Partizanov vesnik

List sportskog društva sa najvećim tiražom u SFRJ

Ознака: Velibor Vasović

  • Vasović je bio u pravu

    Pišem Vam razočaran posle poraza od čačanskog „Borca“ za Kup Maršala Tita.

    Normalno je da se u sportu ne može uvek pobeđivati, ali nije normalno da se sve gubi, kao što je slučaj sa fudbalerima „Partizana“ ove godine. Ja, kao veliki simpatizer „Partizana“, ove godine sam se stalno razočaravao, jer su fudbaleri u prolećnom delu prvenstva od 34 moguća boda osvojili samo 13 bodova, a u sadanjih 9 kola ovoga prvenstva samo 4 boda. Pa zar se sme to dogoditi timu koji nosi ime „Partizan“ i šta o ovom neuspehu misle igrači i treneri koji se plaćaju po učinku i uopšte čitav upravni aparat fudbalskog kluba. Ako njima nije stalo do novca, valjda im je stalo da održe ugled koji je ove godine potpuno srozan.

    Gledajući utakmicu protiv „Borca“ iz Čačka video sam da kod fudbalera nema morala ni volje za pobedom, premda im se taj moral i volja skupo plaćaju. Igrači su se kretali po terenu kao da su imali olovne cipele, a loptu su prosto mučili, a kako je samo Đorđević izveo jedanaesterac. To je bilo za plakanje. Zar nije sramota da „Partizan“ 15 godina ne može da osvoji Kup Maršala Tita, a da u poslednje 4 godine uvek gubi u Kupu na penale i to od drugoligaša.

    Pre izvesnog vremena kada je Velibor Vasović između ostalog izjavio da će Partizan doživeti sudbinu beogradskog „Radničkog“, mislio sam da je ta izjava tendenciozna, ali sada verujem da će ako ovako nastave fudbaleri stvarno doživeti sudbinu „Radničkog“ iako je razlika u kvalitetu između ova dva kluba uvek bila velika.

    Kada je prošlog leta Gojko Zec došao u „Partizan“ sa velikom pompom, iskreno sam se i ja obradovao, jer sam mislio da je mlad i ambiciozan trener i da će sa fudbalerima postići mnogo bolje uspehe, no što su prethodni treneri uspeli. On je svojim dolaskom to stvarno i najavio, jer je sa fudbalerima osvojio jesenje prvenstvo. Međutim, ove godine Gojko Zec se potpuno izgubio i sa igračima doživeo najcrnju godinu od osnivanja kluba. Kakav je njegov način treniranja, taktika i koncepcija igre, kad fudbaleri ne mogu da daju ni jedan gol po utakmici, jer su na zadnje 8 prvenstvene utakmice dali samo 5 golova. Mene kao vernog navijača najviše nerviraju i razočaravaju izjave Gojka Zeca posle svakog neuspeha, gde uvek daje nekakve optimističke izjave, „kako još sve nije izgubljeno“, „kako postoje teoretske šanse da se osvoji prvo mesto“ „kako će proleće biti ‘Partizanovo’“ itd. Našta mu mi navijači ličimo, zar ne vidi da mu više i deca ne veruju, jer teoretske šanse za osvajanje prvog mesta ima i „Sutjeska“ koja je poslednja na tabeli, ali ona nema takve ambicije.

    Navijač Partizana od osnivanja

    — Bratislav Vučković, Beograd, Al. Nenadović 29.

  • Bravo za ustupljeni prostor

    Druže uredniče,

    Neobično me je obradovala kratka vest u „Partizanovom Vesniku“ da otvarate rubriku „Pisma čitalaca“ i da ćete, prema raspoloživom prostoru objavljivati pisma. Svestan sam toga da nećete moći da objavljujete sva pisma koja dobijate, jer je sigurno da će ih biti mnogo. Mi navijači želimo da kroz tu rubriku uspostavimo bolju i čvršću vezu sa voljenim klubom i našim ljubimcima, pa nam stoga, molimo vas, nemojte zameriti što ćemo vam se u buduće češće javljati, sa svojim pitanjima, predlozima i zahtevima.

    U ovom svom pismu hteo bih da kažem nešto o samom sadržaju lista. Čini mi se da se naš list „Partizanov Vesnik“ postavlja više kao opšte informativno glasilo i da u njemu mi navijači možemo da pročitamo o „Partizanu“ isto onoliko koliko i u ostalim listovima. Malo ima u listu nekih bližih konkretnih vesti o radu klubova. U listu se često pojavljuju članci profesionalnih novinara sa njihovim komentarima o pojedinim pojavama, što je dobro jer su oni studiozni, kvalitetno dobro obrađeni, ali mislim da im nedostaju odgovori uprava klubova i konkretnije vesti o radu uprava pojedinih klubova. Recimo izašla je vest pod naslovom „Vasović novi tehnički direktor Partizana“, da bi već sutradan u „Sportu“ Vasović to demantovao. Ne mogu da shvatim da li je pisac tih redova trebalo prethodno kod Upravnog odbora fudbalskog kluba da proveri tu vest i da eventualno u tom natpisu objavi i komentar odgovornih ljudi iz uprave fudbalskog kluba. Ovako imam utisak da i naš list teži za nekim senzacijama ne proveravajući njihovu tačnost. Mislim da vesti objavljene u ovom listu moraju biti proverene, a za to postoji mogućnosti pošto je klupski list.

    Kako će se u rubrici „Pisma čitalaca“ najčešće pojavljivati pisma sa pitanjima i predlozima, predlažem da redakcija pored objavljenih pisama priprema i odgovore na pitanja pošto mi čitaoci najčešće pišemo pisma da bi smo dobili odgovor, jer nas to najviše i interesuje, a ne iz nekih novinarskih pobuda.

    Hvala na prostoru.

    — Sima Bućinac, Vršac, NikoleTesle 40

    Odgovor Redakcije

    Vaše primedbe primamo sa dužnim poštovanjem i istovremeno vas, i sve ostale naše čitaoce, obaveštavamo da ćemo rado odgovarati na sva postavljena pitanja.

  • Pored Zeca „zlatni dečaci“

    Draga redakcijo,

    Siguran sam da će se ovo moje pismo naći u korpi za otpatke, ali se nadam da će ga bar neko pročitati.

    Došavši kući s posla u petak 6. 8. 1971. godine u kasno popodne umoran i iscrpljen od napornog rada, spremao sam se da legnem kada mi poštar donese moj omiljeni list „Partizanov vesnik“. I pored umora nisam mogao da odolim a da ga na brzinu ne prelistam i da vidim šta sve sadrži.

    Moram da vam se zahvalim na bogatoj sadržini i ilustraciji lista. Ono što me je navelo da Vam pišem to je što se Vaske nudi da radi u našem klubu, ne samo on već kako kaže da treba da se nađe mesto za svakog Partizanovog dečka iz zlatnog doba.

    Ne treba da se zavaravamo lovorikama i da živimo večito na slavi, mlađi dolaze i na njima svet ostaje, zašto onda ima da se po jedini funkcioneri Partizana plaše za svoje fotelje kad ima posla samo ako hoće da se rade sa ljubavlju i za ljubav kluba.

    Mislim da je došlo krajnje vreme, pogotovu sada u profesionalizmu, za lično isticanje i sve treba da bude podređeno interesima kluba. A šta bi značilo za Partizan kad bi angažovao „zlatne dečke“ ne zbog navijača, koji to iznad svega žele, već zbog međunarodne javnosti jer su Vaske, Šole, Julka, Gale i ostali poznati širom sveta. Ti naši asovi su dobro situirani i za njih novac ne igra nikakvu ulogu. S takvim ljudima i sa zdravom politikom Partizan bi u dogledno vreme bio opet onaj stari. Zar rukovodstvo Partizana ne može da se ugleda na Crvenu zvezdu?

    Mislim da sada imamo veliku šansu; uz ambicioznog trenera Zeca i dobro rukovodstvo možemo učiniti mnogo. Samo, uspesi se ne stvaraju preko noći i za neuspeh Partizana ponajmanje je kriv Gojko Zec.

    Naš klub je u prošlosti za svaki neuspeh odmah krivio trenera. Ova uprava to ne čini. Dala je odrešene ruke treneru i ubeđen sam uspesi neće izostati. Poznato je da svaki trener ima svoju koncepciju i poseban ukus pa nije ni čudo što su česte promene stručnjaka morale da se odraze i na domet same ekipe. Zato molim upravu Partizana da sve asove „zlatne generacije“, koji hoće da dođu u naš klub rado prime, a i da daju potpuno odrešene ruke na duži period treneru Gojku Zecu. Na kraju, želim sve najlepše svim klubovima Partizana vaš verni navijač (sada iz Zapadne Nemačke).

    — Pravdoljub Marković, 7 St. Fenerbach, Tammenacker str. 40, Zap. Nemačka

  • Naš Vaske

    Izvesne stvari ostaju duboko u čoveku, u samoj duši njegovoj i čestim evociranjem čuvamo te uspomene. Jedna od tih uspomena koje naš razum nikada neće osuditi na zaborav je i finalni meč Kupa šampiona Evrope Real Madrid — Partizan 2:1.

    Naš šampion je bio na pragu najvećeg uspeha. Toga dana čak i bolji od proslavljenog španskog tima, ali kada naši napadači (Pirmajer, Galić, Hasanagić) nisu iskoristili one silne gol-pozicije koje su usledile posle našeg vođstva terazije sudbine okrenule su se protiv nas.

    Velika šansa je propuštena! A to je bila divna prilika da jedna izuzetno obdarena generacija stane na presto evropskog fudbala. Pomislili smo da im se više takva mogućnost neće pružiti. Međutim, život je pun iznenađenja. Eto, ipak se dogodilo da je jedan član onog velikog tima „crno-belih“ igrao u finalu Kupa šampiona Evrope, pa čak i primio pehar iz ruku predsednika UEFA Viderkera. To je bio Velibor Vasović!

    Tako smo te večeri kraj malih ekrana sa pojačanim žarom pratili utakmicu Ajaks — Panatenaikos i pomno smo želeli da Holanđani pobede. Kroz Vasovićevo slavlje mi smo osetili delić Partizanovog uspeha, neku zakasnelu i delimičnu utehu za ono što smo propustili one noći u Briselu.

    I ne samo to: Vasovićev izbor za kapitena primili smo sa posebnom gordošću, jer su njegove ljudske vrline, časnost, ozbiljnost pa i sam karakter formirani u Partizanu, njegovoj drugoj porodici.

    Zato u toj kapitenskoj traci na Vasovićevom rukavu vidimo priznanje Partizanu, klubu u kome je Vaske i ponikao.

  • Božidar Šujica, pesnik: Verujem u Zeca

    KLUB POZNATIH PARTIZANOVACA

    Božidar Šujica, jedan od najpoznatijih i najgrlatijih Partizanovih navijača, spada u red naših najpoznatijih savremenih pesnika. Ovaj tridesettrogodišnji profesor srpskohrvatskog jezika, objavio je do sada samo dve knjige pesama („Prestupne noći“ 1961. i „Vreme i temelji“ 1966. godine), Ali, to je bilo dovoljno da dobije nagradu za knjigu godine i da bude svrstan od najstrožijih estetičara u malobrojnu porodicu eminentnih pesnika.

    ŠUJICA: Da se razumemo, ja nisam navijač, ja sam prijatelj Partizana, drug njegovih igrača, njihov brat, njihova krv…

    P. VESNIK: Kako je počelo to prijateljstvo i bratstvo?

    ŠUJICA: Ja sam još u Kragujevcu, dok sam bio u gimnaziji imao najzvučniji naziv u školi — Bobek, mada su mi govorili da frapantno ličim na Zebeca.

    P. VESNIK: A kako ste postali — drug brat i krv Partizanovih igrača?

    ŠUJICA: Kafanski!

    P. VESNIK: Ali, koliko znam Partizanovi igrači ne idu u kafanu?

    ŠUJICA: Ali igraju boemski fudbal.

    P. VESNIK: Koji su vam Partizanovi igrači posebno prirasli za srce?

    ŠUJICA: Zlatko Čajkovski mi je još kao gimnazijalcu rekao da je Bobek najbolji igrač na svetu. On je to možda bio, ali u Jugoslaviji, Zebec je to mogao da bude. Šoškić je bio — najčedniji. Vladica i Čebinac bili su — noge tima. Galić beskrajno simpatičan. Miladinović neslućeno darovit, veliki moj drug, Jusufi — najveći kavaljer. Vasović, najviše postigao od svih, ali ne u Ajaksu već u Partizanu. Od sadašnje generacije, znam kao divne momke i igrače — Paunovića, Đorđevića, Damjanovića, Ćurkovića, Rašovića…

    P. VESNIK: Zašto Partizan i pored takvih igrača koje je imao i koje ima, ipak nije postigao izuzetne rezultate na domaćoj fudbalskoj sceni?

    ŠUJICA: Bio sam na proslavi Dvadesetpetogodišnjice Partizana. Tamo me frapirala narcisoidnost nekih ljudi iz uprave, koji se, očigledno više brinu o sebi nego o Partizanu. Ti ljudi možda imaju ljubavi, ali sigurno nemaju fudbalskog znanja i njihova se ljubav pretvara u samoljublje, a možda i u koristoljublje.

    P. VESNIK: Valjda je ta uprava ipak učinila nešto za dobro Partizana?

    ŠUJICA: Jeste, nešto zaista veliko: angažovanje Gojka Zeca. Taj čovek nije maher, mućkaroški genije, prekupac i nakupac bodova, demagog, on ne ugađa čaršiji, ne kupuje novinare, ali je zato vredan sistematičan, krcat znanjem, nekompromitovan, a kao čovek čist, pošten i dostojanstven. On je, besumnje, čovek kome treba dati dugu prugu, a on će znati da svoju kompoziciju dovede do Kupa sveta. Ja kao prorok vidim već ozbiljnog i mirnog Gojka koji će i to primiti normalno kao i ovaj neuspeh Partizana, koji je najmanje njegov.

  • Naši čitaoci i idealan tim Partizana

    U novogodišnjem broju našeg lista objavljen je „idealan tim“ Partizana, kao finalni akt proslave 25-ogodišnjice postojanja i rada fudbalskog kluba Partizan.

    I kad i obično: svaka anketa ma kako brižljivo pripremana, čak i ako svojom slojevitošću daje presek vremena, atmosfere i mišljenja, na određen način uznemiri čitaoce i prijatelje i mnoge od njih nagna da nam se jave, bilo da izraze svoje slaganje ili neslaganje ili, jednostavno, da zatraže objašnjenje zašto je ovaj, a ne onaj igrač u najboljem timu Partizana tokom minulih godina jedne četvrtine našeg stoleća.

    Da ne bismo pojedinačno odgovarali svim čitaocima, evo iznosimo šta je bilo presudno za ovakvu kompoziciju tima i zašto u njoj nisu našli mesto Šoštarić, Brozović, Minda Jovanović, Hasanagić, Miladinović, Čebinac, Valok, Atanacković i još neki čija su imena bila po ukusu prijatelja „crveno-belih“.

    1 Ćurković

    IvanĆurković je zahvaljujući igrama koje je pružio tokom tri poslednje godine uspeo da nadvisi čak i Šoškića, koji je u našim i svetskim okvirima veće ime od Ćurkovića, ali ne i bolji golman. Naime, Ćurković u taktičkom smislu toliko unapredio igru golmana da je postao uzor modernog čuvara mreže.

    Danas je Ćurković, uz Engleza Benksa, najbolji golman Evrope! On je u svom šesnaestercu sve više računar, a sve manje golman u onom klasičnom smislu reči.

    Ćurkovićev najveći kvalitet je u tome što sprečava a ne brani gol kao većina golmana. Inteligentan je, pronicljiv kada je u dresu misli kao mačka i gotovo se ne da iznenaditi. Rečju golman van serije i konkurencije!

    2 Belin

    BrunoBelin je bio i ostao „najplemenitiji bek“ koji je fudbalskom sportu uopšte poznat. Sve je kod njega bazirano na tehnici, veštini i brzini. Fudbal je igrao lakoćom majstora, pa otuda i utisak da svoju snagu nije ni koristio. Imao je izuzetnu tehniku oduzimanja, a grubost mu je do kraja karijere ostala nepoznata.

    Belin je uz Branka Stankovića iz Crvene zvezde bio preteča beka današnjice, beka koji ne dejstvuje samo u defanzivnim zadacima, već spretno organizuje igru svoga tima pospešuje napada, pa ga čak i završava. To sve nije posedovao Miroslav Brozović, koji je bio veliki bek u ondašnjem shvatanju fudbala, ali ne u ovom današnjem smislu.

    3 Jusufi

    Fahrudin Jusufi je trajno ušao u istoriju jugoslovenskog fudbala kao bek svetskog potencijala. Bio je čvrst kao kremen, umeo je da se bori kao lav, da oduzima lopte i da ih u smučarskom slalomu donosi do protivničkog šesnaesterca i podaruje saigračima.

    Fascinirao je kao tehničar i fudbalski znalac i po tome je odmah upadao u oči. Na svim meridijanima bio je priznavan kao „evropski Džalma Santos“ toliko je virtuozno delovao na terenu da je najviše priznanja primao i od navijača iz rivalskih tabora.

    Svoju visoku internacionalnu klasu potvrdio je i po odlasku u Zapadnu Nemačku.

    4 Čajkovski

    Zlatko Čajkovski: Za mnoge stručnjake je to najbolji jugoslovenski igrač svih vremena. Bio je najubedljivija ličnost na fudbalskom terenu. Igrao je fudbal sa zanosom i strašću koju još niko posle njega nije ponovio. Znao je mnogo, davao je još više. Imao je neizmerenu izdržljivost, posedovao je veštinu koja je oduševljavala i nikad se nije predavao.

    To je najpopularniji jugoslovenski igrač u svetu! Voleli su ga navijači, cenili novinari, oduševljavali stručnjaci. Uz Bobeka, Miloša i Zebeca činio je igrački kvartet najviše međunarodne klase. Oni su proslavili Partizan na svim meridijanima.

    5 Paunović

    Blagoje Paunović: Uz Ćurkovića jedini igrač današnje generacije koji je našao svoje mesto u „najidealnijem timu“ Partizana. Paunović ima takva igračka svojstva da je teško zamisliti veću kompletnost. Brz je, ima odlične reflekse, sjajno igra glavom, odlično se postavlja, vrstan je tehničar, oseća igru i podjednako dobro dejstvuje i kad obavlja defanzivne zadatke kao i kad započinje akcije napada.

    UZ Holcera je nezamenljiv član odbrane državne reprezentacije, a u Partizanu sa Ćurkovićem čini nepremostivi bedem za svaki napadački red. Centarhalf najvećeg formata!

    6 Vasović

    Velibor Vasović: u danima kada je branio boje Partizana i državne reprezentacije bio je igrač bez premca. Suvereno je vladao prostorom pred svojim golom, ali je povremeno znao opasno da ugrozi protivnička vrata.

    „Vaske“ je jedan od onih koji su dobili najviše glasova u našoj anketi, što je dokaz da su ga svi visoko cenili. Pravi igrač savremenog fudbala! Uporan, neustrašiv, snažan, nesavladljiv i oštar. Imao je svoj stil u igri. Delovao je sirovo, tvrdo, ali je zato bio uvek dostižan, gotovo da je sve duele rešavao u svoju korist, a kada bi on bio savladan gol je bio neminovan.

    7 Kovačević

    Vladimir Kovačević je još kao junior mnogostrukošću svoga talenta umeo da ukreše divljenje u očima gledalaca. Bilo je svima jasno da će taj dečak krhke konstitucije izrasti u pravog asa.

    Kovačević je fudbalski strateg najvećeg formata. Sve je video, pa čak i predviđao u deliću sekunde i donosio rešenja koja su bila nevidljiva i mirnom posetiocu na tribinama.

    Bio je suptilan tehničar sa prefinjenim smislom za igru i kombinacije, a umeo je da postiže golove s lakoćom rođenog golgetera.

    Da ga je priroda obdarila većom izdržljivošću i snagom u Kovačeviću bismo imali najkompletnijeg, najinteligentnijeg i, svakako, najboljeg igrača svih vremena. Boljeg čak i od Bobeka!

    8 Milutinović

    Miloš Milutinović je bio trio igrač: centarfor ili polutka, a na desnom krilu igrao u reprezentaciji i samo nekoliko puta u Partizanu.

    Igrao je pet godina u crno belom dresu i za to vreme je stekao visoku internacionalnu afirmaciju. Bio je umetnik lopte, veštak, maštoviti kombinator i neumoljivi strelac.

    Miloš je najbolji golgeter Partizana ako se uzme u obzir broj odigranih utakmica i postignutih golova. Oduševljavao je lakoćom, znanjem i umećem. Sve je kod njega bilo skladno, elegantno, bez napora…

    9 Galić

    Milan Galić je bio igrač ekstra klase, ali ga svi nisu cenili u meri koju su zasluživali njegova obdarenost i ostvarenja na terenu.

    „Gale“ je bio odličan tehničar, spretan dribler i nepogrešivi strelac. Imao je prodornost strele. Njegova brzinska reakcija je bila fenomenalna. Sve je radio u punom sprintu i protivničke odbrambene igrače je ostavljao bespomoćnim.

    Malo je igrača koji su toliko osećali igru, tražili je i pri svemu tome uvek išli na najjednostavnija rešenja. Galićeva veličina je u tome što nikad nije voleo jevtine efekte, već je pred sobom imao samo jedan cilj: protivnički gol!

    10 Bobek

    Stjepan Bobek: Prvi i do danas jedini priznati majstor fudbala. Tako visok stepen fudbalske intelegencije još nije viđen u našoj zemlji.

    Bobek je mogao sve da učini sa loptom, a njegov kreatorski odnos prema igri ostao je do danas nedostignut. „Štef“ je bio i ostao istinski fudbalski hudožestvenik. On je oplemenio i obogatio fudbalsku igru, dao joj je ono što pre njega nije mogao niti znao.

    Savremenici iz Bobekovih dana i danas su spremni da ustanu kada govore o njegovoj fudbalskoj veštini.

    11 Zebec

    Branko Zebec: Dugo se verovalo da je Zebec prevashodno igrač izvanrednih fizičkih mogućnosti. Međutim, vremenom Branko je eliminisao takva mišljenja i naterao sve prijatelje fudbala da ga uvažavaju kao igrača izvan kategorije.

    Zebec je bio sjajno krilo i izvanredan centarhalf. Šta je igrao bolje teško je reći. Uostalom, tako veliki igrač na svakom mestu pruža mnogo, jer je i njegova sveukupnost bila nemerljiva.

    U Partizanu Zebec je doživeo svoju punu afirmaciju, bio nezamenljiv član reprezentacije i u dva maha je branio boje najboljeg tima Evrope. Jedan od onih koji se ne zaboravljaju.