to mogao da kaže Slavko Ivanović, profesionalni sportski radnik i čovek koji je upravo poznat po tome što savršeno kontroliše sebe, ima takta i zna da nađe pravu reč za svaku molbu.

    Toga dana Ivanović je izneverio sebe i naneo štetu svome klubu, čak i da se radilo o bilo kome, a ne jednom istinskom prijatelju Partizana.

    Sticajem okolnosti poznajem čitateljku Jelenu Jakšić i njenog brata Ivu Jakšića, glumca Jugoslovenskog dramskog pozorišta koji su strastveni navijači „crno-belih“. Još od onog dana su po oslobođenju zemlje skinuli partizanske uniforme i pošli na stadion zavoleli su Partizan i do danas ga verno smatraju svojim klubom. Godinama njih dvoje po kiši, hladnom vetru, snegu i vrućini odlaze nedeljom popodne na stadion JNA, često i van Beograda, da bodre svoje ljubimce, da sa njima podele radost i tugu. I, eto, ona je u revoltu prema klubu koji voli, a čiju jednu akciju nije smatrala korektnom, obratila se pismom „Politici“ u nadi da će na taj način pomoći Partizanu, njegovim navijačima i, naravno, sebi.

    Ne pripadam ljudima koji zameraju ruži što ima trnje, već sam zahvalan trnju što je dalo ružu, pa ništa mi nije tako strano kao pomisao da bi iz mog pera mogla da potekne bilo kakva malicioznost. Međutim, neke pojave, gestovi i akcije u svim klubovima Partizana zahtevaju kritički i analitički stav redakcije „Partizanov vesnik“ i on to čini sa savesnošću i odgovornošću koju čitaoci pozdravljaju.

    Slavko Ivanović je za hiljade prijatelja sporta na neki način i sinonim Partizana: on nije efemerna ličnost, pa je samim tim dužan da dobro meri svoje reči, jer se sve ono što on kaže i uradi identifikuje sa klubom. Zato bez namere da didaktišemo moramo reći da je ta izjava sekretara Ivanovića bila netaktična i da je ispod nivoa i njega i kluba.

    Nadamo se da će drugarica Jelena Jakšić, inače pretplatnica „Partizanovog vesnika“, bar u ovim redovima dobiti izvesnu satisfakciju.

  • Derbi i navijači

    KROZ NAŠU LUPU

    U jugoslovenskim okvirima postoji samo jedan derbi: Partizan — Crvena zvezda! Svi ostali susreti koje stavljamo pod tu etiketu nikada ne mogu imati im neće imati tu magiju, taj delirijum groznice, tu aromu iščekivanja zbog koje napetih nozdrva hrlimo prema hramu fudbala.

    Tako je već 25 godina. Prodefilovali su mnogi majstori fudbala, koji su bili junaci ili tragične ličnosti derbija; miliona gledalaca doživljavali su svoje najponosnije trenutke sreće i svoj najdublji jad; menjali se akteri i ponešto u samom dekoru ambijenta, ali jedno ostaje: to najsjajnije nadmetanje dva, naša najbolja fudbalska kluba, ostaje — derbi!

    To je ona utakmica u kojoj nema ravnodušnih posmatrača. Svi se oni poistovećuju sa svojim klubom, sa igračima dole, na borilištu, i — postaju jedno. Njih u čvrsto jedinjenje vezuje jedna želja: da se pobedi časni rival! U tim trenucima nelogičnost razdražuje, a preterana logika iscrpljuje. Oni tada vatreno žele da dožive radost i da se u njoj održe do kraja utakmice. Zato se navijači tako iskreno uzbuđuju, lako nerviraju na svaku odluku sudije ili ružan gest protivnika. Jer: tada u gledalištu dominira strast a ne razum!

    Već davno je utvrđeno da u velikom fudbalskom okršaju često gledaoci mogu da budu odlučujući faktor, da svojim bodrenjem i atmosferom koju stvore pokrenu svoj tim a parališu protivnika. Zato je svaki navijač jednim delićem i tvorac pobede svoga tima.

    Navijači se mogu odreći svake utakmice izuzev derbija. Ne, takvu izdaju nje poznaje još ni jedan fudbalski strasnik. I zato će u nedelju stadion JNA biti opet jedan uzavreli vulkan. Još jednom će fudbal dokazati svoju moć posedovanja nad svojim poklonicima, a davno je utvrđeno da se savršeno posedovanje dokazuje davanjem, pa se nadamo da će igrači oba tima pružiti punu meru svojih mogućnosti i dati doprinos ravan onom navijačkom.

    Sticajem okolnosti ovoga puta ambicije partnera nisu iste: Partizan se bori za prvo mesto, Zvezda samo brani ugled u duelu sa najvećim rivalom. Zato možemo očekivati da će navijači „crno-belih“ imati jače motive za bodrenje, da će biti življi i glasniji i da će upravo huk iz gledališta biti ono „što ih napred kreće“.

    Uostalom, tu utakmicu pored 22 igrača „igra“ i svaki navijač, pa zato očekujemo da će u nedelju fudbaleri i prijatelji Partizana biti jedan ogroman i savršeno orkestriran „tim“ koji svoj put ka tituli mora da ukrasi i onom najdražom pobedom kako bi krajnji trijumf bio potpun ako do njega dođe.

  • „Nestašni dečko“ sa Bistrice

    Predstavljamo vam buduće asove: Nečujno je postao član Partizana, a veruje da će rukama dohvatiti zvezde

    Svi ljudi koji se bave stvarima uma poznaju se na prvi pogled, poseduju nešto zajedničko. Tako je i sa sportistima: imaju mek hod, lako držanje i jednu posebnu vrstu samosvesti koja vuče korene iz snage mišića i slave, jer njih ljudi na ulici posmatraju kao pobožne slike.

    Međutim, dogodi se ponekad da vas skromnost i diskretno ponašanje jednog fudbalera gotovo zbuni, jer smo najviše navikli na njihovo smelo ponašanje, veseli izgled, pa i razmetljivost.

    Moj susret sa Dimitrijem Mitrovićem, najdarovitijim fudbalerom Crne Gore i odskora članom Partizana bio je posve neobičan.

    Zamolio sam administraciju fudbalskog kluba da jave Mitroviću da ga posle treninga očekujem u prostorijama „Partizanovog vesnika“. Tog mladića nisam poznavao. Video sam ga u dresu Partizana samo na jednoj utakmici, onoj zlosrećnoj sa Čelikom. Tada je igrao pod teškim psihološkim opterećenjem, ali nas je sve na prečac uverio u svoju darovitost. Naravno, to nije dovoljno da bi postao standardan prvotimac Partizana, ali pred njim su vreme i rad, pa se može dogoditi ono što trener Zec očekuje: da se jedan fini materijal oblikuje u fudbalskog majstora.

    Rob ekstrema

    U redakcijsku sobu tiho ulazi mladić u crnom džemperu i crnim zvonastim pantalonama. Srednjeg rasta, bujne tamno plave kose sa dugim širokim zulufima. Tipičan mladić naših dana, jedan od onih koje svakodnevno srećemo ispred fakulteta ili na ulicama. Prišao je mom stolu. Ustao sam da odgovorim na pruženu ruku, ali je došljaku bilo jasno da ga ne poznajem. „Rekli su mi da vam se javim posle treninga“ — procedio je. „Ah, razumem, ti si Mitrović“ živo uzvratih ponudivši ga stolicom. Seo je na sam kraj stolice, pa nisam znao da li se žuri ili mu je neprijatno. Međutim, jedno je sigurno: nije mu taština bila pogođena što ga nisam poznao!

    Bilo je očito da je nenaviknut na razgovore sa novinarima. Ali, što smo više ćaskali Mitrović je bio sve slobodniji i razgovor smo završili, maltene, kao stari znanci. U stvari, to je bila intimna sportska ispovest jednog fudbalera koga razdire nemir zbog nedosegnute afirmacije, zbog tih stalnih konflikta koje je imao u jednoj sredini za koju je osećao da mu je tesna kao odelo iz koga smo izrasli; zbog svog vrelog temperamenta, zbog dvogodišnjeg neprirodnog prekida fudbala u karijeri koja je tek bila počela a puno obećavala, zbog mnogo čega što je imao pred sobom na tom putu da se fudbalski izkaže kao pravi as.

    Dimitrije Mitrović pati što ga smatraju fanatičarom ekscesa, što misle da ne može da obuzda svoju vrelu krv, da je rob ekstrema, jer je, eto jednom u samozaboravu napao sudiju pa je osam meseci gledao svoju Budućnost sa tribina.

    Ali, sve je to sad prošlost. Njegovi snovi postali su java: došao je u veliki klub, spreman je da uči i sluša i čvrsto veruje da će uskoro dokazati da je to odlična Partizanova investicija.

    Okrenut prema budućnosti

    Mitrović dobro meri minulo vreme i sve ono što je u njemu propustio, pa je zato sav okrenut prema onome što dolazi. Sa sigurnošću tvrdi da se više ne plaši vlastite krvi i svoje prekomernosti. Svestan je da mu karamazovski prilaz životu nije doneo ništa dobro. Pio je, jer nije želeo da „kvari drugovima raspoloženje“, devojke je voleo kao i svi drugi mladići njegovih godina, ali je njemu sve pripisivano u pojačanim dimenzijama. Alkohol je ostavio. Više ne zna šta je noćni život. Ide u bioskop, rado sluša muziku i misli na to kako će se ove jeseni oženiti devojkom koju je ostavio u Titogradu.

    „Za mene je najvažnije da počnem da napredujem u fudbalu“, kaže smerno simpatični Crnogorac, „jer i danas znam onoliko koliko sam znao kada sam imao 17 godina i kada je trebalo da branim boje omladinske reprezentacije Jugoslavije. Stagnirao sam. To me najviše boli.

    „Zato sam dao obećanje sebi da ću se izboriti za mesto u prvoj ekipi i da ću nešto završiti, školu ili zanat tokom ovih godina koje ću provesti u Beogradu kao član Partizana.

    Odličja i slabosti

    Mitrović je kategoričan još u jednom: da se više nikad ne vrati u Budućnost! U početku je patio za Titogradom, drugovima i onim lagodnim životom koji je ostavio, ali se sad već divno oseća u velikom gradu.

    Posle pauze od godinu dana teško su mi pali naporni treninzi na kojima je ostajao bez daha, ali je sad sve bolje. Ima 2-3 suvišna kilograma, i to će skinuti.

    Za njega stručnjaci kažu da izvanredno oseća igru, da ima ideja, odličnu tehniku, smisao za kombinaciju i pravovremenu predaju lopte. Udarac mu je tehnički izgrađen, služi se obema nogama, maštovit je, raznovrstan i ima veliki radijus kretanja.

    Nije brz i u obavljanju defanzivnih zadataka (što je vrlo važno za igrača u srednjem redu!) ne snalazi se najbolje: nije dovoljno uporan i tehnika oduzimanja lopti mu još nije na željenom nivou.

    „Značaj taktičke spremnosti shvatio sam tek u velikom klubu, u prvoligaškim okršajima, i nadam se da ću kod Gojka Zeca imati najkompletniju obuku. On je bio moj trener u Budućnosti i to je bio najplodonosniji period titogradskog fudbala.“

    Mitrović zasad sedi na klupi za rezervne igrače. Čeka šansu da zaigra uz Boru Đorđevića i Vukotića, pomiren sa tim da nema pravog života bez velikih bolova i velikih radosti.

    Lična karta

    Rođen 1947 godine u Zaječaru. Fudbal počeo da igra u pionirskom timu titogradske Budućnosti 1963. godine, da bi već sledeće sezone postao junior. Posle dve godine oblači dres prvotimca i postaje jedan od najboljih igrača.

    Visok je 176 sm. težak 72 kilograma. Igra ofanzivnog halfa ili povučenu polutku tzv. vezni igrač. Treneri su mu bili: Vujošević, Rogošić, Pazmanj, Darmanović, Dedović, Zec i Saračević.

    Član Partizana od 1971 godine.

  • Galićev het-trik

    Prisećanja vezana za derbi: Na toj utakmici za njega nije bilo odbrane: probija se kao metak i ciljao tačno!

    Milan Galić pripada onom najužem krugu jugoslovenske fudbalske elite i, razume se, bio je i ostao ponos Partizana.

    Malo je igrača koji su suštastveno bili veliki a koji su imali tako istinsko držanje antizvezde. „Gale“ je širio neki čudni mir oko sebe na svakom mestu osim na terenu. Tu je bio „tajfun“, nezadrživi napadač, spretni strelac i mnogo veći fudbalski veštak i znalac što se to o njemu i danas misli.

    Galić je posedovao jednu izuzetnu vrlinu: pa velikim utakmicama bio je — velik! Zar treba veći dokaz njegove internacionalne klase.

    Brojne su njegove brilijantne igre u dresu Partizana i reprezentacije. Ali, u ovom trenutku kada iščekujemo utakmicu sa „večitim rivalom“ prijatno je prisetiti se onog meča kada su „„crno-beli“ pobedili Crvenu zvezdu sa 5:0!

    Junak te utakmice i najbolji igrač na terenu bio je Milan Galić. Sam je tri puta savladao golmana Mirka Stojanovića, a Vislavski mu se pridružio sa dva pogotka i tako je ostvaren ovaj impozantni rezultat.

    Galić je na toj utakmici lomio sve prepreke, varao protivnike, „probijao“ protivničke redove da ga ni dva, pa i tri igrača nisu mogli zaustaviti.

    Galićev direktni čuvar na toj utakmici — Vladica Popović bio je tragična figura. Odmah posle tog meča Ljuba Spajić, kapiten Crvene zvezde rekao je svojim drugovima da će na idućoj utakmici lično čuvati Galića. I ne samo to: Spajić je spremajući se za revanš i tu dužnost dva meseca živeo kao pravi asketa: išao je u 22 časa na spavanje, ostavio je duvan, prestao da pije i pivo, a ženu je poslao u Titograd kod njenih roditelja.

    Samo tako bilo je nekad mogućno sprečiti pojedine asove Partizana na „utakmicama godine“.

  • Strelci u duetu: „Rešetaćemo mreže!“

    Zoran Filipović

    Zoran Filipović — taj daroviti i neumoljivi strelac, mada još uvek poletarac, već se toliko afirmisao, da je obukao i dres sa državnim grbom. Uz Santrača i Jankovića najozbiljnije konkuriše za titulu prvog strelca ovogodišnjeg šampionata.

    FILIPOVIĆ: Protiv Partizana sam igrao dve utakmice, prijateljsku i prvenstvenu. Oba puta sam osetio slast realizatora. Mada će to biti veoma težak meč, nadam da ću i treći put zatresti mrežu protivnika, ovog puta golmana Markovića. Čak mislim da će biti dosta golova…

    P. VESNIK: A rezultat?

    FILIPOVIĆ: Mislim: nerešeno. Istina, našem rivalu su veoma dragoceni bodovi, ali i mi imamo svoju računicu i svoje ambicije.

    P. VESNIK: Mladi ste, imate li tremu pred takve mečeve?

    FILIPOVIĆ: Šta da krijem — imam, i to pred svaki važniji meč. Ali, to brzo prođe. Naposletku, ko je ne bi imao pred tako velikom masom navijača kakvu imaju naša dva tima. Rekao bih još i to da nećemo i ne smemo razočarati te naše simpatizere, već im prikazati sve čari fudbalske veštine. Ja to u svoje ime obećavam.

    Nenad Bjeković

    Nenad Bjeković, tvorac one velike poslednje pobede nad Zvezdom, kada je u završnici utakmice, samo „zadovoljio“ pravdu, jer je Partizan čitavih devedeset minuta bio superiornija ekipa. Ni ovog puta Bjeković nije pesimista.

    BJEKOVIĆ: Derbi je uvek neizvesnost. To je i sukob nerava, a ne samo kvaliteta, strategije i htenja.

    P. VESNIK: Golovi, mladi Filipović ih najavljuje, a vi?

    BJEKOVIĆ: Pa, valjda ni naši topovi nisu bez municije! Uostalom, za sebe lično mogu reći da ću, ipak, savladati Dujkovića bar jedanput. Istina je da Zvezda igra sve bolje, ali ume i da prima golove…

    Zna se da Nenada Bjekovića šut uvek ne služi, da katkad ume i da izneveri. I to smo mu rekli.

    BJEKOVIĆ: U fudbalu je to tako, promaši se gol iz najpovoljnije situacije, a postigne iz gotovo nemoguće. Meni se to, eto, češće dešava. Neka se desi i u igri sa Zvezdom — ovo poslednje! — našali se popularni Nena.

    Poziv od strane Boškova u državnu reprezentaciju veliko je priznanje za Bjekovića. U tom pogledu na ravnoj je nozi sa mladim kolegom Filipovićem. A činjenica je da Nenad pruža veoma dobre igre baš protiv Zvezde i da je tvorac dve pobede, one u Letnjem kupu šampiona i ove poslednje za bodove.

    BJEKOVIĆ: Neka Filipović i postigne gol u trećoj utakmici, a ja da budem tvorac treće pobede, pa smo opet egali! — osmehnuo se Bjeković.

  • Sudije i Partizan

    U subotu, 29. maja, predstavnici fudbalskog kluba Partizan sastali su se sa predstavnicima beogradskih sportskih redakcija. Na skupu su bili i novinari: Stojiljković i Lazović (Radio Beograda), Helovka i Milanović (Tanjuga), Popović i Momčilović (Borbe), Jakovljević (Novosti), Ćuk (Politika), Bojović (Ekspres) Nišavić (Sporta), Jovanović (Sveta) i iz „Partizanovog vesnika“: Kos, Radovanović, Blečić i Borojević, zatim članovi Upravnog odbora fudbalskog kluba: Nikolić, Đurašković, Papović, Đaković, Gregović i Grubišić i treneri Zec i Vilotić.

    Članovi Upravnog odbora fudbalskog kluba obavestili su novinare o naporima Partizana da mobiliše sve svoje snage i mogućnosti u preostalim utakmicama u borbi za završetak šampionata. I pored velikih teškoća sa kojima su se borili tokom proleća, igrači, stručno rukovodstvo i sportski radnici uvereni su da Partizan, i pored vrlo jakih rivala, ima velike šanse da osvoji prvo mesto.

    Drugi problem o kome je bilo reči posvećen je sudijama. Partizan će odsad više, energičnije i upornije boriti protiv svih „previda“ i „grešaka“ koje prave fudbalske sudije. Na nekoliko poslednjih mečeva Partizan je oštećen isključivo usled sumnjivih sudijskih odluka, odnosno priznavanja neregularnih ili nepriznavanja regularnih golova. Predstavnici Partizana su naglasili da oni, pre svega, smatraju da je njegov tim ovog proleća dosta bledo i neefikasno igrao. Sudije su drugi problem. Međutim, poučen gorkim iskustvom, Partizan će se ubuduće dosledno zalagati za veću objektivnost sudija, za principijelnu raspravu svu onim mečevima koji su odigrani pod sumnjivim okolnostima.

    Naš list je u više navrata, a i u svom poslednjem broju, pisao o nekoliko slučajeva kada su sudije očigledno oštetile Partizana. Ova prilika utvrđuje nas u uverenja da se i ubuduće principijelno zalažemo za ispravno suđenje.

  • Borac će pružiti žilav otpor…

    … Ali se očekuje pobeda Partizana — Sutra Partizan igra u Banjaluci

    U sredu, 2. juna, igra se 30. kolo fudbalskog prvenstva. Partizan gostuje u Banjaluci. To će biti težak okršaj, jer domaćin nastoji da izbegne opasnost koja se nadvija nad njim zlokobno preteći da ga vrati u Drugu ligu.

    Nema sumnje da će Banjalučani učiniti sve da osvoje bod, pa eventualno i dva ali je teško poverovati da bi Partizan mogao biti poražen.

    Realno je očekivati pobedu „crno-belih“ jer je poznato da oni baš u gostima igraju najbolje. Uostalom, i odlična igra protiv Željezničara uliva poverenje i kazuje da se koševski maler ne može ponoviti i na stadionu Borca.

    Razlika u fudbalskoj klasi je očigledna u našu korist, a kada se ima u vidu i predstojeći meč sa Crvenom zvezdom, onda je sigurno da će Paunović i ostali učiniti sve da se u Beograd vrate kao pobednici. jer bi to stvorilo vrlo povoljnu klimu pred tako značajan susret kao što je odmeravanje snaga sa tradicionalnim rivalom.

    Milan Damjanović je vrlo kategoričan: „Verujem da ćemo osvojiti bodove u Banjaluci, jer smo na onoj prijateljskoj utakmici tačno ocenili njihove mogućnosti“.

  • Prvi kapiten

    TRAGOM LEGENDI I DOKUMENATA

    Pre no što pređemo na opisivanje našeg šampionskog hoda kroz prvo posleratno fudbalsko prvenstvo Jugoslavije, (o čemu će biti reči u idućem broju), dozvolite da vam predstavimo ličnost čoveka koji je predvodio Partizanov tim u tom pohodu prvog kapitena u istoriji „crno-bele“ ekipe.

    Bio je to Miroslav-Meho Brozović, čovek čije ime zbunjuje mladu generaciju naših navijača, koja se logično pita: „Kako zar to nisu bili Bobek ili Čajkovski?“ Opsednuti dvama legendama prvog Partizanovog sastava današnji ljubitelji fudbala ne može ni da zamisli da je neko drugi mogao u to doba da nosi kapitensku traku. Zato se u čudu, ali i s pravom pita: ko je i kakav je igrač bio Meho Brozović? Šta je to što mu je davalo prednost za ovakvu počast ispred jednog Čajkovskog i Bobeka?!

    Pre svega, reći ćemo vam odmah da najstariji, najautoritativniji i najrenomiraniji igrač ekipe po pravilu navlači žutu traku oko rukava. To je zakon u svakom timu. A Brozović je u trenutku formiranja Partizana bio to u svakom pogledu. Stariji od poletarca Bobeka i znatno mlađeg druga Čajkovskog. Ne samo po godinama već i po igračkom i reprezentativnom stažu. Kada su ova dvojica bili još nepoznati juniori. Miroslav Brozović je bio igrač u punoj snazi, standardni član državnog tima i jedan od najpoznatijih fudbalera u zemlji!

    Ipak, u glavi navijača-laika večno je prisutna i druga misao, koju on spontano vezu je za ličnost kapitena: nije li možda igračka vrednost presudnija od staža i iskustva? Zar nije ispravnije da kapiten tima bude igrač najvećeg formata, onaj čiji autoritet izvire iz fudbalske klase? Posmatran čak i tako Brozović je bio „pravi čovek“ pošto je spadao tada u kategoriju gorostasnih igrača — u najekskluzivniji krug evropskih bekova koje je naš fudbal imao!

    Hroničar ovih redova razvrstava sve igrače s brojevima 2 i 3 na bekove klasičnog tipa (prevashodne „fajtere“) i braniče modernog vremena, koji podjednako učestvuju u napadu i odbrani. I odmah da dodamo: više ceni čak i beka klasičnog tipa koji je u svojoj ulozi dostigao evropsku i svetsku perfekciju nego li najsavremenijeg beka koji u svojoj ulozi nije dostigao taj nivo. Odavde se nameće i zaključak: dok su dva najbolja beka po savremenom konceptu — Jusufi i Stanković — imali u igri nedostataka i felera, Miroslav Brozović je u kategoriji bekova-fajtera bio gotovo nepogrešiv! U predratnoj Evropi ulazio je u red tri najbolja beka kontinenta — minimalnu prednost pred njim imali su možda samo nezaboravni braniči „skavdre azure“ Foni i Rava!

    Otkuda tako visoko mišljenje o Brozoviću? Koji su to kvaliteti koji su ga tako visoko uzdizali (po mišljenju pisca ovih redova čak na pijedestal najboljeg beka u istoriji našeg fudbala?

    Pre svega to je atletizam kakvim nije mogao da se pohvali nijedan naš docniji branič. Brozović je u tom domenu imao sve: veliku masu, strahovitu snagu, odličan odraz, dovoljnu brzinu i oštrinu… Ako dodate tome njegova voljno-moralna svojstva — besprimerno požrtvovanje, strahovitu oštrinu (koja je graničila s brutalnošću), hladnokrvnost i trezvenost — onda vam je jasno da ste suočeni s pravom „fudbalskom nemani“ na čijoj strani prolaza nije bilo. pogotovu za krilo koje je bilo osnovna briga u tadašnjoj bekovskoj igri. Bezbroj puta smo bili svedoci da je britki Meho formalno „pojeo“ najveća evropska krila koja su mu se suprotstavljala!

    Postojalo je još nešto paradoksalno u njegovoj igri što ta je izdizalo za glavu iznad savremenika u dresu s brojem 2. Već pomenuta hladnokrvnost i trezvenost koja nije bila svojstvena „fajterima“. Dok su svi oni srljali, Brozović je to radio samo u trenucima „stani-pani“. U svim ostalim fazama igre bio je izvanredno mudar taktičar(!).

    Šta više, bio je najopasniji bek svog vremena i u oblasti izgradnje napada svog tima! Samo to nije postizao brzim begom duž aut-linije i centaršutem s krila (što rade savremeni bekovi), već dubinskim pravolinijskim dugim loptama ili dijagonalama preko polovine igrališta kojima je upošljavao svoja krila. Po tim udarcima Brozović je uoči rata bio nadaleko čuven — nedostižan bek WM sistema. U tom elementu nadmašao je čak i slavnog Fonija i Ravu.

  • Nade, želje i obećanja aktera i navijača

    Uoči gala predstave najvećih rivala našeg fudbala Partizana i Crvene zvezde

    I ovo fudbalsko predvečerje podariće nam u zelenoj areni na Topčiderskom brdu žestok boj. Pobornici fudbala, pogotovo oni strasni i klupskim bojama Zvezde i Partizana otrgnuti, u rastućoj groznici dočekaće veliki dvoboj. A oni, akteri, i stratezi derbija, katkad i sam odagnaju da bi se mašti pobede predali. Ipak, radost i tuga u fudbalu su uzajamni, nužni, deljivi — već prema tome kako ih isprede i podeli sudbina megdana…

    Sakupili smo pregršt želja, poruka i htenja — da nam toplo i navijački zvuče, da nas opiju i nadahnu u iščekivanju onoga što će nam doneti 6. juni.

    Miljan Miljanić: Partizanu kapu dole!

    Našli smo ga na popodnevnom treningu. Žestoko je oznojio svoje momke. Nasmejan i ljubazan, kao jedini Miljan, kao diplomata drevne grčke filozofske škole, reče:

    MILJANIĆ: Partizanu, uvek kapu dole!

    P. VESNIK: Samo to?

    MILJANIĆ: Ako mislite da nije sve, razvodnićemo malo — veli i briše znoj. — Da, taj derbi se ipak razlikuje — od svih ostalih, on je nešto posebno, rekao bih takvo fudbalsko stanje koje je puno elektriciteta i najvećih imaginacija. Cenim sve protivnike, za Partizanu, kako rekoh — kapu dole, makar s njim i najmanje važan megdan delili, mada takvih nema. Znam da će moje i Gojkove momke velika armija navijača poneti na krilima, da će derbi biti kvalitetan fudbalski okršaj, a to je i najvažnije. Rezultat će sigurno biti — ispisan na semaforu!

    Trener Gojko Zec: Učinićemo sve kako bismo iskoristili šansu.

    Valjda nikoga od kandidata za titulu prvaka nisu tako pratile nevolje kao Partizana. Odlazak Katića i Ćurkovića, povrede, mali fond rezervnih igrača… — znaju se i sve druge nedaće, objektivne i subjektivne. No, Gojko je vraški uporan, radan, istrajan. Gotovo kao da čarobnom palicom iznalazi ona suptilna rešenja. Ukratko, „peče“ se na velikoj vatri ovogodišnjeg šampionata. Kako se onda suprotstavi ti „večitom rivalu“?

    ZEC: Zvezda je uvek protivnik dužan punog poštovanja. Osvojila je veliki trofej — Kup i nije opterećena trkom za prvo mesto. Utoliko će joj meč s nama biti lakši. Nama je, pak, taj meč velika šansa, možda i poslednja. Moramo uložiti krajnje napore, učiniti sve, da bismo tu šansu iskoristili.

    Dakle, biće teško. No, ja verujem u svoje momke. Neka dadu sve od sebe. neka igra bude velika i dostojna ugleda dva velika rivala i brojne publike, koja će umeti sigurno da stvori štimung za veliku igru.

    Blagoje Paunović: Biće to velika igra.

    PAUNOVIĆ: Uveren sam da će to biti velika igra bez obzira na položaj Zvezde i Partizana na tabeli. Ali biće to i težak meč za nas igrače. Kad kažem težak, onda, pre svega, mislim na našu odbranu. Jer, teško je zadržati takvu navalu kao što je Zvezdina, posebno sad kada je u usponu forme. Izgaraćemo kao, uostalom, i uvek u duelima sa Zvezdom, jer moramo postići pun uspeh!

    P. VESNIK: Najlepši i najdraži derbi?

    PAUNOVIĆ: Debitovao sam protiv Zvezde 1965. (1:1) i od tada sam odigrao sve utakmice sa „večitim rivalom“. Najdraža pobeda mi je ova poslednja (2:1) kada smo tokom cele utakmice bili bolji, da bismo pali u trans radosti tek u poslednjim sekundama dvoboja.

    Momčilo Vukotić: Moram jednom načeti Zvezdinu mrežu.

    VUKOTIĆ: Naše šanse za prvo mesto su istina umanjene ali nisu i prestale. To nas obavezuje da u žestoku bitku uđemo sa željom da velikom protivniku uzmemo oba boda. Upravo ti bodovi mogu biti naša poslednja šansa.

    P. VESNIK: Gol, prvenac?

    VUKOTIĆ: Moram načeti Zvezdinu mrežu! Još im nisam dao gol, ali to, inače velikom golmanu Dujkoviću, ovog puta čvrsto obećavam. Mislim da ne mogu stalno da me prate ti maleri. Uostalom, znam da je to moj veliki dug vernim i strpljivim navijačima, i neću dozvoliti da ih ovom prilikom razočaram.

    Snežana Cvijović, učenica iz Beograda: Derbi i navijača!

    CVIJOVIĆ: Kao odana simpatizerka i navijač uvek sam optimista. Istina, lepo bi bilo da se ponovi onaj prošli derbi, da nam naši ljubimci u poslednjim sekundama donesu neizmernu radost… Ja verujem u pobedu Partizana. Samo, mislim da bi mi „Partizanovci“ trebalo bolje da navijamo, da pariramo inače veoma bučnim navijačima Crvene zvezde.

    Golman Dujković: Opasnost se zove Vukotić

    DUJKOVIĆ: Verujem da će nam biti lakše nego našim protivnicima, čak lakše nego u svim dosadašnjim susretima. Jer, Partizanu su bodovi neophodni u borbi za prvo mesto, a zna se veoma dobro koliki je to psihički teret u toku igre.

    P. VESNIK: Ako se vaša mreža koji put zatrese, od koga bi mogla?

    DUJKOVIĆ: Opasnost se zove Vukotić, bar ja tako mislim…

    P. VESNIK: Ko je, po vama novi šampion?

    DUJKOVIĆ: Hajduk je trenutno u prednosti, ali do kraja sva šta može da bude, da se izmeni. Jer, bodovi prednosti se lako istope u finišu koji dostiže „belo usijanje“.

    Jovan Aćimović: Velika draž i inspiracija

    AĆIMOVIĆ: Svaka naša utakmica ima veliku draž i daje nam posebnu inspiraciju. Rekao bih, pomalo romantično, da je to uvek fudbalska rapsodija viša bar za oktavu od ostalih. Zato se publika sigurno neće prevariti ako na puni stadion. Uveren sam da će biti i dosta golova.

    P. VESNIK: Cenite li nekoga u protivničkom timu posebno?

    AĆIMOVIĆ: Ko obuče dres velikog tima i on je veliki! Đorđević, Paunović i Bjeković su državni reprezentativci. Znamo se dobro i uzajamno cenimo i poštujemo. Samo, tu su i drugi, za koje lično mislim da će se afirmisati iduće sezone.

    P. VESNIK: Novi šampion?

    AĆIMOVIĆ: Intimno mislim i nadam se da će to biti Partizan, mada niko nije imao toliko nedaća ove sezone kao on. Iskreno želim da smognu toliko snage i da u finišu nadmaše opasne rivale.

    Kapiten Zvezde Dragan Džajić: Radaković je „nezgodan“ bek…

    DŽAJIĆ: Mada ovaj derbi dolazi u trenutku očigledne razlike u našim pozicijama na tabeli, pa i ambicijama, on ipak mora biti veliki. Mi i te kako moramo voditi računa o ugledu Zvezde i navijačima, pogotovo smo to dužni u susretu sa najvećim rivalom Partizanom.

    P. VESNIK: Kakvu poruku imate za Radakovića?

    DŽAJIĆ: Miša je odličan igrač! — Rekao bih: nezgodan bek! Ako je na prošlom derbiju bio moj uspešni ukrotitelj, onda sam mu ostao dužan. Svakako ću nastojati da ovog puta budem bolji. Uostalom, jedno je sigurno: publika će uživati u kreativnoj i uzbudljivoj igri, ona će nas nositi devedeset minuta, u kojima ćemo dobro natopiti naše dresove. Mislim da nam je lakše, jer nećemo imati ono psihičko opterećenje kao što ga Partizan ima s obzirom na borbu za prvo mesto.

    Borivoje Đorđević: Pobedićemo Zvezdu sa dva gola razlike!

    ĐORĐEVIĆ: Za taj derbi danima živimo i mi i Zvezda i publika. On mora biti veliki i po igri i po onoj izuzetnoj atmosferi koju verni simpatizeri umeju da naprave, a to je onda nadahnuće za nas igrače, ono što nas napred kreće.

    P. VESNIK: Rezultat?

    ĐORĐEVIĆ: Pobedićemo Zvezdu sa dva gola razlike! Istina, imam problema sa povredom iz Sarajeva, ali ja bih i iz kreveta ustao i igrao tu utakmicu. Naravno, ako treba tako da bude. Poručio bih našim navijačima da nas istrajno bodre, da nadvise Zvezdine pristalice u gledalištu, pa ćemo i mi njih na terenu.

    Miša Radaković: Biće presudna inspiracija…

    RADAKOVIĆ: Nema lepše predstave od te i zato mislim da je velika čast za svakog od nas igrati derbi. A kad je tako, onda treba verovati u izuzetan fudbalski spektakl na stadionu JNA.

    P. VESNIK: A protivnik, rezultat?

    RADAKOVIĆ: Zvezda je Zvezda i time je sve rečeno. Veoma se dobro poznajemo i lično i taktički… Mislim da će trenutno inspiracija biti presudna za ishod. Za naš tim biće veoma važan poklič navijača. Ako nas ponesu kao prošli put, nadam se trijumfu. Što se tiče duela sa Džajićem, njemu svi komplimenti kao asu, a meni dueli! — nasmejao se Radaković.

    Ratko Čolić: Moram gledati derbi…

    Upitan da li odlazi pa okršaje Zvezde i Partizana fudbalski veteran nam je s osmehom rekao:

    ČOLIĆ: Redovno odlazim i gledam, a bez njih bi bio siromašniji. — reče Čolić brišući naočare. — Te utakmice oduvek su privlačile ljubitelje fudbala kao najveći magnet. Jer, imaju posebnu draž. Želeo bih da, ipak, vidim naše mladiće u punom zalaganju za boje kluba i verne navijače, da izgaraju, kao što smo to mi činili.

    Novica Cvetković: Pobediće Zvezda.

    CVETKOVIĆ: Mislim da Partizan u ovom derbiju nema šta da očekuje. Zvezda ima više prednosti, a ja bi podsetio samo na jednu činjenicu: zar ona ne daje polovinu igrača za državnu reprezentaciju! Inače, volim te derbije i rado ih posećujem. Moj ljubimac je Filipović za kojeg verujem da će postići bar jedan pogodak. Jednostavno, derbi je izuzetna fudbalska poslastica koju svakako ne treba propustiti.

    Mićo Lepčtinović, radnik iz Beograda: Važno je da to bude velika igra i da vidimo golove…

    LEPČTINOVIĆ: Navijač sam Zvezde. Ali, uvek sam cenio Partizana, bez kojeg ni Zvezda ne bi bila velika. Razume se, priželjkujem pobedu mojih ljubimaca i posebno verujem u golgeterske sposobnosti mladog Filipovića. Ali bojim se da, ipak, Partizan ne iznenadi — kao prošli put… Uostalom, važno je za nas gledaoce da to bude velika igra i da vidimo što više golova, da nas meč uzbudi i oduševi.