Likovi naših boksera

U Svetomiru Beliću bokserski klub „Partizan“ ima istinskog šampiona, u Stanojeviću izuzetnog tehničara, u Šekularcu atraktivnog borca… Vujadin Vranić je, međutim, jedan od onih u kojeg se klub uvek može pouzdati. Jedan od trenera „Partizana“ Kosta Leković tu Vranićevu izuzetnu boksersku ustaljenost prokomentariše ovako:

„Pokušaću da boksera uporedim s fudbalerom: dok je ‘Partizan’ bio onaj pravi ‘parni valjak’, bez Minde Jovanovića nije se mogao sastaviti tim. Njegov doprinos je bio velik, iako je uvek bio u senci takvih asova kao što su bili Bobek, Čajkovski… Slično je i s Vranićem. On je retko kada na novinskim stupcima, nenametljiv je, miran, skroman, ali bez njega se gotovo ne može. Donosio je, a i danas donosi bodove kada je to najpotrebnije.

Ako bismo, međutim, Vujadina Vranića cenili samo po skromnosti i disciplini, ili možda samo po velikoj odanosti prema klubu, bilo bi nepravedno. Ovaj bokser je već do danas postigao blistave rezultate. Godine 1967/68, bio je prvak države, pobedivši u finalu poznatog jugoslovenskog boksera i reprezentativca Čizmića. Vranić je tokom gotovo jedne decenije pobedio čitavu plejadu naših najpoznatijih boksera: Gazepova, Milovanovića, Matejića, Brandaleka, Čizmića, Lazića…

I na međunarodnoj areni ovaj je bokser postigao zapažene rezultate. Godine 1967. na velikom internacionalnom turniru u Moskvi Vranić je osvojio drugo mesto, iako je u finalu protiv sovjetskog takmičara boksovao veoma dobro i zaslužio pobedu. Sudije su, međutim, kako to često biva, bile više naklonjene domaćem takmičaru.

Inače, ovaj izraziti fajter, koji uglavnom uspeva da nametne svoj stil čak i bokserima visokog renomea, bio je i reprezentativac Jugoslavije.

Vranić se nije odrekao plemenite veštine i kada ga je napala opaka bolest. Bolovao je od žutice, ali se već posle dva meseca, kada se oporavio, ponovo vratio ringu i nastavio da boksuje kao da i nije bolovao.

Vranić je izuzetno marljiv bokser koji trenira svakog dana. Iako stanuje u Staroj Pazovi, i ima stalno zaposlenje (visokokvalifikovani bravar), uvek je prvi na treningu.

Ponikao je u beogradskom „Železničaru“, a poslednjih sedam godina je član beogradskog „Partizana“. U „Železničaru“ trener mu je bio Vesić, a u „Partizanu“ Leković, Golić i Šovljanski.