Partizanov vesnik

List sportskog društva sa najvećim tiražom u SFRJ

Категорија: Hokej na ledu

  • Sa klizaljkama do diplome inženjera

    Još jedan mladi takmičar Partizana potvrdio da sport i škola nisu u suprotnosti

    Milenko Materni, hokejaš Partizana, spada u red onih ne tako retkih sportista, koji su na vreme i u rekordnom roku završili školovanje. Diplomirao je na elektrotehničkom fakultetu i time dokazao da škole i sport mogu ići ići uporedo bez šetnih posledica.

    Proslavljajući diplomu Milenko istovremeno proslavlja i mali jubilej — deset godina provedenih u Partizanu.

    I sada, kada je „osvojio“ još jednu titulu inženjera, s pravom se svi možemo ponositi što Partizan u svojim redovima oduvek gaji izvanredne sportiste i još bolje inženjere, lekare, profesore.

    Isto kao što su ga neraskidivim nitima vezali problemi i formule za elektrotehniku, tako su ga palica, klizaljke i „pak“ vezali za ledenu ploču. Ta druga ljubav počela je slučajno 1961. godine kada je Partizan tražio klizače za svoju juniorsku ekipu. Odlučio je da oproba sreću kao sportista. Posle napornog učenja odlazio bi svake večeri na „Taš“ željan da savlada sve tajne ove dinamične i uzbudljive igre.

    Četiri godine je proveo u juniorskom timu i za to vreme Partizan je dva puta osvojio šampionsku titulu. Njegov talenat je ubrzo bio zapažen, pa je bio pozvan i u juniorsku reprezentaciju za koju je nastupio pet puta. Branio je i boje studentske reprezentacije Jugoslavije na Univerzijadi u Torinu.

    Kasnije, kada se raspao čuveni Partizanov tim juniora, prelazi sa drugovima u seniorsku ekipu čiji kostur i danas sačinjavaju.

    Najznačajnija godina u njegovoj sportskoj karijeri je svakako 1969. kada je sa 15 postignutih golova bio najbolji golgeter. Ova godina će mu ostati u sećanju i po izvanrednoj pobedi nad ekipom Jesenica koja je rešavala da li će Partizan ostati u društvu najboljih ili ne. „Crno-beli“ su pobedili, ali ni to nije bilo dovoljno da ostanu u ligi. Nepravedno su im poništeni bodovi i naši hokejaši su se preko noći našli u Drugoj ligi.

    Zbog novonastale situacije a i zbog želje da na vreme završi fakultet, često je dolazio u iskušenje da napusti ledenu ploču. Međutim, prevagnula je ljubav prema drugovima i Partizanu. Nije imao snage da ostavi prijatelje u trenutku kada im je bio najviše potreban.

    Sve želje i ambicije ovog dvadesetpetogodišnjeg mladića vezane su za zaposlenje i uspeh Partizana u narednom takmičenju.

    „Mislim da su beogradski hokejaši u daleko nepovoljnijoj situaciji nego što je to slučaj sa ekipama iz Slovenije i drugih republika gde postoje pokrivene dvorane“, kaže Materni. „Mi nemamo ni najosnovnije uslov za trening, a o nekom napredovanju nema ni govora. Ulazimo u formu tek kada je prvenstvo pri kraju. Prinuđeni smo da odlazimo u inostranstvo na pripreme, jer Beograd nema pokriveno klizalište. I dok god budemo radili i trenirali pod ovim uslovima uvek će dolaziti u pitanje opstanak naših hokejaša u Prvoj ligi.“

    Trenera pet puta nedeljno, ali i pored toga stigne da ode u pozorište, gde je rado viđen gost. Voli da se nađe sa svojim klupskim drugovima — da pričaju o svemu i svačemu. Ali ipak, najdraža mu je zabava rešavanje raznih matematičkih problema i to uz pop-muziku, čiji je poklonik. Sada, kada je diplomirao imaće mnogo više vremena za hokej, i nada se da će Partizanu dati više nego što je to dosad pružao.

    Ostaje nam da sačekamo zimu i da na klizalištu vidimo jednog „novog“ hokejaša, inženjera Milenka Maternija koji će lišen učenja, posećivanja predavanja, vežbi i ispita sigurno dati punu meru svojih mogućnosti.

  • Partizan ponovo prvoligaš

    Veliki uspeh hokejaša „crno-belih“ i pored svih teškoća

    Hokejaši Partizana u subotu uveče posle poslednjeg zvižduka arbitara na klizalištu u Celju potrčali su jedan drugom u zagrljaj. Posle jednogodišnje pauze nekadanji višestruki šampion Jugoslavije ponovo je postao prvoligaš. Partizan je u Celju pobedio sa 5:1, a posle završetka utakmice između OHK Beograda i Kranjske Gore na Tašmajdanu, ova pobeda nije mu bila ni potrebna. Tako su „crno-beli“ osvojili prvo mesto u B grupi finala prvenstva Jugoslavije, odnosno peto mesto na ovogodišnjem šampionatu, što im je donelo plasman u Prvu ligu.

    Čini se da je ove godine Partizan zaista slavio jednu od svojih najvećih pobeda. Još uvek nam je u sećanju početak prvenstva kada je predsednik Hokejaškog saveza Jugoslavije Leopold Krese mimo svih propisa i paragrafa jednostavno višestruke šampione prebacio u Drugu ligu. Uzalud su bili mnogobrojni protesti, HSJ i njihov predsednik ostali su pri svojoj odluci i tako se „crno-bela“ četa našla u drugoligaškom društvu. Počelo se od početka, ali to nije bila jedina prepreka na koju su naišli sada novi prvoligaši.

    Tokom prvenstva HSJ je pokušao preko svojih organa da zaustavi pobedonosni put Partizana, da ga omete kako ne bi se našao tamo gde mu je i mesto prema kvalitetu — u samom vrhu jugoslovenskog hokeja.

    Vrhunac nekorektnog odnosa bila je odluka da se suspenzija celog prvog tima, koji je napustio klizalište u Ljubljani za vreme polufinalne utakmice Kupa Jugoslavije protiv Olimpije, prolongira do dan danas. Tako je ubedljivo vođstvo „crno-belih“ u B grupi takmičenja, odnosno skoro obezbeđen plasman u Prvu ligu, u poslednji čas doveden u pitanje. I ovog puta Partizan skoro naviknut na smicalice upućene na njegovu adresu smogao je snage da sa rezervnim igračima i doajenima beogradskog hokeja ostvari prvoligaški plasman.

    Novi trener Partizana poznati poljski stručnjak Ježek sigurno je doprineo da ekipa Beograđana tokom proteklog prvenstva pruži niz izvanrednih partija i u potpunosti opravda ambicije da se nađe u Prvoj ligi. Doduše, bilo je i propusta trenutnih slabosti, ali sve to prati jedno ovako ekspresno i maratonsko takmičenje.

    Partizan je ponovo prvoligaš. Samo godinu dana voljom HSJ i njegovog predsednika Kresea višestruki šampioni Jugoslavije morali su da se bore u nižem stepenu takmičenja. I iskonstruisana odluka nije pokolebala mladiće, nekadašnjih asova jugoslovenskog hokeja, jer su bili svesni u svoju vrednost i konačno uverili sve da su u pravu.

    U finalnom delu takmičenja protiv Kranjske Gore OHK Beograda i Celja, kada se odlučilo ko će biti prvoligaš, čini se da je do najvećeg izražaja došla vrednost kluba svetlih tradicija za koje se može reći bez sumnje da je jedan od osnivača jugoslovenskog hokeja. Iako teško hendikepirani suspenzijom skoro kompletnog prvog tima svi oni igrači koji su nosili crno-beli dres u novonastaloj situaciji pružili su maksimum od sebe ne boreći se u ovom trenutku za lični plasman u klubu i jugoslovenskom hokeju već za odbranu jednog svetlog imena kao što je hokejaški klub Partizan.

    I sada kada je sve završeno, kada je Partizan ponovo tamo, gde mu je i bilo mesto, među najboljim jugoslovenskim klubovima, treba čestitati svima od golmana Šemsedinovića, pa do poslednje dojučerašnje rezerve i juniore, a silom prilika i prvotimca, na ovom izvanrednom podvigu.

    Partizan je ponovo prvoligaš, a iduća sezona pokazaće koliko je odluka Hokejaškog saveza i njegovog predsednika Leopolda Kresea bila apsurdna.

    Doajene ne treba zaboraviti

    Skoro sigurno i ubedljivo vođstvo Partizana u finalu šampionata Jugoslavije u hokeju na ledu (B grupa) i plasman u Prvu ligu bili su dovedeni u pitanje. Na polufinalnoj utakmici Kupa Jugoslavije protiv Olimpije hokejaši crno-belih nezadovoljni suđenjem odlučili su da napuste klizalište. Automatski im je izrečena suspenzija, a tako je klub praktično ostao bez celog prvog tima.

    U novonastaloj situaciji uprava je reagovala na jedan jedini način. Pod „crno-beli barjak“ pozvani su svi nekadašnji asovi beogradskog hokeja. Tako su ljubitelji ovog sporta ponovo na ledenoj ploči mogli da vide dr Ljubomira Georgijevića, inž. Mijuškovića, Đokića, Manića, Bogičevića i druge.

    U svakom slučaju uprava Partizana mora pohvaliti sportski gest svog večitog rivala Crvene zvezde koji je stavio na raspolaganje „crno-belima“ nekadašnje asove iz svog kluba. Tako je Partizan sa jednim „old“ timom uspeo da završi šampionat, ali i da obezbedi prvoligaški status.

    Dr Georgijević bio je izvanredan kao i nekad kada je bez konkurencije nosio naziv najboljeg jugoslovenskog čuvara mreže. Đokić je ponovo zaustavljao dah svojim hrabrim i beskompromisnim interpretiranjem hokejaške veštine. Mijušković je svoje bogato iskustvo umeo da prenese u pravim trenucima na svoje nove kolege u timu — juniore Partizana…

    I tako u trenutku slavlja kad „crno-bela“ četa proslavlja povratak u prvoligaško društva ne treba zaboraviti ni ove doajene koji su sigurno dosta doprineli da se Partizan ponovo nađe među najboljima.