Partizanov vesnik

List sportskog društva sa najvećim tiražom u SFRJ

Ознака: Blagoje Paunović

  • Paunoviću aspirin i led

    U listu „Sport“ od trinaestog avgusta ove godine objavljen je članak pod gornjim naslovom. Kapiten našeg tima preporučuje navijačima i simpatizerima svoga kluba da „piju aspirine i meću led na glavu umesto da vode brigu o problemima kluba za koji navijaju“. A on živi od tih koji treba da gutaju aspirine. I pitam ga, što oni nama daju za uzvrat? Nas nekoliko prisustvovalo je utakmicama „Partizan“ — „Zvezda“ i „Partizan“ — „Sarajevo“ i posmatrali smo sve fudbalere. Došli smo do zaključaka da ima mladih, talentovanih i perspektivnih igrača, ali šta to vredi kad nema ko da ih nauči da igraju i daju golove. Pa, ako Gojko Zec prima platu od pola miliona, onda ni Stjepan Bobek nije skup za dva miliona, jer je on taj tim tri puta dovodio do pobedničkog trona, a mislim da bi bio u stanju da to i sad učini.

    Preporučujemo upravi da što pre angažuje Stjepana Bobeka i Marka Valoka. Ako se ovo ne učini odoše Partizanova slava i ugled.

    Potkrepljujući izjavu kapitena Paunovića sekretar Ivanović je rekao da će brzo svi proroci (mislio je valjda na nas navijače) spustiti nos. Bojim se da posle svega ovoga oni ne spuste svoje noseve.

    U koliko nam za ovo pripada neki honorar, mi ga ustupamo kapitenu Paunoviću da za te pare kupi aspirin i led, koji su mu sada preko potrebni. Jedan deo toga neka pokloni i treneru Zecu.

    — Milisav Golubović, Slobodan Vitorović i još deset navijača „Partizana“

  • Dajte „Ćuretu“ šta traži

    Draga redakcijo,

    Najlepše vas molim da ovo pismo objavite u sledećem broju vašeg lista i da ga pročitaju trener Zec i Boba Mihajlović.

    „Partizan“ od 1966. godine nije postigao ni jedan značajniji uspeh na domaćem terenu, sem kad je bio prvi u „Ligi šampiona“. Od 1966. godine pa sve do danas priča se kako „crno-beli“ stvaraju tim i kako nailaze bolji dani, jer „vreme radi za njega“ budući da su njegovi fudbaleri mladi. Od tog vremena do danas „Partizan“ nije postao mi prvak, ni jak. Menjali su se treneri članovi uprave, koji su gledali svoje interese. Kad bi osetio da se radi protiv njega, trener je odlazio ne pokušavajući da spreči ono što ne valja. U jednom klubu trener bi morao da bude sve i sva, kao Miljan u Zvezdi.

    Partizan čini grešku za greškom. Pušta svakog fudbalera koji je želeo da ode u inostranstvo, govorilo se: On je zaslužan i može da ide. Ako je zaslužan neka se odreši kesa, pa neka — ostane. Poslednja greška se učinila sa Damjanovićem. Da je od kluba dobio bar približno onoliko koliko je dobio u inostranstvu, danas nas ne bi bolela glava ko će da igra levog beka. Ovako, gubimo, pa gubimo. Ja se plašim da „Gica“ nije poslednji i da je red na „Ćureta“. Treba učiniti sve da se zadrži jedan vrstan golman. Sad treba odrešiti kesu kao onda kad je doveden Knežević, ako ne i više. Ubeđen sam da Ćurković ne bi otišao iz svog kluba kad bi dobio onoliko koliko dobija za odlazak u inostranstvo, a možda bi ostao i za manju sumu. Bojim se samo da nije oteran iz „Partizana“ još onog dana kad je Knežević doveden. Nišlija je dobar golman, ali ne može da se meri sa Ćurkovićem jer je već u godinama. „Ćure“ brani racionalno i računski i svi navijači „crno-belih“ žarko žele da ostane u klubu. Možda će neko reći da se ne isplati držati dva vrsna golmana i da „Knez“ ne treba da sedi na klupi. Međutim, to je normalno za jedan veliki klub.

    Ako „Ćure“ ode bićemo slabiji. Sutra će otići i Katić i bićemo još slabiji. Preko sutra će otići Radaković i Paun i bićemo još slabiji. I tako u beskraj. Mladi igraju, ali ne tako dobro, kao iskusni igrači. Ako se ovako nastavi „Partizan“ nikad neće imati dobar tim, niti će osvojiti prvenstvo. Mi, verni navijači, ne možemo da se hvatamo u koštac sa navijačima drugih klubova, Zvezde pogotovo. Zar „Partizanovi“ momci ne mogu biti takvi profesionalci kakvi su „Zvezdini“? Ona ima alternaciju za svakog igrača, a mi? Molim vas dajte Zecu sva ovlašćenja i dugogodišnji ugovor.

    Molim Zeca za odgovore:

    1. Dokle će ovako?
    2. da li ima nade da Ćure ostane u Partizanu?
    3. Da li Partizan može da ima veći izbor igrača?
    4. Zašto Partizan i kada povede gubi? Takav slučaj se dogodio u Splitu.

    Još jednom molim upravu da Ćuretu plati onoliko koliko je potrebno da bi ostao u Partizanu.

    Molim redakciju da ovo pismo objavi i da mi Zec odgovori u sledećem broju „Partizanovog vesnika“.

    Drugarski vas pozdravljamo.

    — Makuljević Lazar, sa grupom navijača Partizana, Kučevo

  • Nećemo mlad, već zreo tim!

    Dragi drugovi,

    Odlučio sam da vam napišem ovo pismo posle petog poraza Partizana. Lista neuspeha sve je veća i nesumnjivo je da je Partizan tim brojnim neuspesima izgubio mnogo od svog ugleda. Može se svome klubu oprostiti ako ne ispuni očekivanja na dve-tri utakmice, jer su krize u fudbalu redovna pojava, ali jedan klub tako blistave prošlosti i takvog renomea kakav je „Partizan“ ne bi smeo sebi da dozvoli tako obeshrabrujuće rezultate. Jer 14 bodova iz trinaest utakmica to je bilans klubova koji se bore za opstanak u ligi.

    U „Partizanu“ ima samo nekoliko pojedinaca koji sa pravom nose crno-beli dres. Tu bih, u prvom redu, želeo da spomenem Radakovića, Paunovića, Vukotića, i, na momente, Bjekovića. Oni stvarno mnogo pružaju i prava je šteta što moraju pognute glave da napuštaju teren.

    Želeo bih da odam veliko priznanje treneru Zecu, koji je najmanje kriv za seriju neuspeha i kome bih samo predložio da rigorozno kažnjava nezalaganje i neborbenost fudbalera, u prvom redu novčano. Ako želi da stekne titulu prvaka mora imati i šampionski tim, a ne onakav kakav ima danas.

    Mislim da bi klub morao voditi drugačiju politiku i kad je u pitanju odlazak fudbalera u inostranstvo. Sa 28 godina igrači nisu fudbalski starci, već fudbaleri u punoj snazi. Zato smatram da ni Katiću, ni Ćurkoviću a ni ostalima koji su spremni za odlazak ne treba dati ispisnicu, već ih do kraja karijere zadržati u Partizanu.

    Kad bi „crno-beli“ igrali u sastavu Ćurković, Radaković, Antić, Đorđević, Paunović, Budišić, Živaljević, Đorđić, Katić, Vukotić i Bjeković — titula šampiona bila bi njegova. Naravno, u sledećem prvenstvu, jer je u ovom već sve izgubljeno.

    Drugarski pozdrav

    — Milivoje Simović, 71480 Foča, Maršala Tita 23

  • Još četiri godine u starom jatu

    Naš fudbalski klub u prelaznom roku: Nikola Budišić i Dane Petrović popisaće ovih dana nov četverogodišnji ugovor i ostati u klubu u kojem su stasali od pionira do prvotimaca i u kojem vide svoju novu šansu za potpunu afirmaciju na zelenom polju.

    Došao je kraj prvenstva, a s njim i vreme prelaznog roka, u kojem fudbaleri menjaju klupske boje, priželjkuju nove šanse i uspehe. Od naših fudbalera jedino halfu Budišiću i polutki Petroviću ističu ugovori. U vezi s tim, Dragan Papović nam je rekao:

    „Klub je spreman da s njima sklopi nov četverogodišnji ugovor. Na Petrovića i Budišića, dakle, računamo i u naredne četiri godine. Oni su potrebni klubu i nema nikakvih smetnji za potpis ugovora. To će, naravno, uz obeštećenje, učiniti ovih dana.

    Razgovarali smo i sa dvojicom fudbalera. Budišić nam je rekao:

    „Stasao sam u Partizanu od pionira do prvotimca. Cenim poverenje koje mi je dato, kao i fudbalski kolektiv u kojem su mnogi igrači iz te moje generacije — Paunović, Đorđević, Radaković, Petrović, Vukotić i ostali.“

    Budišić je za prvi tim odigrao ravno 10 utakmica, bio je 10 puta omladinski državni reprezentativac, a u minuloj sezoni je stekao punu afirmaciju u half liniji.

    „Ova godina je godina moje afirmacije. Moram to da cenim i nadam se da ću u narednom prvenstvu dati još više od sebi i da će Partizan postati jači i kvalitetniji.“

    Budišić ima dvadeset i tri godine i pred njim je lepa budućnost.

    Dane Petrović je u ovom prvenstvu odigrao sve utakmice, ukupno 200 prvenstvenih mečeva u dresu Partizana.

    „Ukratko, ostajem u Partizanu još četiri naredne godine. Za potpis ugovora i ja i Budišić primamo po 50.000 dinara, koliko je i predviđeno pravilnikom. Svakako je mnogo važnije od toga uverenje da je ovo kolektiv u kojem smo gotovo svi od ‘beba’ postali iskusni prvotimci, među nama vlada veliko drugarstvo i teško bih mogao i zamisliti neku drugu sredinu osim ove.“

    Pitali smo Petrovića i to šta misli o daljoj ličnoj afirmaciji i uspehu kluba u narednoj fudbalskoj sezoni.

    „Da nismo imali toliko pehova, da smo uspeli prebroditi te ogromne teškoće, bili bismo šampioni. Za sebe lično vidim mogućnost da u naredne četiri godine uz veliko zalaganje steknem punu afirmaciju. No, to neće biti lako, ali sam svestan da sve i najviše zavisi od mene samog.“

  • Božidar Šujica, pesnik: Verujem u Zeca

    KLUB POZNATIH PARTIZANOVACA

    Božidar Šujica, jedan od najpoznatijih i najgrlatijih Partizanovih navijača, spada u red naših najpoznatijih savremenih pesnika. Ovaj tridesettrogodišnji profesor srpskohrvatskog jezika, objavio je do sada samo dve knjige pesama („Prestupne noći“ 1961. i „Vreme i temelji“ 1966. godine), Ali, to je bilo dovoljno da dobije nagradu za knjigu godine i da bude svrstan od najstrožijih estetičara u malobrojnu porodicu eminentnih pesnika.

    ŠUJICA: Da se razumemo, ja nisam navijač, ja sam prijatelj Partizana, drug njegovih igrača, njihov brat, njihova krv…

    P. VESNIK: Kako je počelo to prijateljstvo i bratstvo?

    ŠUJICA: Ja sam još u Kragujevcu, dok sam bio u gimnaziji imao najzvučniji naziv u školi — Bobek, mada su mi govorili da frapantno ličim na Zebeca.

    P. VESNIK: A kako ste postali — drug brat i krv Partizanovih igrača?

    ŠUJICA: Kafanski!

    P. VESNIK: Ali, koliko znam Partizanovi igrači ne idu u kafanu?

    ŠUJICA: Ali igraju boemski fudbal.

    P. VESNIK: Koji su vam Partizanovi igrači posebno prirasli za srce?

    ŠUJICA: Zlatko Čajkovski mi je još kao gimnazijalcu rekao da je Bobek najbolji igrač na svetu. On je to možda bio, ali u Jugoslaviji, Zebec je to mogao da bude. Šoškić je bio — najčedniji. Vladica i Čebinac bili su — noge tima. Galić beskrajno simpatičan. Miladinović neslućeno darovit, veliki moj drug, Jusufi — najveći kavaljer. Vasović, najviše postigao od svih, ali ne u Ajaksu već u Partizanu. Od sadašnje generacije, znam kao divne momke i igrače — Paunovića, Đorđevića, Damjanovića, Ćurkovića, Rašovića…

    P. VESNIK: Zašto Partizan i pored takvih igrača koje je imao i koje ima, ipak nije postigao izuzetne rezultate na domaćoj fudbalskoj sceni?

    ŠUJICA: Bio sam na proslavi Dvadesetpetogodišnjice Partizana. Tamo me frapirala narcisoidnost nekih ljudi iz uprave, koji se, očigledno više brinu o sebi nego o Partizanu. Ti ljudi možda imaju ljubavi, ali sigurno nemaju fudbalskog znanja i njihova se ljubav pretvara u samoljublje, a možda i u koristoljublje.

    P. VESNIK: Valjda je ta uprava ipak učinila nešto za dobro Partizana?

    ŠUJICA: Jeste, nešto zaista veliko: angažovanje Gojka Zeca. Taj čovek nije maher, mućkaroški genije, prekupac i nakupac bodova, demagog, on ne ugađa čaršiji, ne kupuje novinare, ali je zato vredan sistematičan, krcat znanjem, nekompromitovan, a kao čovek čist, pošten i dostojanstven. On je, besumnje, čovek kome treba dati dugu prugu, a on će znati da svoju kompoziciju dovede do Kupa sveta. Ja kao prorok vidim već ozbiljnog i mirnog Gojka koji će i to primiti normalno kao i ovaj neuspeh Partizana, koji je najmanje njegov.

  • Beogradski reprezentativci igraju za porodicu pokojnog Nadoveze

    Grupa beogradskih reprezentativaca na čelu sa Paunovićem, Borom Đorđevićem, Petkovićem i Džajićem nastoji da organizuje susret između reprezentacije Beograda i Galenike. Prihod sa ovog meča bio bi namenjen porodici tragično poginulog mladog Partizanovog fudbalera Branka Nadoveze.

    Ova ideja vrhunskih beogradskih fudbalera naišla je na velike simpatije svih ljubitelja fudbala u našem glavnom gradu. To je divna prilika da se najveći fudbalski auditorijum na jednom velikom meču seti prerano nestalog ljubimca. To je divan i humani gest njegovih drugova svih klupskih boja.

  • Borac će pružiti žilav otpor…

    … Ali se očekuje pobeda Partizana — Sutra Partizan igra u Banjaluci

    U sredu, 2. juna, igra se 30. kolo fudbalskog prvenstva. Partizan gostuje u Banjaluci. To će biti težak okršaj, jer domaćin nastoji da izbegne opasnost koja se nadvija nad njim zlokobno preteći da ga vrati u Drugu ligu.

    Nema sumnje da će Banjalučani učiniti sve da osvoje bod, pa eventualno i dva ali je teško poverovati da bi Partizan mogao biti poražen.

    Realno je očekivati pobedu „crno-belih“ jer je poznato da oni baš u gostima igraju najbolje. Uostalom, i odlična igra protiv Željezničara uliva poverenje i kazuje da se koševski maler ne može ponoviti i na stadionu Borca.

    Razlika u fudbalskoj klasi je očigledna u našu korist, a kada se ima u vidu i predstojeći meč sa Crvenom zvezdom, onda je sigurno da će Paunović i ostali učiniti sve da se u Beograd vrate kao pobednici. jer bi to stvorilo vrlo povoljnu klimu pred tako značajan susret kao što je odmeravanje snaga sa tradicionalnim rivalom.

    Milan Damjanović je vrlo kategoričan: „Verujem da ćemo osvojiti bodove u Banjaluci, jer smo na onoj prijateljskoj utakmici tačno ocenili njihove mogućnosti“.

  • Nade, želje i obećanja aktera i navijača

    Uoči gala predstave najvećih rivala našeg fudbala Partizana i Crvene zvezde

    I ovo fudbalsko predvečerje podariće nam u zelenoj areni na Topčiderskom brdu žestok boj. Pobornici fudbala, pogotovo oni strasni i klupskim bojama Zvezde i Partizana otrgnuti, u rastućoj groznici dočekaće veliki dvoboj. A oni, akteri, i stratezi derbija, katkad i sam odagnaju da bi se mašti pobede predali. Ipak, radost i tuga u fudbalu su uzajamni, nužni, deljivi — već prema tome kako ih isprede i podeli sudbina megdana…

    Sakupili smo pregršt želja, poruka i htenja — da nam toplo i navijački zvuče, da nas opiju i nadahnu u iščekivanju onoga što će nam doneti 6. juni.

    Miljan Miljanić: Partizanu kapu dole!

    Našli smo ga na popodnevnom treningu. Žestoko je oznojio svoje momke. Nasmejan i ljubazan, kao jedini Miljan, kao diplomata drevne grčke filozofske škole, reče:

    MILJANIĆ: Partizanu, uvek kapu dole!

    P. VESNIK: Samo to?

    MILJANIĆ: Ako mislite da nije sve, razvodnićemo malo — veli i briše znoj. — Da, taj derbi se ipak razlikuje — od svih ostalih, on je nešto posebno, rekao bih takvo fudbalsko stanje koje je puno elektriciteta i najvećih imaginacija. Cenim sve protivnike, za Partizanu, kako rekoh — kapu dole, makar s njim i najmanje važan megdan delili, mada takvih nema. Znam da će moje i Gojkove momke velika armija navijača poneti na krilima, da će derbi biti kvalitetan fudbalski okršaj, a to je i najvažnije. Rezultat će sigurno biti — ispisan na semaforu!

    Trener Gojko Zec: Učinićemo sve kako bismo iskoristili šansu.

    Valjda nikoga od kandidata za titulu prvaka nisu tako pratile nevolje kao Partizana. Odlazak Katića i Ćurkovića, povrede, mali fond rezervnih igrača… — znaju se i sve druge nedaće, objektivne i subjektivne. No, Gojko je vraški uporan, radan, istrajan. Gotovo kao da čarobnom palicom iznalazi ona suptilna rešenja. Ukratko, „peče“ se na velikoj vatri ovogodišnjeg šampionata. Kako se onda suprotstavi ti „večitom rivalu“?

    ZEC: Zvezda je uvek protivnik dužan punog poštovanja. Osvojila je veliki trofej — Kup i nije opterećena trkom za prvo mesto. Utoliko će joj meč s nama biti lakši. Nama je, pak, taj meč velika šansa, možda i poslednja. Moramo uložiti krajnje napore, učiniti sve, da bismo tu šansu iskoristili.

    Dakle, biće teško. No, ja verujem u svoje momke. Neka dadu sve od sebe. neka igra bude velika i dostojna ugleda dva velika rivala i brojne publike, koja će umeti sigurno da stvori štimung za veliku igru.

    Blagoje Paunović: Biće to velika igra.

    PAUNOVIĆ: Uveren sam da će to biti velika igra bez obzira na položaj Zvezde i Partizana na tabeli. Ali biće to i težak meč za nas igrače. Kad kažem težak, onda, pre svega, mislim na našu odbranu. Jer, teško je zadržati takvu navalu kao što je Zvezdina, posebno sad kada je u usponu forme. Izgaraćemo kao, uostalom, i uvek u duelima sa Zvezdom, jer moramo postići pun uspeh!

    P. VESNIK: Najlepši i najdraži derbi?

    PAUNOVIĆ: Debitovao sam protiv Zvezde 1965. (1:1) i od tada sam odigrao sve utakmice sa „večitim rivalom“. Najdraža pobeda mi je ova poslednja (2:1) kada smo tokom cele utakmice bili bolji, da bismo pali u trans radosti tek u poslednjim sekundama dvoboja.

    Momčilo Vukotić: Moram jednom načeti Zvezdinu mrežu.

    VUKOTIĆ: Naše šanse za prvo mesto su istina umanjene ali nisu i prestale. To nas obavezuje da u žestoku bitku uđemo sa željom da velikom protivniku uzmemo oba boda. Upravo ti bodovi mogu biti naša poslednja šansa.

    P. VESNIK: Gol, prvenac?

    VUKOTIĆ: Moram načeti Zvezdinu mrežu! Još im nisam dao gol, ali to, inače velikom golmanu Dujkoviću, ovog puta čvrsto obećavam. Mislim da ne mogu stalno da me prate ti maleri. Uostalom, znam da je to moj veliki dug vernim i strpljivim navijačima, i neću dozvoliti da ih ovom prilikom razočaram.

    Snežana Cvijović, učenica iz Beograda: Derbi i navijača!

    CVIJOVIĆ: Kao odana simpatizerka i navijač uvek sam optimista. Istina, lepo bi bilo da se ponovi onaj prošli derbi, da nam naši ljubimci u poslednjim sekundama donesu neizmernu radost… Ja verujem u pobedu Partizana. Samo, mislim da bi mi „Partizanovci“ trebalo bolje da navijamo, da pariramo inače veoma bučnim navijačima Crvene zvezde.

    Golman Dujković: Opasnost se zove Vukotić

    DUJKOVIĆ: Verujem da će nam biti lakše nego našim protivnicima, čak lakše nego u svim dosadašnjim susretima. Jer, Partizanu su bodovi neophodni u borbi za prvo mesto, a zna se veoma dobro koliki je to psihički teret u toku igre.

    P. VESNIK: Ako se vaša mreža koji put zatrese, od koga bi mogla?

    DUJKOVIĆ: Opasnost se zove Vukotić, bar ja tako mislim…

    P. VESNIK: Ko je, po vama novi šampion?

    DUJKOVIĆ: Hajduk je trenutno u prednosti, ali do kraja sva šta može da bude, da se izmeni. Jer, bodovi prednosti se lako istope u finišu koji dostiže „belo usijanje“.

    Jovan Aćimović: Velika draž i inspiracija

    AĆIMOVIĆ: Svaka naša utakmica ima veliku draž i daje nam posebnu inspiraciju. Rekao bih, pomalo romantično, da je to uvek fudbalska rapsodija viša bar za oktavu od ostalih. Zato se publika sigurno neće prevariti ako na puni stadion. Uveren sam da će biti i dosta golova.

    P. VESNIK: Cenite li nekoga u protivničkom timu posebno?

    AĆIMOVIĆ: Ko obuče dres velikog tima i on je veliki! Đorđević, Paunović i Bjeković su državni reprezentativci. Znamo se dobro i uzajamno cenimo i poštujemo. Samo, tu su i drugi, za koje lično mislim da će se afirmisati iduće sezone.

    P. VESNIK: Novi šampion?

    AĆIMOVIĆ: Intimno mislim i nadam se da će to biti Partizan, mada niko nije imao toliko nedaća ove sezone kao on. Iskreno želim da smognu toliko snage i da u finišu nadmaše opasne rivale.

    Kapiten Zvezde Dragan Džajić: Radaković je „nezgodan“ bek…

    DŽAJIĆ: Mada ovaj derbi dolazi u trenutku očigledne razlike u našim pozicijama na tabeli, pa i ambicijama, on ipak mora biti veliki. Mi i te kako moramo voditi računa o ugledu Zvezde i navijačima, pogotovo smo to dužni u susretu sa najvećim rivalom Partizanom.

    P. VESNIK: Kakvu poruku imate za Radakovića?

    DŽAJIĆ: Miša je odličan igrač! — Rekao bih: nezgodan bek! Ako je na prošlom derbiju bio moj uspešni ukrotitelj, onda sam mu ostao dužan. Svakako ću nastojati da ovog puta budem bolji. Uostalom, jedno je sigurno: publika će uživati u kreativnoj i uzbudljivoj igri, ona će nas nositi devedeset minuta, u kojima ćemo dobro natopiti naše dresove. Mislim da nam je lakše, jer nećemo imati ono psihičko opterećenje kao što ga Partizan ima s obzirom na borbu za prvo mesto.

    Borivoje Đorđević: Pobedićemo Zvezdu sa dva gola razlike!

    ĐORĐEVIĆ: Za taj derbi danima živimo i mi i Zvezda i publika. On mora biti veliki i po igri i po onoj izuzetnoj atmosferi koju verni simpatizeri umeju da naprave, a to je onda nadahnuće za nas igrače, ono što nas napred kreće.

    P. VESNIK: Rezultat?

    ĐORĐEVIĆ: Pobedićemo Zvezdu sa dva gola razlike! Istina, imam problema sa povredom iz Sarajeva, ali ja bih i iz kreveta ustao i igrao tu utakmicu. Naravno, ako treba tako da bude. Poručio bih našim navijačima da nas istrajno bodre, da nadvise Zvezdine pristalice u gledalištu, pa ćemo i mi njih na terenu.

    Miša Radaković: Biće presudna inspiracija…

    RADAKOVIĆ: Nema lepše predstave od te i zato mislim da je velika čast za svakog od nas igrati derbi. A kad je tako, onda treba verovati u izuzetan fudbalski spektakl na stadionu JNA.

    P. VESNIK: A protivnik, rezultat?

    RADAKOVIĆ: Zvezda je Zvezda i time je sve rečeno. Veoma se dobro poznajemo i lično i taktički… Mislim da će trenutno inspiracija biti presudna za ishod. Za naš tim biće veoma važan poklič navijača. Ako nas ponesu kao prošli put, nadam se trijumfu. Što se tiče duela sa Džajićem, njemu svi komplimenti kao asu, a meni dueli! — nasmejao se Radaković.

    Ratko Čolić: Moram gledati derbi…

    Upitan da li odlazi pa okršaje Zvezde i Partizana fudbalski veteran nam je s osmehom rekao:

    ČOLIĆ: Redovno odlazim i gledam, a bez njih bi bio siromašniji. — reče Čolić brišući naočare. — Te utakmice oduvek su privlačile ljubitelje fudbala kao najveći magnet. Jer, imaju posebnu draž. Želeo bih da, ipak, vidim naše mladiće u punom zalaganju za boje kluba i verne navijače, da izgaraju, kao što smo to mi činili.

    Novica Cvetković: Pobediće Zvezda.

    CVETKOVIĆ: Mislim da Partizan u ovom derbiju nema šta da očekuje. Zvezda ima više prednosti, a ja bi podsetio samo na jednu činjenicu: zar ona ne daje polovinu igrača za državnu reprezentaciju! Inače, volim te derbije i rado ih posećujem. Moj ljubimac je Filipović za kojeg verujem da će postići bar jedan pogodak. Jednostavno, derbi je izuzetna fudbalska poslastica koju svakako ne treba propustiti.

    Mićo Lepčtinović, radnik iz Beograda: Važno je da to bude velika igra i da vidimo golove…

    LEPČTINOVIĆ: Navijač sam Zvezde. Ali, uvek sam cenio Partizana, bez kojeg ni Zvezda ne bi bila velika. Razume se, priželjkujem pobedu mojih ljubimaca i posebno verujem u golgeterske sposobnosti mladog Filipovića. Ali bojim se da, ipak, Partizan ne iznenadi — kao prošli put… Uostalom, važno je za nas gledaoce da to bude velika igra i da vidimo što više golova, da nas meč uzbudi i oduševi.

  • Gerilci odložili start

    Na Pentagonalu i oko njega

    Prvu utakmicu na „Pentagonalu“, sa Milionariosom, Partizan je trebalo da igra 14. januara. Međutim, susret je odložen za 24 časa iz političkih razloga.

    Bili su to dani oštrih sukoba između vojske i pripadnika gradske gerile u Bogoti, pa je postojala opasnost incidenata. To je „stranka“ slična urugvajskim „Tupamerosima“. Srećom, sve se na vreme stišalo…

    Susret „večitih rivala“

    Crvena zvezda i Partizan sreli su se i na „zelenom kontinentu“. Pošto su „crveno-beli“. zbog nekih nesporazuma, nepredviđeno stigli u Bogotu, odseli su u istom hotelu gde i Partizan — „Kordiljeri“. Na aerodromu ih je sačekao — Bora Đorđević. Fudbaleri, uz Šekularca i Veselinovića, proveli su zajedno dva prijatna dana.

    Zec odbio ponudu

    Za vreme gostovanja u Kaliju, predsednik istoimenog kluba ponudio je treneru Gojku Zecu pozamašnu svotu dolara za dvogodišnji ugovor. Naš trener nije o tome hteo ni da razgovara!

    Osam dana kasnije, pred meč sa Botafogom vlasnik Kalija je ponovio ponudu, ovog puta povećavajući svotu ponuđenih dolara.

    Dobio je isti odgovor!

    Neki drugi klubovi su izrazili spremnost da kupe Bjekovića, Đorđevića i Paunovića. Međutim, trudili su se uzalud.

    Čikinjo — „bela vrana“

    Za prekid meča Botafogo — Partizan, domaći novinari i funkcioneri nisu uperili oštricu kritike na Roberta, koji je navodno vređao glasno arbitra. Fudbaleri Botafoga napustili su teren, solidarišući se sa Čikinjom, koga je sudija isključio.

    „Odmazda“ navijača

    Posle inkriminisanog susreta sa Botafogom, fudbaleri Partizana napadnuti su kamenicama, na putu do hotela. Bila je to „odmazda“ grupe neobuzdanih navijača Botafoga, koji su — u znak protesta razbili dva stakla na prozorima autobusa. Naši igrači nisu osetili posledice tog nesportskog ispada.

    Dresovi na poklon

    Rukovodstvo „crno-belih“ na ovoj turneji, pokazalo je da zna da ceni svaku pažnju. Zbog korektnog gesta niškog Radničkog i Pobede iz Prilepa, koji su im ustupili Gligorovskog i Kneževića, kao pojačanja, rešili su da se revanširaju: Partizan je Radničkom i Pobedi doneo po garnituru dresova, kao znak pažnje.

    Inače, rukovodstvo je, za razne klupske selekcije, kupilo 17 garnitura dresova razne veličine i dezena!

    Bod poslednjem

    Naši fudbaleri su trijumfovali. Zanimljivo je, međutim, da su jedini bod na „Pentagonalu“ izgubili protiv najslabijeg tima na turniru, Kalija. Ali, i za to ima opravdanja: to je jedini susret koji nije igran u Bogoti, već na terenu protivnika. A u Bogoti je nadmorska visina 2700 metara, u Kaliju — svega 1000! To je za „crno-bele“ bila velika prepreka.

    Izostao duel

    Pred meč sa Botafogom Partizan je najviše nade polagao u Radakovića. On je trebalo da čuva najboljeg igrača protivnika, slavnog Paula Cezara-Limu. Jer, prošle godine u Meksiku, Lima nije „pipnuo fudbal“ pored našeg beka!

    Ovog puta očekivani dvoboj je izostao — jer je Lima bio povređen i nije mogao da igra.

    Pejović — polutka

    Na dve utakmice Zec je odlučio da centarhalfa Vladu Pejovića prebaci na mesto polutke. Želi da na mesta ovom izvrsnom igraču, koji je „hendikepiran“ činjenicom da su Paunović i Budišić izvrsni. Kada je to, u Beogradu, čuo Atanacković je samo prokomentarisao:

    — Zec zna šta radi, to je izvrstan potez. Neka Pejović proširi svoje znanje, neka nauči linije u napadu: To će mu trebati.

    Malerozni Drljača i Đorđević

    Slavko Drljača baš nije imao sreće. Odlaskom Ćurkovića dobio je toliko željenu šansu i na prvoj proveri (protiv Milionariosa) slomio nogu u duelu sa protivničkim centarforom! Mogao je da ostane, ali se vratio u Beograd da se leči. Nogu je stavio u gips i neizvesno je kada će početi sa treninzima.

    Ni Đorđević nije bio mnogo bolje sreće. On, Damjanović se ponovo povredio — u meču sa Santa Feom, u kome je bio najbolji na terenu. Da maler bude veći: nekoliko dana kasnije, protiv Botafoga, dobio je udarac na istom mestu!

    Specijalne nagrade

    Posle izvanrednog uspeha na turniru u Bogoti, želeći na taj način da oda posebno priznanje fudbalerima za izvanredne igre i zalaganje, kao i za sportsko držanje, vođstvo puta odlučilo je da fudbalerima i treneru Zecu dodeli specijalne nagrade, odnosno ekstra premije.

    Izvinjenje

    Veče posle incidenta rukovodstvo Botafoga (u delegaciji su bili predsednik kluba, članovi rukovodstva, Roberto i predsednik FS Kolumbije, Alfonso Sele) u hotelu „Kordiljeri“ i izvinilo se zbog napuštanja terena. Beograđani su to prihvatili i proveli veče u srdačnoj atmosferi.

    Partizan tim meseca

    Najveći list u Bogoti, „El ekspedeter“ svakog meseca bira najuspešniji klub (i pojedince), bez obzira da li je to domaća ili strana ekipa. Ovog puta Partizan je bio bez konkurencije — dobio je još jedno veliko priznanje. Nezgoda je bila samo u tome što domaćini nisu znali da li da tu titulu „crno-beli“ ponesu za januar, februar ili za oba meseca!

    Brkajlije

    Nekoliko dana Paunović je bio „najatraktivnija“ ličnost u hotelu. Doneo je iz Beograda pun kofer konzervi. Posle nekoliko trovanja hranom (Paunović, Pejović, Antić i Marić) svi igrači su se okupili oko Paunovićevog kofera sa konzervama.

    Ali, čim su konzerve potrošene, naišla je druga atraktivnost. Mnogi igrači pustili su brkove. Petrović, Paunović, Bjeković i Damjanović, za vreme južno američke turneje, nosili su epitet — „brkajlije“.

    Biser turneje

    Domaći komentatori i stručnjaci tvrde da je naš predstavnik na svim utakmicama igrao veoma dobro. Pa, ipak, mnogi misle da je biser turneje bio meč protiv Santa Fe. List „Il tiempo“ piše:

    „Partizan je igrao odlično na svim utakmicama. Ali, najlepšu igru prikazao je u prvom meču protiv Santa Fea. Vukotić, Paunović i Đorđević bili su na toj utakmici veliki.“

    U trenerkama starih majstora

    Ljut sudar Partizana i Botafoga nije mogao da stvori granicu u prijateljstvu istinskih sportista. Paulo Cezar i Žairzinjo, vedete brazilskog fudbala razmenili su klupske trenerke sa Gojkom Zecom i Nikolom Budišićem.

  • Dragoslav Šekularac: Pa, vi i ne slutite šta ste učinili!

    Na Pentagonalu i oko njega

    ŠEKULARAC: Meč sa Partizanom bio je za mene događaj godine! Mislim da sam još jednom dokazao svoju veličinu, Partizan me prijatno iznenadio.

    VESELINOVIĆ: Santa Fe je izgubio od sjajnog protivnika. Partizan ima izvanredno mladu, talentovanu i kvalitetnu ekipu. Najbolji ste na Pentagonalu, ovo je tim pred kojim je budućnost. Imate i jednog izvanrednog i mladog trenera, koji majstorski vodi tim.

    ZEKINJO (BOTAFOGO): Odavno u Južnoj Americi jedan tim nije dočekan sa takvom pompom, kao sada Partizan! Vi ste to zaslužili, zbog utiska i trijumfa prošle godine, u Meksiku.

    ŽAIRZINJO (BOTAFOGO): I prošle godine „slomio“ nas je Đorđić! To je sjajan igrač. Drago mi je što me je i ovog puta u to uverio.

    ŠEKULARAC: Pa, vi i ne slutite šta ste učinili! Ni jedna evropska ekipa do sada nije ovako igrala u Bogoti. Posle ovog trijumfa cena Partizana na južnoameričkom kontinentu biće pet puta veća!

    PAULO DE AUMEGA (TEHNIKO BOTAFOGA): Mislio sam da će naše dvoboje rešiti sjajna navala Botafoga. Ali, Jugosloveni imaju odbranu kakvu još nisam video. To je fenomenalno!

    IZVEŠTAČ LISTA „IL TIEMPO“: Ta dva mladića, Vukotić i Živaljević, oduševili su publiku u Kaliju. Prvi je igrač neviđenih ideja i mogućnosti, drugi ima udarac kao torpedo…

    LIST „EL EKSPERTADO“: Kali je srećno prošao! Partizana može da zaustavi samo Santa Fe, jer ga Veselinović i Šekularac poznaju.

    ESKOBAR (KALI): Kakav je to igrač, taj Paunović! Pa, pored njega ni ptica ne može da proleti…

    ROBERTO (BOTAFOGO): Ne mogu sebi da oprostim što sam udario Paunovića. Ne znam šta mi je bilo. Izvinjavam se svima do neba. Pokvarili smo jedan spektakl, meč koji bi bio velik.

    DAMJANOVIĆ: u drugom susretu protiv Botafoga isključen sam prvi put u životu! Zaista, za to nije bilo razloga. Nije mi zbog kazne, već što sam „srušio“ jednu svoju dragu tradiciju.

    PAULO CEZAR — LIMA (BOTAFOGO): Video sam mnogo velikih svetskih golmana. Ali, Knežević je fenomenalan! Sad mi je jasno zbog čega je Santos želeo da ga angažuje. U njegovoj senci (na drugoj utakmici — prim. red) ostala je čak i odlična igra Partizana.

    VELASKEZ (ARBITAR PREKINUTOG MEČA SA BOTAFOGOM): Partizan nije kriv, držao se džentlmenski. Botafogo je pokušao da igra silom, a fudbalski zakoni su isti za sve. Morao sam da prekinem meč.

    ALFONSO SENIOR (ČLAN FIFA): Arbitar je bio u pravu — morao je da prekine utakmicu. Botafogo nije imao nerava, poneo se kako ne dolikuje velikom timu. A mogao se ugledati na Partizana!

    GOJKO ZEC: Nije važno ko je bio najbolji, nije važno ništa se dešavalo. Bitno je da smo osvojili pehar, da smo igrali veoma dobro, da smo sproveli plan priprema i da je svaki pojedinac bio izvanredno disciplinovan.