Uoči jednog impozantnog jubileja: Jelena Genčić i pored toga što je dve decenije reprezentativka u rukometu i tenisu ne nosi u sebi melanholiju rastanka, jer još pomišlja da ostavi reket
Čovek u životu mora da nauči dva ćutanja: ćutanje inferiornosti, i ćutanje superiornosti. Jelena Genčić, veliki as Partizana i Jugoslovenskog sporta naučila je ovo drugo ćutanje. Dve decenije je neprekidno teniski reprezentativac (jednu deceniju je uporedo branila gol našeg državnog tima u rukometu!) završila je Filozofski fakultet, već 14 godina radi kao sekretar režije Televizije Beograd, pa se ipak malo zna o jednom tako divnom liku, o sportisti koji treba da bude uzor onima koji dolaze.
Zašto je to tako? Odgovor je vrlo jednostavan: Jelena se bavila sportom, postala zarobljenik lopte zato što je to volela, što je u sportu našla sebe, svoj smisao života i publicitet je nikad nije interesovao. Jelena Genčić je esencijalna skromnost! Potpuni gospodar nad sobom u svim trenucima: u pobedi i porazu: kada je trebalo učiti, trenirati, raditi, putovati…
Početkom oktobra meseca tenis klub Partizan organizovaće proslavu u čast 25-godišnjice Genčićevog aktivnog članstva u Partizanu.
Takav jubilej nije slavio još nijedan sportista „crno-belih“.
Partizan je ponosan što je odgajio takvog sportistu i takvu ličnost kao što je Genčićeva.
Život okrenut sportu
Sa đačkim danima počela je i Jecina aktivnost u sportu. „Prva ljubav“ vezana je za teniski reket. Zatim je jedno vreme bila na atletskim stazama da bi kasnije, tek u velikom, a još više u malom rukometu, „našla sebe“ i postigla najvišu tačku: deset godina je bila nezamenljivi golman jugoslovenske reprezentacije!
Ali, to nije sve. Pesnici kažu da se prva ljubav nikad ne zaboravlja. Genčićeva to potvrđuje, jer se nije odvajala od teniskih terena. Dešavalo se čak da je bila jugoslovenski reprezentativac u tenisu i rukometu, a pored toga nalazila je vremena za učenje.
Od 1951. godine neprekidno učestvuje na svim prvenstvima Jugoslavije u tenisu, čak i onda kad je imala povređeno koleno (1963), a od 1953. godine je neprekidno član teniske reprezentacije Jugoslavije.
Zbog sporta, kome je darivala mladost i svoje najlepše godine, nije imala vremena za neka efemerna zadovoljstva. Jedino je još uporedo vodila ljubav. Plašila se braka. Htela je da kompletno ostane zazidana u tamnici sporta i u ovom trenutku, kada slavi ovaj izuzetni jubilej, sa već 37 godina ne pomišlja da se povuče sa sportskih borilišta.
„Zašto bih se oprostila od tenisa kad još uvek osećam da mogu dobro da igram“, kaže slavljenica. „Ja sam protagonista agresivnog tenisa i najveći sam protivnik pimplerske igre. Možda sam zbog toga izgubila poneku šampionsku titulu, ali sam zato doprinela lepoti i dramatičnosti teniske igre. Tako sam postala uzor za mlade igračice. Ja prezirem onaj ‘hladni’, sračunati tenis u kome se vodi ‘rat nerava’, to mlako vraćanje lopte, bez rizika i hrabrosti. Za mene je hrabrost strast, a ja igram tenis sa strašću.“
Svetao primer
Sigurno je da u sportu nema uspeha bez žrtvi. Četvrt veka aktivnosti Jelene Genčić to potvrđuje. Za tih 25 najlepših godina Jeca ne zna šta znači godišnji odmor, čak ni kupanje na Savi, u moru ili bazenu. Jer, za nju su uvek postojale obaveze: treninzi, turniri, utakmice… Čak ni za 14 godina službovanja na televiziji nije se dogodilo da je uzela jedan dan neplaćenog odsustva. Ne, dozvoljavala je da joj se odbijaju dani od godišnjeg odmora, da je zamenjuju kolege uz revanš, ali privilegije nikad nije tražila.
I još nešto: za sve ove godine Jeca je bila i ostala čist amater! U njoj je i danas prisutno ono kubertenovsko shvatanje sporta i u toj svojoj čistoti ostala je neokrnjena i u onim teškim đačkim danima kada se slabo jelo i oskudno oblačilo, jer to bilo takvo vreme.
Jelena slavi jubilej, tu je i ostaje među nama. Velik sportista i divan čovek! Ne voli pompeznost i ne želi da taj dan bude blještav, da se pred njim žmirka, zažmuri i — zaspi. Ne, ona hoće da to bude njena i Partizanova proslava. Jednostavna, topla, puna sportske atmosfere. Jer, tu se ništa ne prekida: Jeca je i dalje sa nama! Još bolje: iznad nas po svemu što je dala Partizanu u jugoslovenskom sportu.